ZAROBLJENICA

Lupa nemocnim krilima, slabim od dugih udaranja
o kaveza sipke snazne i hladne
ocima prati plave daljine, predivnih zora svitanja.
Samotne duse.......i gladne...


I samo u masti otvara vrata i leti, leti bez kraja
ne oseca umor, vec zelju samo
da odleti daleko. u dugo sanjani svet iz raja -
tamo gde se on i ja znamo


tamo gde srce peva pesmu neslucene neznosti
gde dusa od lepote zamire,
tamo gde nema stega ni kaveza, negde kod vecnosti.
Gde sreca k'o plima navire


i gusi. Ali predivno gusi, gusi ko nektara plod prepun
gde se umreti zeli od lepote
gde je sve plavo, i nebo i dusa i sreca,i mesec,mlad, nepun,
tamo gde se place zbog dobrote ...


San tako kratko traje, ali se uvek iznova vraca
zove je i potajno je ljubi,
i u tami svih noci kao premio zrak zore svraca
i nikad, nikad se ne gubi.


Onda se tiho zatvara u kavez, zlatan i mek
a grubo nezna krila lomi,
i jos je jedan san kradom ispratila tek -
sutra ce sanjati novi.

(Biljana)

Pogledajte prilog 297930
 
Kliknite za proširenje...
Prastajte, lepi moji, ja ponekad ne stigem da se setim gde sam sta ostavila, za vas dvoje, jedna od mojih starih, poklanjam je vama, sa par izmenjenih reci, dakle:

MOJI STIHOVI

Moji su stihovi su ponekad vile iz davno zaboravljene bajke
sto me i od drugih, i mene same brane...
Ponekad me ko maceha kinje. Ogreju ko ljubav majke,
gladju me more, a onda medom hrane.


Moji su sthovi mesec na tamnom nocnom nebu
i sunce kad je hladno, i zima sto zarom pece
moji su sihovi poneka zora sto
poneko toplo, ponekad hladno i pustoshno vece

moji stihovi tebe donose onda kad to najmanje zelim
odnose te onda kad mi je potrebno sve tvoje
njima placem kad suza nemam, njima se veselim
i kad su pisani perom srca cvene boje.

Moji stihovi su moj mir i nemir, moji izvori i utoke
oni su moja zelja kad ih kradom na VASj put metnem
odrazom VASIM dusu bolom brazdaju rane duboke,
al moja radost kad VAS u njoj iznenada sretnem.

(Biljana)

:heart::heart:
 
Poslednja izmena:
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top