(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ŽAR U ŽAR
Večeras idemo Maca i ja na koncert....Madjari ...100 violina. Papreno brate ali ovaj moj čovek predložio. Kaže da me izvede jer mnogo radim moreeee.....izvodi on sam sebe a usput i mene, al nema veze......kakav je nepokretan da podje bilo gde od kuće i ovo je dosta....mada se menja u poslednje vreme...na bolje. Dojadila i njemu samoća a zima je tek počela....mnogo samotnih dana za oboje....previše. Deca odrasla, ne trebaš im kao pre ....odvojenost može i da udalji.....a može i da zbliži. Ponekad mi se učini tako dalek.....i ja njemu verovatno.....a nekad, što je mnogo, mnogo češći slučaj vidim da mu nedostajem.....ma ne kaže on ništa....samo pokaže. I on meni nedostaje.....u svakom pogledu...ebiga....samo život i to naš. Najveće umeće je prilagoditi se....a ne da ideš uz vetar i trošiš snagu badava jer posle, tako slab i neurozan nikom nisi dobar, pa ni sebi. Uzmi najbolje iz date situacije ako je već ne možeš promeniti jer samo tako ćeš i ti biti bolji a i svima oko tebe je bolje.....možeš više dati a ne samo uzimati.
Ima to veze i sa godinama....drugačije se sve doživljava. Ove pedesete kako mi se približavaju svaka je čudnija od prethodne. Sve je tako intenzivno.....jako...ili samo ja to tako doživljavam. Nekako, svaki osećaj, ne samo ljubav i lepota života, već bukvalno svaki...i ljutnja, i tuga, i bes, i očaj....ma sve kao da je udvostručeno. Posebno u poslednje tri-četiri godine....a specijalno od kako pišem. To pisanje iz mene izvlači svašta hahahah....šalim se...tu je sve to u nama i hvala životu i sudbi što nam dade pune duše i što počeh da pišem. Mnogo mi olakšava ovo pisanje...mislim da bih se raspukla od svega da ne škrabam po ovoj tastaturi. Postajem kao narkoman bogte hahahaha....mora da ljudima na blogu delujem kao ludajka...ali čitana hahhaha....i tako...hvala svima na čitanju.....
Kad pogledaš me brzo
samo krajem oka
krajem u kom žar se žari
zazveče u meni oni tihi damari
To strasti se naše
pola veka stare
prepoznaše, izljubiše
životu se narugaše
Kažu nije moguće
Ha.......kako nije,
Ljubav se menja kroz godine
kao i mi
i strast se sa ljubavlju menja
nekad zaspi pa se probudi
vreme i njoj treba da se odmori
i osmeh prolazi kroz faze razne
a vala i suza,
tuge postaju sve jače
i mnogo češće ti se plače
jer vaja nas život.
Ipak, na lepotu skulpture
možemo dosta uticati i sami
ako nas život već nemilice davi
zar se moramo i medjusobno daviti
i jedno drugom dušu vaditi.
Da......vaja nas život
vajar neumorni
pa ko preživi
ljubav i mi
ili samo mi.
Pa.......preživesmo i ljubav i mi
a ove godine pedesete
donose neki mir a i nemir
i sve kao da vri
kao da drugačije vidiš
osećaj se budi
i stvarno u razdvojenostima
ume da nas izludi
I nekad.... sama pomisao
zna drhtaj da mi probudi
ili još bolje tvoje reči....
ajde, dodji kući....
Žar u žar
damar u damar
niz bokove jure
to strasti naše
jedna drugoj žure.
Ma da....ljubav se menja....i sada je prelepa.....
Zamisli da pameti nemamo i propustimo ovaj voz?
Zar to ne bi bila greota?
Od života sramota?
samo krajem oka
krajem u kom žar se žari
zazveče u meni oni tihi damari
To strasti se naše
pola veka stare
prepoznaše, izljubiše
životu se narugaše
Kažu nije moguće
Ha.......kako nije,
Ljubav se menja kroz godine
kao i mi
i strast se sa ljubavlju menja
nekad zaspi pa se probudi
vreme i njoj treba da se odmori
i osmeh prolazi kroz faze razne
a vala i suza,
tuge postaju sve jače
i mnogo češće ti se plače
jer vaja nas život.
Ipak, na lepotu skulpture
možemo dosta uticati i sami
ako nas život već nemilice davi
zar se moramo i medjusobno daviti
i jedno drugom dušu vaditi.
Da......vaja nas život
vajar neumorni
pa ko preživi
ljubav i mi
ili samo mi.
Pa.......preživesmo i ljubav i mi
a ove godine pedesete
donose neki mir a i nemir
i sve kao da vri
kao da drugačije vidiš
osećaj se budi
i stvarno u razdvojenostima
ume da nas izludi
I nekad.... sama pomisao
zna drhtaj da mi probudi
ili još bolje tvoje reči....
ajde, dodji kući....
Žar u žar
damar u damar
niz bokove jure
to strasti naše
jedna drugoj žure.
Ma da....ljubav se menja....i sada je prelepa.....
Zamisli da pameti nemamo i propustimo ovaj voz?
Zar to ne bi bila greota?
Od života sramota?
PS Lepo veče želim svima.....
