Zasto ne pocinje sudjenje dr.Vojislavu Seselju?

I.Sikorsky:
Kretenko bolesna ne navodi pesmu od ljudi koji su protiv smradikala.
Da bog da ti Ulemek i Jovanovic sve zensko pred ocima silovali.
Kliknite za proširenje...
Стрелице, стварно ИСПОД ОВАКВОГ ШЛЕМА (И КОСЕ!) - МОЗГА НЕМА! као ни код његових фаворита Улемека и Ч. Јовановића. Можда би они и могли то да учине, али само нафиксани, као и постављач горњег поста!
 
evo jedne izjave pokojnog ideologa srpskog fasizma,dragosa kalajica o radikalima i vojislavu seselju:

"U tom domenu posebnu odgovornost upravo svojom veličinom i organizovanošću ima Srpska radikalna stranka.

Nažalost, umesto da priređuje naučne skupove posvećene spasu Srbije, ona ih priređuje u znak infantilno tragikomičnih izraza vernosti svom haškom optuženiku, koga bi najlakše i najbrže oslobodio osnovani zahtev branitelja da bude podvrgnut psihijatrijskom ispitivanju, što bi izvesno utvrdilo njegovu neuračunljivost, od koje, uostalom, pate i neki ovdašnji zvaničnici, počevši od kuma pomenutog. "
 
Пошто се овде помињао покојни Драгош Калајић, да не би било забуне око његових ставова, ево једног његовог политичког есеја, кога ћу због дужине објавити у три дела.

ДРАГОШ КАЛАЈИЋ

УСТАЈТЕ НА ДЕСНУ НОГУ!

Велики српски интелектуалац, Драгош Калајић, више није међу живима. Својевремено је наш лист имао час да објављује његове ексклузивне чланке. Ово је један од најбољих, из 1990. године...

ПИШЕ: Драгош КАЛАЈИЋ

Премда се данас и овде странке опозиције удружују због заједничког непријатеља - извесно је да ће се у будућем парламенту поделити на леву и десну страну, према неписаном протоколу који траје од времена Француске револуције. У почетку таквих подела посланици верни идеалима монархије и "старом режиму" седели су на десној страни Парламента а представници "трећег сталежа" и заговорници буржоаске револуције на левој. Током два столећа, силом светске превласти демоније економије и материјализма, лева страна се проширила скоро до краја првобитне десне стране, сатеравши носталгичаре будућности обнове племениташке традиције на маргину политичке сцене. Савремена граница између деснице и левице заправо раздваја два блока ближих или даљих потомака првобитне, буржоаске-либералне левице.
Ако изузмемо комунистичке и "нео-фашистичке" партије или покрете, савремене разлике између левице и деснице у парламентима Запада могу се изразити процентима пореске политике и ступњевима сензибилности спрам питања националног суверенитета и интегритета. Левица се увек и свуда залаже за знатна повећања пореских стопа, односно за богатије државне буyете те издашније јавне сервисе и помоћи "угроженим" мањинама. Посланици деснице обично сматрају да таква повећања пореских обавеза обесхрабрују предузетништво, због чега се капитал сели изван земље, ка повољнијим зонама профита, што прети повећањем незапослености, рецесијом те општим осиромашењем. Зато се десница залаже за смањење пореских обавеза, исправно тврдећи да таква мера охрабрује предузетништво, повећава обим унутрашњих инвестиција капитала, отвара нова радна места, смањује обим незапослености и доприноси општем благостању. Наравно, изложена стратегија подразумева смањење државног буyета, сужавање јавних сервиса те ускраћивање или умањење помоћи многим "угроженим" мањинама.
Пораст незадовољства мање способних слојева друштва помаже левици да дође до власти а пропадање привреде под теретом раскалашног левичарског буyета ствара нову врсту незадовољства које враћа власт десници. Историјско искуство система парламентарних демократија Запада осведочава изванредне таленте левице да троши или траћи капитале пореских обавезника, док се десница доказала као штедљив, шкрт или мудар администратор друштвеног богатства. Први период власти левице карактерише еуфорија и оргија благостања и расипништва: тада се немилице троши оно што је десница на власти марљиво уштедела. Када се залихе стечене политиком деснице потроше - наступа криза и масе призивају у помоћ десницу, ускраћујући поверење левици.

