(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ZAPIS
Poslednji dani su kao traka...traka koju stižem uz maksimalni napor.Vikend radan, kao i skoro svi. U ponedeljak ceo dan rada sa malim pauzama sve do skoro 23 sata.....malo pesničenja i već u 5 ujutru sam nastavila da radim. Taj dan je bio jako naporan i ceo dan skoro sa klijentom, problemima sa njegovim kompjuterom i rokom da uradim mu završni. Hiljade podataka smo uskladjivali sa mojim podacima. Zamolih poresku inspektorku da joj odnesemo završni narednog dana jer imamo havariju sistema, iako sam klijentu govorila i govorila nedeljama pre da sredi stanje, da nam trebaju sati i sati za to ako ide sve po planu. Naravno, dan pred predaju završnog nije išlo sve po planu....ali dok sam ne lupiš glavom o zid ne znaš kako boli hahaha. Ama što se on utepa, al’ što mene izudara hahaha al’ šta ću, moj je i Čovek je, a takve gledam u lice. Nema šansi da okrenem ledja, da kažem nije me briga iako nisam ni za šta kriva, naprotiv, pa makar bauljala. Njegov programer, taj klijent....sve ostale sam sklonila da njemu posvetim dan. Pre 9 ujutru svi su bili obavešteni da nisam tu tog dana. Zvala bi ja i pre, nego nema smisla, ljudi spavaju. Maca dodje nešto do lokala, do mene...gleda me...a ja, dva mobilna uključena i zvoni fiksni hahahaha..mahnu mi i ode kući...na odmoru je još.Posao koji danas treba da odradim sa ovim klijentom je da se ubiješ od muke. Ja to znam, ali on ne zna...hahaha naučiće. Svikloj na moje samoće smetali su mi ljudi tokom celog dana, reči, nervoza, žamor, ponavljanje misli u beskonačnom nizu cifara, firmi...rešavanje njegovog softvera koji i ne poznajem, ali znam više od njega hahaha Njih dvojica, oko 21, sretni dodjoše do mene (njegov lokal je ispod mog), kažu našli su grešku i način da sve srede i htedoše da batale posao i nastave ujutru.....aaaaaaaa, nećete ga majci. Zauzeh pravilan stav
„Meni treba popisna lista večeras, a ja ujutru na sabajle da radim završni dok vi spavate. Juri nas vreme bre....Treba mi još bar dva sata za završni a imam i druge klijente koje sam, kao što znaš, zbog tebe danas sklonila. Kad ste već našli način, onda završite sad i slobodni ste“
Nešto pre 22 sata dobih listu podataka koji su mi trebali za završni račun.
„Voziš me kući“
„Hoću, čekam te u Arkadiju, idem da pijem pivo, ovo bre nije normalno poludeh danas“
„Kakvo bre pivo pa treba da me voziš, znaš da ima milicije kod mene?“
„Pa ja trezan ne umem da vozim hahahahaha“ i ode hahaha
Pišem ovo danas tj. juče...najtačnije, počela sam 30.07. pa u pauzama da zapišem, da puna mi duša umor odmori....biće još pauza hahaha....
Na tremu sede Maca, buduća nam snajka i komšinica. Pričaju. Komšinica ustade da ide
„Pa gde ćeš sad kad sam ja došla?“ vičem dolazeći i gledajući da se ne strmeknem po onom kamenju dok ono dvoje krznenih trčkaraju oko mene makljajući se ko će prvi pod ruku da mi dodje za maženje.
„Ljiljka bre, je s’ ti živa? Pobogu, zar sad dolaziš s posla?“
„Mora tako..ebiga, uvek mora nekako hahahaha. Što ne sediš još, di begaš more?“
„Sad ćeš ti da malo odmoriš sa tvojima, a i kasno je“
Odlazim pod tuš. Umornim mišićima prijaju mlazevi vode. Izlazim u spavaćici na trem. Mrki odmah dohvati njenu ivicu cimajući me hahaha a Mara skače na njega.....nastaviše da se makljaju hahahah a ja slobodna sedoh na trem.
„Maco, jela bih nešto i popila čašu vina“
„Šta hoćeš?“
„Tri ćuftice ako je ostalo“
„A krompir pire?“
„Može malo“
„Boki, koliko u mikrotalasnoj“
„Jedan i po minut“ odgovara snajka
Vraća se ubrzo donoseći na poslužavniku sve.
