Ma, sve i jer sam studirala neki strani jezik i saživela se sa njim kao da mi je maternji, npr., vrlo mi je lako da slušam muziku na tom jeziku, da pevušim tekst, ali da me ne dotiče ni najmanje ono o čemu se tu peva.
Baš juče tokom višesatne vožnje je naišao blok ove popularne srpske muzike, i... bez ikakve želje da se udubljujem, s vremena na vreme sam postajala svesna šta ti ljudi hoće da kažu.
Kao prvo, nigde veze... poetike nimalo, klepaju se pesme tek da se reči rimuju i budu, a i dalje nisu pevljive u masama.
Pravo da vam kažem, često se osećam uznemireno, pa i izmaltretirano kad čujem šta pevaju naši ljudi.
Konačno, nije da je strana muzika obavezno bolja od naše, ali, bre... strana muzika, strana i stvar. Nikad nisam slušala pesmu, npr. 50 Cent-a, i razmišljala o tome ko će kome dati da lizne lollipop, i tandara-mandara!
Slušajući aktivno neke naše visoko obrazovane, a ipak nedovoljno obrazovane ljude, palo mi je sad na pamet da vam postavim jedno od najodvratnijih, i najuvredljivijih pitanja koje neko može ikom, ma i detetu od tri godine, da postavi nakon nekog svog izlaganja:
"Ne znam da li me razumete?"
"Da li me razumete?"