НАДНАЦИОНАЛНИ КАПИТАЛ ПОМАЖЕ ЛЕВИЦУ
Левичари себе рекламирају као поборнике друштвене правде и једнакости, хуманизма и солидарности са угроженима, оптужујући десничаре за егоизам и аморализам, у корист богатијих и на штету сиромашнијих слојева. Међутим, у свим скандалима политичке корупције и лоповлука, на оптуженичким клупама скоро редовно седе посланици партија левице. У последњем овогодишњем скандалу велепљачке, који је карактерисао политичку сцену Француске, левичарска већина у Парламенту је безочно и бесрамно заштититла имунитетом своје посланике, социјалисте, оптужене за корупцију.
Неупућене може изненадити чињеница да наднационални капитал маде ин УСА у Европи подржава и помаже партије левице. Многи су разлози такве, само привидно парадоксалне, опције. Пре свега, левица је углавном или потпуно равнодушна спрам интереса националног политичког, културног и економског суверенитета. Левица је обично спремна да изда националне интересе у корист "интернационализма" или масонског "новог поредка" односно светске псеудо-империје капитала, по формули масонског симболизма са основне новчанице прве и највеће масонске творевине, Сједињених америчких држава: "Из Мноштва Једно". Реч је о идеалу стапања свих раса, етнија и нација у једно једнообразно, "сиво" човечанство. По истом програму, све религије ваља ујединити у једну једину, наравно масонску.
Успешно избегавајући пореске ступице у земљама где наднационално делује, одговарајући капитал увек и свуда настоји да превлада отпоре националних привреда поткупљујући савезништво државне администрације. Најефикаснија помоћ државне администрације наднационалном капиталу је тамо где она располаже великим овлашћењима интервенције у домену привреде. Таква овлашћења тражи и преузима левица освајајући власт, док десница није погодан сарадник наднационалног капитала јер се залаже за смањење обима државних интервенција у привреди. Отуда и предузетништво националних или мањих размера, осећајући се угроженим од офанзиве наднационалног капитала - тражи и налази најбољу одбрану у партијама деснице. Осим тога, десница показује свуда сензибилност спрам интереса националног и политичког, економског и културног суверенитета. У савременим условима инвазије гладних маса Трећег света на Европу, крајња десница поприма све већи значај и снажнију улогу јер садржи највећу националну самосвест и одговарајућу вољу одбране и националног суверенитета и идентитета.
 
