Zarobljena sokolica

2labwah.jpg

​

Još uvek sanjam plavetnilo neba
Kojim sam nekada kružila,
A sada bih se na pomen leta
Izuzetno rastužila ...

Jer preko očiju mi je povez
I skresana su mi krila,
I više nisam sokolica moćna
Kakva sam nekad bila.

Igračka sam svog gospodara,
I sve umornija bivam,
U nametnutom zarobljeništvu
Svoju slobodu snivam.

Zanimljiv sam i ulov i trofej
Teraju me da trikove učim,
Sve te karikature ljudske
Ne mareći za to - što se mučim ...

Samo da mi je makar još jednom
Damoćno raširim krila,
Da budem kruna nebeskom svodu
Kakva sam nekad bila!

Da žarko mi sunce miluje perje,
Da mi vetar pomaže let
Da me umiruje miris šuma
Dok vešto oblećem čitav svet ...

Al' avaj! Povez me i dalje guši
Sve starija i tromija bivam,
Iščezava čak i sećanje davno
O kome tako često snivam ...

Autor: Valeria
​
 
Kliknite za proširenje...
Danas sam videla čoveka sa sokolom u gradu. Baš me je iznenadilo, to je retko za videti. Ptica je prelepa, moćna :heart: , ali mi je žao bilo videti je sa onom kapicom na glavi i privezanu za rukavicu gazde. Njoj je mesto u prirodi...a ne na njegovoj ruci u centru grada :(.
Možda je on i nežan i dobar prema njoj (mazio je po krilima dok je kričala preplašeno), ali je ipak njeno prirodno stanište priroda.
 
Valeria, vrlo si suptilno opisala svoj doživljaj ...susret čoveka i ptice!
I mimo slike kojom si ilustrovala pesmu, zamišljam je u tom svom neprirodnomokruženju i ne mogu da se ne setim Z. Goloba....
"...raširene ruke, kazaljke na satu,
izgubljena ptica pripada li jatu ?! "
 
Jeste, u pravu ste.. to se vrlo lako može odnositi i na zarobljenu priridu ili zarobljenu dušu..retko ko od nas može da kaže da je istinski slobodan..svako ima neki svoj lanac..pa makar je i zlatan, što bi rekla Ljilja.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top