- Poruka
- 378.950
Naučnici tvrde da razlog nije samo u njenom neodoljivom ukusu i aromatičnim dodacima, već i u načinu na koji utiče na naše raspoloženje.
Istraživanja pokazuju da testenina podstiče proizvodnju hormona sreće, što je jedan od razloga zašto je toliko omiljena širom sveta.
Mnogi ljudi, posebno u mediteranskim zemljama, Francuskoj, Italiji, Španiji i Grčkoj, popularnu „pastu” smatraju super hranom.
Ova percepcija je podstaknuta njenim sadržajem aminokiselina L-fenilalanin i triptofan, za koje se zna da povećavaju nivo serotonina u mozgu, doprinoseći osećanju sreće.
Triptofan i fenilalanin su esencijalne aminokiseline, što znači da naše telo ne može da ih proizvede, već da moramo da ih unosimo hranom. Aminokiseline imaju važnu ulogu u našem organizmu, jer su potrebne za sintezu raznih proteina, serotonina, melatonina i niacina.
Serotonin je neurotransmiter koji utiče na naše raspoloženje, spavanje, apetit i bol, dok je melatonin hormon koji reguliše naš ciklus spavanja i budnosti.
Pored toga, i ugljeni hidrati u testenini su identifikovani kao faktor u povećanju proizvodnje serotonina, neurotransmitera povezanog sa pojačanim osećanjima sreće.
Testenina je dobar izvor proteina, koji su neophodni za izgradnju i održavanje mišića, kostiju, kože, kose i noktiju. Proteini, takođe, učestvuju u proizvodnji hormona, enzima i antitela, koji su važni za naš imunitet i odbranu od bolesti. Oni nam, takođe, daju osećaj sitosti, što sprečava prejedanje i gojaznost.
Testenina je i dobar izvor vitamina B grupe, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, metabolizma, krvotoka i ćelijskog rasta. Vitamini B, takođe, pomažu u prevenciji anemije, umora, slabosti i gubitka pamćenja, a utiču i na naše raspoloženje, jer pomažu u regulaciji nivoa homocisteina, aminokiseline koja je povezana sa depresijom i demencijom.
Niacin je vitamin B3, koji je u većoj meri zastupljen u testenini i koji pomaže metabolizam i održavanje zdravlja kože, nervnog sistema i digestivnog trakta.
Testenina je, takođe, dobar izvor vlakana, koji su važni za pravilno varenje, eliminaciju toksina i regulaciju šećera u krvi. Vlakna pomažu i u snižavanju holesterola i krvnog pritiska, kao i u smanjenju rizika od srčanih bolesti, dijabetesa i raka debelog creva, jer povećavaju osećaj sitosti, što smanjuje unos kalorija i pomaže u kontroli telesne težine.
Makarone, rezanci, špagete i ostali oblici testenine, ako se konzumiraju umereno i u skladu sa našim potrebama i ukusom, imaju mnogo benefita za naše zdravlje. Pasta je, takođe, veoma pristupačna, raznovrsna i laka za pripremu, što je čini idealnom namirnicom za svakodnevnu ishranu.
Istraživanja pokazuju da testenina podstiče proizvodnju hormona sreće, što je jedan od razloga zašto je toliko omiljena širom sveta.
Mnogi ljudi, posebno u mediteranskim zemljama, Francuskoj, Italiji, Španiji i Grčkoj, popularnu „pastu” smatraju super hranom.
Ova percepcija je podstaknuta njenim sadržajem aminokiselina L-fenilalanin i triptofan, za koje se zna da povećavaju nivo serotonina u mozgu, doprinoseći osećanju sreće.
Triptofan i fenilalanin su esencijalne aminokiseline, što znači da naše telo ne može da ih proizvede, već da moramo da ih unosimo hranom. Aminokiseline imaju važnu ulogu u našem organizmu, jer su potrebne za sintezu raznih proteina, serotonina, melatonina i niacina.
Serotonin je neurotransmiter koji utiče na naše raspoloženje, spavanje, apetit i bol, dok je melatonin hormon koji reguliše naš ciklus spavanja i budnosti.
Pored toga, i ugljeni hidrati u testenini su identifikovani kao faktor u povećanju proizvodnje serotonina, neurotransmitera povezanog sa pojačanim osećanjima sreće.
Testenina je dobar izvor proteina, koji su neophodni za izgradnju i održavanje mišića, kostiju, kože, kose i noktiju. Proteini, takođe, učestvuju u proizvodnji hormona, enzima i antitela, koji su važni za naš imunitet i odbranu od bolesti. Oni nam, takođe, daju osećaj sitosti, što sprečava prejedanje i gojaznost.
Testenina je i dobar izvor vitamina B grupe, koji su neophodni za pravilno funkcionisanje nervnog sistema, metabolizma, krvotoka i ćelijskog rasta. Vitamini B, takođe, pomažu u prevenciji anemije, umora, slabosti i gubitka pamćenja, a utiču i na naše raspoloženje, jer pomažu u regulaciji nivoa homocisteina, aminokiseline koja je povezana sa depresijom i demencijom.
Niacin je vitamin B3, koji je u većoj meri zastupljen u testenini i koji pomaže metabolizam i održavanje zdravlja kože, nervnog sistema i digestivnog trakta.
Testenina je, takođe, dobar izvor vlakana, koji su važni za pravilno varenje, eliminaciju toksina i regulaciju šećera u krvi. Vlakna pomažu i u snižavanju holesterola i krvnog pritiska, kao i u smanjenju rizika od srčanih bolesti, dijabetesa i raka debelog creva, jer povećavaju osećaj sitosti, što smanjuje unos kalorija i pomaže u kontroli telesne težine.
Makarone, rezanci, špagete i ostali oblici testenine, ako se konzumiraju umereno i u skladu sa našim potrebama i ukusom, imaju mnogo benefita za naše zdravlje. Pasta je, takođe, veoma pristupačna, raznovrsna i laka za pripremu, što je čini idealnom namirnicom za svakodnevnu ishranu.