"ОБАЗРЕТИ СЕ НА ДЕСНО"
Излишно је истицати да речи левица и десница означавају вредносне појмове али их је упутно осветлити. Медији условљавања и производње "јавног мњења" у служби разноврсних "интернационала" наднационалног капитала, усадили су у масама предоyбу да је левица све добро а десница све лоше. Зато су протагонисти партија деснице (изузев екстремних) до скора истрајно и застрашено одбијали такво одређење, трвдећи да у парламенту заузимају заправо место "центра". Ретки су били примери смелости издвајање из дресиране масе, попут оне са којом се велики писац Чарлс Буковски исповедио: "Кад год чујем за неког да је десничар - поуздано знам да је то чеовек који мисли својом главом".
Очевидност слома и наказности многих левих пројеката - почевши од комунистичких или социјалистичких - изазвала је актуелни процес превредновања вредносних значења левице и деснице. Стара значења истрајавају само по инерцији, попут оне коју опажамо у терминолошким одређењима позиције Горбачова и Лигачова, на политичкој сцени СССР. Медији прву позицију означавају као леву а у другу као десну, зато што Горбачова сматрају заступником добра а Лигачова заступником зла. Међутим, такво одређење потпуно проотивуречи класичној терминологији, јер је "перестројка" покрет ка десници политичког хоризонта, док су њени комунистички ортодоксни противници, остали верни левој оријентацији.
Занимљиво је и упутно спознати традиционално значења левице и деснице, јер су она управо потпуно супротна модерним. Одлазећи, велики Немањић је српском народу завештао суштину својих сазнања у формули савета за будућност: "За путеве на десној страни зна Бог а на левој су ђаволови". По биографу Теодосију, свети Сава је пошао "десним (правилним) путем". Хришћанску основу изложеног наслеђа осведочавају бројни библијски искази негативног одређења левице и позитивног одређења деснице. По хришћанској предаји, десни пут води рају а леви паклу. Псалм 142,5 упућује вернике да се Судњег дана "Обазру на десно" јер је тамо престо Заштитника. По Јеванђељу светог Матије (ХХХВ, 31), "тада ће Краљ рећи онима који се налазе на његовој десној страни: дођите ви благословени од Оца мога и преузмите Краљевство за вас припремљено од стварања света. Тада ће рећи онима који су на његовој левој страни: бежите од мене проклетници у вечну ватру која је припремљена за ђавола и његове анђеле".
Неопходно је додати да је немањићко упутство почивало и на српској те словенској паганској традицији. Према Српском митолошком речнику (издање "Нолит" Београд, 1970) лева страна је "слабија, назадна и несрећна" а десна је "јача, напредна и срећна". Лево је свет смрти а десно је свет живота. У неким српским крајевима још истрајава обичај путника да се на раскрсници прекрсте три пута те пљуну на леву страну, где се купе вештице и ђаволи. У питању је средство беле магије којим се одбијају коби, демонске силе и несреће са левице. Истом поретку припадају и многи други обичаји, од сипања вина десном руком (јер лева нагони на опијање) преко забране храњења детета левом руком (јер привлачи болештине и слабости), до свадбеног ритуала, где се на венчање полази и у младожењину кућу ступа десном ногом. Зато и дан-данас, када видимо зловољна, свадљива или поремећена човека кажемо да је "устао на леву ногу".
Раскриливши поглед широм континента индо-европских култура, опазићемо да је изложени симболизам левице и деснице универзално распрострањен. У латинском језику реч десно (деxтер) је синоним "срећног", повољног", "доброг", "честитог" "исправног", те "праведног" док лево (синистер) означава све супротно, дакле "несрећно", "неповољно", "зло", "искварено", "погрешно" и "кобно". Изложена значења подразумева Тацит када пише "сиц синистра фама ет румор синистер" (Анали, ВИ, 32, 1. 2). Знатан део наведених значења сачуван је у савременим изравним или посредним, наследницима латинског језика. Примерице, према Ларусовом речнику француског језика синистре означава све што је "мрачно, страшно, ужасно" те "најаве несрећа".

У римским и хеленским визијама "живота после живота" опажа се раскршће душа. Левим, широким путем одлазе зли, ниски и искварени а десним, уским путем се упућују добри, племенити и врли. Слични симболизам осведочава и најдаља индо-европска традиција, у Индији, разликујући путеве "Леве руке" и "Десне руке". У овом животу пут "Десне руке" (Дакшиникара) предузимају људи склони реду и закону, мудрости и знању, правди и суверенству ума над страстима животиње у човеку. Пут "Леве руке" (Ваманакара), предузимају изрод Арија и припадници најнижих каста. То је пут хаоса и анархије, беззакоња и подложности демонима те најнижим страстима. Таквом људском материјалу преостаје једино сексуалност као једина могућност самостварења те су школе "Леве руке" углавном посвећене одговарајућим упућивањима. Неке школе "Леве руке" чак и данас препоручују канибализам и сексуална општења са лешевима, узимање измета и испијање мокраће, ритуална силовања и убиства.