Pričamo nas troje dogadjaje tog dana. Maca se sa kolegom majao oko onog kotla na pelet i zakazao servisera da dodje i pusti ga u pogon. Mora njihov čovek to da uradi inače gubimo garanciju. Smejemo se, pa onda ozbiljno pričamo, pa opet šala...redovi...
„Odlične su ćuftice, jeli smo“ govori Boki unoseći jastuke sa ljuljaške u letnju kuhinju da ih ova goropad od Mare ne dovati noću.
„Kloooopaaaaaa“......dva vrtiguza pritrčavaju, svako svojoj činiji. Kroz noć se čuje krckanje krekera. Mara prva završava i uredno sedi i čeka pored Mrkijeve činije ne bi li dovatila neki kreker koji iz nje ispadne onom nemačkom lenjivcu. Prožder.....ista moja Maza.
Pijem vino brzo, što inače nikad ne radim, ali sad mi baš prija, kao i sve ovo, svo ovo poštovanje i ljubav, briga...sve.....Ovaj doček umora koji jedno drugom priredjujemo po potrebi kad onom drugom treba...te malene stvari koje tako puno kažu pravih reči bez reči. Spokoj mi opušta napregnute mišiće, smeh, reči što vijore nad tremom, krzno pod rukom i žubor fontane...volim kad voda teče, prosto mi daje energiju jer je živa, donosi promenu i stalno daje....kamen u vodi...stabilnost promene....
Sveža noć hladi mi ledja koja su mi slaba tačka. Ako mi je hladno na ledjima, gotova sam, posebno kad sam ovako umorna i imunitet oslabi.
„Bogami, prohladno je“
Bez reči moj čovek ustaje i donosi mi prsluk.
Mara traži da je uzmem u krilo. Mrki je pored moje stolice, tačno pod mojom rukom.
Maca i Boki se smeju....vidi ih molim te
„To je njihov ritual svako veče. Tačno znaju kad se Ljiljka sprema za spavanje i bude u spavaćici hahaha“
„Aj daj još malo vina. Baš mi prija“
„hahahaah umorna si mnogo, zato...evo, odmah dodje“
„Treba da kupiš jedno veliko cveće i zasadiš na sred travnjaka“
„Što?
„Mrki je iskopao rupu. Znam da je on jer samo on isprlja njušku kopajući a onda je gurne u činiju sa vodom, tako da ga zemlja u vodi odaje“. Sigurno mu je pomagala i ova mala. Bez nje ništa ne može da se uradi.
„Možete slobodno da kupite i voćku kolika je rupa hahahahaah“
Još malo priče i udjosmo u kuću. Uključih komp da odradim moderatorski posao i vidim pp, Maca uključi tv....snajka ode sa Makijem na sprat.
Posle 10 minuta se isključih.
„Ajde da spavaš Ljiljana i sutra te čeka paklen dan“
„Ajde“
Gasimo sve, izmazim ona dva ugursuza na njihovom mestu.
„Macoooo hahahahaha....mene uhvatilo vino....hahahaha“ kliberim se...interesantno mi je što se sve nekako lagano okreće i smešno mi je, pa malo i karikiram petljajući onim frotirom kojim se pokrivam.
„hahahah znao sam, brzo si pila. Inače ti ona tvoja mala čaša traje dva-tri sata.......dodji vamo ispičuturo hahaha“
Zagrljaj...njegova leva ruka ispod moje desne dojke.....ledja sigurna i topla a pogled slobodan...brz stisak i poljubac u kosu koji kažu mmmm....osećam kako mi njegov dah pokreće vlasi na temenu...udovi isprepletani ....borovi nacrtani na nebu ogrnuli se prijajućom svežinom noći što tiho...nečujno u pramenovima ulazi kroz prozor dodirujući mi lice....utonuh u san...
PS Dobar vam dan.....
lepa životna priča 
.ona je mislila da sam tu, kao što bih i bila u to vreme....i snajka takodje koja divani sa Macom jedno dva sata dok Maki spava 
...nije tu Maca ništa kriv osim što je znao da će me vince uhvatiti, al pametno, samo mi dosu vina umesto da se raspravlja...saznah onda i ja 
jel bre......jel se ti to preporučuješ mojoj komšinici,
a kao mene da oslobodiš nepostojeće brige? 
ti razumeš o čem pričam, a ne kao ovaj Bracaco...samoponudjivač 
