Жарко Видовић: "Сама реч „философиа“ – оним „фило“ у њој, филиа – говори да философија није нека стручна оспособљеност философа, његова ученост, моћ мишљења (способности које има и Сатана или Мефисто, гоњен страшћу и свешћу страсти), него је философија ЉУБАВ за нешто (филиа): управо за ону СОФИА (мудрост) којом је битије стварано; за ону СОФИА којом и постоји (тј. којом је сушто) оно што постоји.
Та филиа је надахнута Еросом: Ерос је божанство које (насупрот Танатосу, Смрти) одвраћа од смрти, надахњује човека љубављу за битије (за све што јест, што је сушто) да чува битије! То философско осећање (осећање „пастира битија“) чини саму срж и тајну философске способности и склоности: уколико желимо да философију схватимо платонски, тј. мистеријски (како је философију схватао Платон, па је зато њене основне ставове и објашњавао увек помоћу митова, божанских сведочења о настанку света)."
- Mišljenje je sastavni deo svesti. Tačnije, inteligentnog života. Zato je neophodno za razumevanje i spoznaju suštine postojanja. Do mudrosti se stiže jedinstvom bića ili u momentima kada um (misao), duša (ljubav) i duh (razum) postaju Jedno, a ne njihovim razdvajanjem.
Zaratustra je pravio razliku izmedju dobre i loše misli, odnosno dobrog i lošeg duha. Gnosticizam Sofiji (božanskoj mudrosti) suprostavlja oholog, zemaljskog Archona. Bibilja, takodje, govori o zabludelim mislima/shvatanju koje proističe od djavolja, tj. nižih, sebičnih nagona i mislima nadahnutim duhovnom istinom. Ta istina se otkriva kroz savest i empatiju/ljubav. Kod psihopata je savest (" božiji glas") u potpunosti zaglušen zajedno s empatijom.
N. D. : "Filozofija, po meni, je slobodno, sveobuhvatno razmišljanje o svemu što postoji. Ako želi da bude uspešna, po meni, mora se oslanjati na logiku. Majka i pomagač svih nauka."
- Slažem se. Logika je u uskoj konekciji s umom/mislima ili inteligencijom. Inteligencijom se radjamo. Kao što nismo odgovorni za fizički izgled nismo odgovrni ni za inteligenciju. Medjutim, odgovorni smo za ono što biramo kroz nju. Jer, kroz nju deluju i konstruktivni i destruktivni nagoni, strasti, emocije i osećanja. Misticizam i različiti ceremonijali mogu biti podsticajni, ali nisu dovoljni. Za osvešćenost je potrebno razumevanje kompleksne strukture svesti i uticaja različitih nagona na doživljaj i shvatanje svoje individualnosti/subjektivnosti u objektivnom svetu.
Ličnost koja zapostavlja duhovni razvoj nema integralnost da postigne sveobuhvatni, suštinski uvid/mudrost iako može biti veoma inteligenta. Ograničena je samo fizičkim zakonitostima i sebičnim potrebama i strastima, pa razvija lukavstvo umesto mudrosti. Za njega je karakteristična proračunatost, neiskrenost, manipulativnost, nemoralnost, odnosno odsustvo viših ljudskih i duhovnih kvaliteta.
Duhovnost se pogrešno vezuje samo uz religiju. Ne shvata se da je to viši nadsvesni potencijal neophodan za zdrav i funkcionalan razvoj ličnosti. Inteligencija bez emocionalne dubine (ljubavi/empatije) i razumske (duhovne visine i savesti) je osakaćena pošto nema integralnost/celovitost vlastitog bića.
Bez toga nije u stanju da ima pravilnu procenu svoje vrednosti. Ili se precenjuje (ima "veliki ego") ili se podcenjuje (smatra se bezvrednom i dopušta ponižavajući tretman). Integralna ličnost ima zdrav ego. Podjednako poštuje i sebe i druge. Nastoji da u svakoj situaciji deluje pravedno i pošteno.
Та филиа је надахнута Еросом: Ерос је божанство које (насупрот Танатосу, Смрти) одвраћа од смрти, надахњује човека љубављу за битије (за све што јест, што је сушто) да чува битије! То философско осећање (осећање „пастира битија“) чини саму срж и тајну философске способности и склоности: уколико желимо да философију схватимо платонски, тј. мистеријски (како је философију схватао Платон, па је зато њене основне ставове и објашњавао увек помоћу митова, божанских сведочења о настанку света)."
- Mišljenje je sastavni deo svesti. Tačnije, inteligentnog života. Zato je neophodno za razumevanje i spoznaju suštine postojanja. Do mudrosti se stiže jedinstvom bića ili u momentima kada um (misao), duša (ljubav) i duh (razum) postaju Jedno, a ne njihovim razdvajanjem.
Zaratustra je pravio razliku izmedju dobre i loše misli, odnosno dobrog i lošeg duha. Gnosticizam Sofiji (božanskoj mudrosti) suprostavlja oholog, zemaljskog Archona. Bibilja, takodje, govori o zabludelim mislima/shvatanju koje proističe od djavolja, tj. nižih, sebičnih nagona i mislima nadahnutim duhovnom istinom. Ta istina se otkriva kroz savest i empatiju/ljubav. Kod psihopata je savest (" božiji glas") u potpunosti zaglušen zajedno s empatijom.
N. D. : "Filozofija, po meni, je slobodno, sveobuhvatno razmišljanje o svemu što postoji. Ako želi da bude uspešna, po meni, mora se oslanjati na logiku. Majka i pomagač svih nauka."
- Slažem se. Logika je u uskoj konekciji s umom/mislima ili inteligencijom. Inteligencijom se radjamo. Kao što nismo odgovorni za fizički izgled nismo odgovrni ni za inteligenciju. Medjutim, odgovorni smo za ono što biramo kroz nju. Jer, kroz nju deluju i konstruktivni i destruktivni nagoni, strasti, emocije i osećanja. Misticizam i različiti ceremonijali mogu biti podsticajni, ali nisu dovoljni. Za osvešćenost je potrebno razumevanje kompleksne strukture svesti i uticaja različitih nagona na doživljaj i shvatanje svoje individualnosti/subjektivnosti u objektivnom svetu.
Ličnost koja zapostavlja duhovni razvoj nema integralnost da postigne sveobuhvatni, suštinski uvid/mudrost iako može biti veoma inteligenta. Ograničena je samo fizičkim zakonitostima i sebičnim potrebama i strastima, pa razvija lukavstvo umesto mudrosti. Za njega je karakteristična proračunatost, neiskrenost, manipulativnost, nemoralnost, odnosno odsustvo viših ljudskih i duhovnih kvaliteta.
Duhovnost se pogrešno vezuje samo uz religiju. Ne shvata se da je to viši nadsvesni potencijal neophodan za zdrav i funkcionalan razvoj ličnosti. Inteligencija bez emocionalne dubine (ljubavi/empatije) i razumske (duhovne visine i savesti) je osakaćena pošto nema integralnost/celovitost vlastitog bića.
Bez toga nije u stanju da ima pravilnu procenu svoje vrednosti. Ili se precenjuje (ima "veliki ego") ili se podcenjuje (smatra se bezvrednom i dopušta ponižavajući tretman). Integralna ličnost ima zdrav ego. Podjednako poštuje i sebe i druge. Nastoji da u svakoj situaciji deluje pravedno i pošteno.