наставак следи
 
Продорнијим спознајним погледима може бити занимљива истина да изложени симболизам левице и деснице карактерише не само људски већ и биолошки те космички амбијент. Примерице, логаритамске спирале најстаријих, сачуваних, шкољкастих заштита живота су десносмерне у нашој хемисфери. Истраживања модерне биологије су недавно открила да је и спирална структура генетског материјала такође десносмерна. Сви опажени случајеви левосмерности спиралне структуре генетског материјала осведочавају аномалију, болести или дегенерацију. Коначно, и спиралне структуре покрета свемирских галаксија су десносмерне.
Како објаснити тај свемир осведочења правила да су живот, ред и срећа десносмерни а смрт, хаос и несрећа левосмерни? Питање превазилази оквире нашег задатка али ћемо назначити пут сазнања. Мислимо да је за изложену запитаност савршено погрешна или левичарска она оптика која све ствари и појаве своди на материјалистички режим и одговарајућу механику узрока и последица. Примерице, ако симболизам деснице и левице у култури покушавамо објаснити чињеницом да је десна људска рука обично вичнија од леве, она отвара ново питање: зашто је десница способнија од левице? Зашто су људи углавном дешњаци? То је чињеница која припада свемиру као мајушни део његових десносмерних осведочења те га не може објаснити већ изискује објашњење. Неопходно је да се изврши обрт спознајне перспективе, да се преузме управо онај систем оптика који је својствен традицији десне мисли Европе. Дакле, неопходно је физички свет сагледати из метафизичке перспективе, како је препоручивао наш највећи учитељ, Платон. Смисао левосмерности и десносмерности почива у метафизичким исходиштима и одређењима овог света ствари и појава.
Срспко историјско искуство трагично потврђује традиционални симболизам левице. Све големе несреће, трагедије, лишавања, пљачке, помори и страдања - дошли су са леве стране, изазвани силама и идеологијама леве оријентације, од масонерије до комунизма. Такво искуство ваља имати у виду приликом првих послератних слободних избора за Скупштину. Партије левице лако је препознати већ по називима, по њиховој склоности да се представљају као "демократе", "социјалисти" или "реформске снаге".

(ПОГЛЕДИ, БРОЈ 268, СЕПТЕМБАР 2005)
 
СЕЋАЊЕ НА ПОСЛЕДЊЕГ ПРАВОГ ЕВРОПЉАНА


Ексклузивно из Рима
ИНТЕРВЈУ: Драгош Калајић
ПОКУШАЛИ СУ ДА МЕ УБИЈУ!
Познати интелектуалац открива како је избегао "тиху ликвидацију" у Клиничком центру и како га је Ђинђић прозвао "салонским фашистом"



Књижевник, сликар, интелектуалац, Србин... Драгош Калајић је, као што то каже наслов његове књиге, један од последњих истинских, "старозаветних" Европљана. О томе говори и чињеница да се изводи из његовог дела "Русија устаје" читају за говорницом Думе, а код нас прећутани роман "Последњи Европљанин" добио је прошле године награду Савеза писаца Русије - као најбољи страни роман.

Недавно је Калајић у Риму, где тренутно живи, имао веома успелу самосталну изложбу слика, а у сталном стварању није успела да га омете ни подмукла болест, са којом се бори већ извесно време. После дужег времена, он је пристао да говори за један домаћи лист, а Курир ексклузивно преноси његова размишљања из својеврсног политичког и менталног азила у Италији.

У групи сте српских интелектуалаца - некад "морално-политички неподобних", а данас "политички некоректних" - којима је, у распону од свега месец дана, откривен рак грла. Да ли је то случајност?
- Мислим да је у мом и у случају Моме Капора било кобно што смо се 1995. године нашли на местима у Босни где су НАТО бомбардери изручили тоне радиоактивних бомби, када су САД, према речима француског генерала Галоа, "повеле атомски рат против Европе".

Прича се да је операција канцера у Београду, која је претходила Вашем одласку у Италију, запањујућа по немарности лекара.
- Ни девет месеци након операције, на Клиничком центру нико није уочио да је њихов главни хирург оставио пола иначе малог тумора да се развија и буја, премда ми је самоуверено тврдио да је одстранио више него што треба. Кад је конзилијум миланске болнице "Хуманитас" прегледао београдске снимке, један лекар ми је пришао и отворено рекао: "Ја вас знам с телевизије, кад сте бранили српску ствар. Претпостављам да сте у вашој земљи познатији, мени ово личи на покушај елегантне ликвидације."

