Zapisano

Јест' , ја сам хтела нешто друго кас'ти... ;)
Народна књижевност је обрађивала историјске теме на један потпуно нови и другачији начин. То је била поента мог претходног поста. Убацивани су нови ликови; од већ постојећих прављени су типски јунаци, јер народу је било потребно нешто што ће га '' извући '' из сивила и робовања Турцима. Уметничку вредност им никако не могу порећи; шта више , она је нешто највредније што поседујемо.
Поздрав Би2 ! Комшија, tnx ;)
 
Да би сте могли давати правилан суд требали би прочитати Данила Другог "житије Јелене" фружске, Урошеве. Он је створио тај стил и молитве, а још боље сам Свети Сава који се тако нешто и потписивао " Од свих последњи Сава грешни" а већина других цитата је из Старог и Новог Завета, прилагођених оног доба језику и менталитету владалачког окружења. То ништа не умањује, него одузима мистику коју су неки користили у погрешно тумачење.
 
Е, Вујадине, драго ми је што је тема обновљена :)
Друго, мало смо скренули са теме, па смо писали о народној књижевности, која се битно разликује од средњовековне. Житије Јелене Анжујске архиепископа Данила сам читала, то нам је била обавезна литература за испит. Е, сад, оно није баш типично житије, па нам и није неки пример. Исто је и са житијем Св. краља Стефана Дечанског .
Библијске паралеле су коришћене да би појачале утисак неког догађаја из свечевог живота и биле су топоси ( ако причамо о житију ) ; појачавале су његову уметничку вредност, да тако кажем , а и уклапале су се у амбијент средњовековне Србије и православља.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top