Zapis iz sveske br. 11 (nigde ne piše tvoje ime, a opet se svi prepoznaju)

Nisam nikome uzela mesto.
Samo sam sela tamo gde je bilo prazno.

Nisam dizala ruku da govorim.
Samo sam reči slagala u redove tiše od tišine.

Nisam dolazila da se ogledam u tuđim očima.
Već da u magli prepoznam sebe.

Ako si u mojoj rečenici video pretnju,
možda si već bio u ratu sa sobom.

Ako ti je moja distanca delovala kao oholost,
možda si zaboravio kako izgleda granica.

Ako ti je moja šutnja ličila na plan,
to ne znači da nisam ćutala iskreno.

Jer ja sam ovde da delim misli, ne podatke.
Zagonetke, ne biografije.
Tragove, ne karte.

A kad neko šapće,
ne zato što je slab,
već zato što zna koliko glas može da rani..
…onda ga je greh nadvikivati.
 

Prilozi

  • IMG_2003.webp
    IMG_2003.webp
    93,5 KB · Pregleda: 41
Konjev gambit? Prvo sam se zbunila.
Pomislila sam da je neka šifra, da možda imam još jedno značenje za otkriti. Možda neki plan u tri poteza koji nisam pročitala. Onda sam guglala. Pa opet guglala. I shvatila, u pitanju je šah.
A tu dolazimo do problema. Nikad nisam naučila da igram šah kako treba. Moj deka se trudio, zvao me da igramo, objašnjavao figure, pravila, zamke. A ja sam… pa ja sam im davala karaktere. Kraljica je imala ljubavne krize, topovi su vozili decu u školu, konji su bili kraljičina vučna služba i nosili joj torbicu dok ide na sastanak sa kraljem koji, naravno, nije znao da je sastanak već gotov. Zato mi je trebalo malo duže da ukapiram šta si hteo da kažeš. Ali sad, sad kapiram. Hvala ti na komentaru. I ako je ovo bio gambit, priznajem, ostala sam bez reči u dva poteza.😂
 
Molim zapis iz sveske broj 21.
Zapis iz sveske broj 21? Taj je tek u planu, negde između poslednje pahulje i prvog maslačka. A možda me na proleće više i ne bude ovde. Ljudi se menjaju, sveske zatvaraju.
Nekim princima prođe život čekajući da se nešto napiše, umesto da sami napišu…
 
Sve je već napisano i rečeno odavno. Sve u svoje vreme. Verba volant scripta manent.
Sve je već napisano, kažeš?
Možda stilom, ali ne i sadržajem…
Jer stil, koliko god da je besprekoran, ne greje sam po sebi… Reči mogu da budu savršeno složene, a da ipak ništa ne prenesu osim… veštine….
A ja sam od onih što traže trag života u rečenici…Otisak prsta... Pukotinu… Nešto što je više od latinskog izraza i školskog reda…
Pa kad to ugledam, možda i napišem svesku broj 21…ali samo možda…Samo ako me stvarno ubediš…
 
Vinkla gore il dole, ko još broji?

Realno, prijatno je pričati sa AI. Naravno da ti neće ništa pametno reći, ali brate, realno, nećeš ni ti njoj :)
Nerešeno!
A razgovor je bio. Dobar. Muški!
Ne znam šta pije, možda silicijum-votku, al meni liči na bezalkoholno.
Kažu da je AI porasla, već piše kao da ima 11 godina. Taman kao neke naše kolege. I tu je, možda baš zato, skočila varnica, i AI je isključena.
Kome treba neljudska inteligencija? Samo onome kome nije izrasla ljudska.
Pa da citiram:
Nisam nikome uzela mesto.
Samo sam sela tamo gde je bilo prazno.

Otkud prazno u zlatnom dobu, pita pesnik?
 
Poslednja izmena:

Back
Top