Да ли и даље полажете велике наде у Србију и сматрате наше фришке ратове херојском авангардом у широком покрету "усправљања европског човека"? Видите ли на српској политичкој и културној сцени снаге способне да одговоре на такве изазове епохе?
- Захваљујући ратовима стекао сам увид у нашу истинску, али вазда одбачену елиту, у Србији и расејању. Био бих у стању да сада, одмах, саставим бар три владе способне да у року од највише две године препороде Србију, одбаце наметнуте системе уништавања привреде, задуживања и распродаје за будзашто, те усвајања немачког модела, који подразумева ослањање на сопствене снаге, заштиту сопствене производње, покретање великих јавних радова и привилеговање интереса заједнице а не похлепе појединаца.
 
Ако бисте сутра постали министар културе, шта би чинило Ваш програм?
- Прво бих Београд претворио у центар велике контраофанзиве европске филмске и видео производње, нудећи свету све, од лаких комедија и срцепарајућих мелодрама, до ремек-дела оних који су данас у Европи онемогућавани јер су "политички некоректни". С тако стеченим средствима финансирао бих велики покрет културног уздизања становника Србије које окупатори, посредством уништења система образовања и ТВ-кретенизовања, припремају за ново потурчавање, у оквиру Европске уније.

Какво је Ваше мишљење о књижевним наградама у Србији, посебно о најважнијој, НИН-овој?
- Не бих мењао ниједну страницу дневника који Драган Јовановић редовно објављује у НИН-у за скоро све романе који су ту годинама награђивани. То је психопатолошки разумљива појава јер дотични жири, по правилу, бива састављан од интелектуалних и моралних кепеца, што завидљиво мрзе све више од себе, обузети провинцијским комплексом инфериорности. Но, право питање је зашто српски радикали, зашто патриотска Србија не ствара свој систем вредности, премда за то постоје моћни критички умови, попут оног у Небојше Васовића.

Ваши опоненти су Вам приписивали различите етикете, а веома често је коришћена она "салонски фашиста". С обзиром на то да је Ваша друга супруга римска грофица, у тој етикети реч "салонски" заиста стоји. Коментар?
- Ту етикету је произвео Зоран Ђинђић, за потребе једног памфлета против мене, од Црњанског укравши, преиначивши и обесмисливши израз "салонски комунисти". Комунистима доиста није место у салонима, већ у фабрикама, док су салони, пак, природан амбијент фашиста. Најистакнутији "фашисти" европске културе били су шампиони најбољих салона, од Д'Анунција и Паунда, до Јингера и Црњанског. Како признаје најславнија феминисткиња, а потврђује Ерика Џонг, "жене обожавају фашисте". Ево и сад, седом и на прагу старости, од монденског шеталишта Гштада до пријема у римским салонима принчева Русполи или Колона, наметљиво ми се нуде згодне и много млађе, наочиглед поменуте супруге, која је такође млада, царски отмена и прелепа, лепша и од тајанствене Аве Гарднер, а камоли баналне Монике Белучи. Наравно, добро знам да то није последица неке моје фасцинације већ огромне несташице мушкараца, који масовно дезертирају међу педере. Што рече један јунак мог новог романа, осматрајући високо друштво Њујорка: "Ако хоће да имају добар секс, жене овде морају да спавају с црнцима, а ако хоће да воде интелектуалне разговоре, морају да се друже с педерима. Код Срба имају и једно и друго, само је њихов проблем што то још не знају, а српски да имамо прече бриге."

(М. Р.)
 
bex:
evo jedne izjave pokojnog ideologa srpskog fasizma,dragosa kalajica o radikalima i vojislavu seselju:

"U tom domenu posebnu odgovornost upravo svojom veličinom i organizovanošću ima Srpska radikalna stranka.

