Zasto je zeleznicki saobracaj u Srbiji,spao na tako niske grane???

Do pocetka dugog svetskog rata (1941 god.) zel.saobracaj u nasoj zemlji,bio je na evropskom nivou! Brzi voz na relaciji Beograd-Zagreb,prelazio je taj put,brzinom od 120 pa i vise,kilometara na cas.Posle rata,taj vid saobracaja pada u nemilost,a forsira se drumski saobracaj,koji je neuporedivo skuplji,od zel.saobracaja,a pritom je jos ekoloski veoma
stetan.Pruge su vadjene,zeleznicki pragovi,korisceni za lozenje,itd.

Koliko se daleko islo,u unistavanju i zanemarivanju,zel.saobracaja,najbolje svedoci podatak od pre nakoliko dana,kada
je medjunarodni voz, Beograd-Bar,tu relaciju presao,za ravno trideset i dva casa!!! Mislim,da je poslednji trenutak,da se
ponovo okrenemo,ka modernizaciji naseg zeleznickog saobracaja.Koji i dalje pretstavlja,najekonomicniji nacin prevoza
tereta,a najkomforniji za prevoz ljudi!:

 

[orfej sa ibra]

SEĆANJE NA BUDUĆNOST

NE PAS SE PENCHER AU DEHOR !

Iz Minhena se, ako je to za priču važno, vraćam u Frankfurt na Majni

Voz Intersiti prosto klizi po šinama. Juri velikom brzinom to čudo. Za pripadnike starih, mudrih, još uvek stočarsko- zemljoradničkih naroda, to je čudo tehnike. Pojedince, pripadnike takvih neprilagođenih , pa samim tim i iščezavajućih naroda, tu u vozu svašta snađe. Ali, bez obzira na to, tehnički pronalasci se iz dana u dan usavršavaju. Izumitelji konstruišu sve složenije mašine. A što se više približavaš gradu, čiji je naziv kompjuterski upisan na tvojoj voznoj karti, sve češće se pitaš – kuda ideš ovim vozom?

I Frankfurt na Majni ti je samo usputna stanica! Posmatraš predele kraj pruge, ako ovaj voz uopšte ide šinama. Kraj tebe lete njive, voćnjaci i velika skladišta u dolinama. Na bregovima su očuvani, obnovljeni i zaštićeni zamkovi, idilični gradići, fabričke hale i dimnjaci. Šume na brdima. Nailazi i poljana, prekrivena , u ranu zoru, napadalim snegom...

Odjednom, nasred te snežne, stepske ravnice, snažan, hladan dah iznenadi putnike u vagonu!

Šta je sad to ? – pitaju se.

Trenutni kvar na sistemu za zagrevanje kompozicije. - teše se dobri, obični ljudi. Sklapaju novine i knjige. Ogrću šalove i jakne Tako se ponašaju putnici, pripadnici onih iščezavajućih naroda.

Međutim, umni konstruktori su napravili ovaj voz. Kompozicija je snabdevena svežim, dovoljno vlažnim , čak i namirisanim vazduhom. Nauka je odavno proračunala koliko je vazduha potrebno čoveku za normalno disanje. Koliko duša, toliko i vazduha. Ta iskustva su, naravno, korišćena i pri konstruisanju ovog modernog voza nemačkih železnica. Svi putnici lepo putuju i dišu. Vazduha u izobilju.. Inžinjeri, dakle, o vozovima sve znaju.

Nažalost, ne znaju kada će u glavama ovih neprilagođenih kresnuti pogubna, divlja misao da otvore vrata ili prozor, i iskoče iz voza u punoj brzini. Zbog takvih iznenadnih nauma, konstruktori vozova su osigurali putnike. Voz je takoreći, hermetički zatvoren. Prozori se uopšte ne mogu otvoriti. Vrata se otvaraju kontrolisano iz kompjuterskog centra, i to tek onda kada se kompozicija potpuno zaustavi.
Sve je pod kontrolom!

PS. - Narodi nestaju, a voz ide dalje! Juri li, juri kroz prostor i vreme!

!