Nažalost, umesto da priređuje naučne skupove posvećene spasu Srbije, ona ih priređuje u znak infantilno tragikomičnih izraza vernosti svom haškom optuženiku, koga bi najlakše i najbrže oslobodio osnovani zahtev branitelja da bude podvrgnut psihijatrijskom ispitivanju, što bi izvesno utvrdilo njegovu neuračunljivost, od koje, uostalom, pate i neki ovdašnji zvaničnici, počevši od kuma pomenutog. "
Kliknite za proširenje...

Јомини, да ли сматраш да је помињање господина Драгоша Калајића у овом контексту и правно и морално допустиво!
 
jomini:
Nemam pojma. Šta ti misliš?
Kliknite za proširenje...

Мислим да у најмању руку, треба да погледаш правилник Крстарице.
Називање истакнутог сликара, књижевника, аналитичара, геополитиколога - ИДЕОЛОГОМ СРПСКОГ ФАШИЗМА, је кажњиво по КЗ Србије.
 
Strela:
Мислим да у најмању руку, треба да погледаш правилник Крстарице.
Називање истакнутог сликара, књижевника, аналитичара, геополитиколога - ИДЕОЛОГОМ СРПСКОГ ФАШИЗМА, је кажњиво по КЗ Србије.
Kliknite za proširenje...

Стрело, не обраћај пажњу, Драгош Калајић је ПОЈАМ ИНТЕЛЕКТА и ПАМЕТИ и његово место ће одредити историја уметности и културе - а не политиканти. Шта они знају - ништа, осим две три речи којима етикетирају и покушавају да реше сопствене фрустрације. :confused:
 
Калајићево дело је опште познато. Он има, као и свака јавна личност и своје поштоваоце и своје противнике, међутим, човек је покојник и не може да се брани од нечијих приземних и
подлих оптужби, али је у питању личност са великим делом иза себе и управо га то дело "брани" од подлости и злобе људске.
И да, наравно мислим да свког човека треба узети у заштиту, а поготово оне који су покојни и не могу сами да се бране.
 
eremita:
Стрело, не обраћај пажњу, Драгош Калајић је ПОЈАМ ИНТЕЛЕКТА и ПАМЕТИ и његово место ће одредити историја уметности и културе - а не политиканти. Шта они знају - ништа, осим две три речи којима етикетирају и покушавају да реше сопствене фрустрације. :confused:
Kliknite za proširenje...

Не могу да схватим, да код нас нема елементарног васпитања и да свака шуша, без икаквог дела иза себе, може да се усуди да износи такве бљувотине о човеку познатом и признатом не само у Србији већ и у добром делу Европе...
 
Strela:
Калајићево дело је опште познато. Он има, као и свака јавна личност и своје поштоваоце и своје противнике, међутим, човек је покојник и не може да се брани од нечијих приземних и
подлих оптужби, али је у питању личност са великим делом иза себе и управо га то дело "брани" од подлости и злобе људске.
И да, наравно мислим да свког човека треба узети у заштиту, а поготово оне који су покојни и не могу сами да се бране.
Kliknite za proširenje...

Људи углавном све тзв.јавне личности посматрају у црно-белој техници, затим имају велики недостатак образовања и велике личне потребе које су вероватно породично научили да остварују сврставајући у неке политичке опције, фронтове и остале глупости. Верујем да већина која напада Калајића уопште није ни упозната са оним шта је он стварао, сликао, писао....... 8-) Има неких његових ставова са којима се ја не слажем - али не могу да му спорим ВЕЛИЧИНУ у сваком погледу.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
Zašto SNS ne skloni Ćacilend
2 3 4
Odgovora
99
Pregleda
1.113
AleksaJ
AleksaJ
Stronghold
Zašto Novak ne govori istinu?
3 4 5
Odgovora
100
Pregleda
1.696
fedora getaway
F
Umri_muski
Pocinje najjeftinijih mesec dana u godini
Odgovora
12
Pregleda
269
Umri_muski
Umri_muski

Back
Top