- Poruka
- 388.422
Adela Bauer dama, prikazanu na slici Gustava Klimta, bilča je ćerka bečkog bankara, jevrejskog porekla koji je bio i predsednika Udruženja austrijskih bankara - Moritz Bauer.
Prema ocevoj želji sa 18 godina Adela se udala za industrijalca Ferdinanda Blocha koji je bio dosta stariji od nje .Adela je spojila dva prezimena pa zvala Adela Bloch-Bauer.Bila je mlada, lepa , obrazovana i omiljena u bogatom Bečkom društvu.
Porodica Bloch-Bauer pružala je podršku nekolicini pisaca i umetnika.Jedan od njih bio je Gustav Klimt.
Adele Bloch-Bauer je više puta pozirala Gustavu za njegove slike, pa su se pocele prenosti glasine da Adelu i Gustava ne poveztuje samo priujateljstvo vec i romanticna ljubavna veza.
Adelin muž bio je ljubomoran iako nije imao dokaza za tu vezu i da bi ih držao na oku narucio je od Klimta Adelin portret, za to vreme pozamašnu sumu novca pod uslovom da Klimt napravi 100 skica Adele,dok mu ne bude muka od njenog stalnog prisustva. Ferdinand je, znajući Klimtovu prirodu ljubavi, bio siguran da ne može izdržati dugo prisustvo istog modela jer mu je stalno trebala promena jer bi se u suprotnom počeo da guši i gubi interes.
Ferdinand je odlučio: „Neka godinama slika ovaj portret. Neka Adelka vidi kako njegovi osećaji nestaju "
Klimt je na ovoj slici radio gotovo četiri godine u periodu 1903—07.uz izradu stotinak skica, kako je dogovoreno.
Veći deo slike izrađen je složenom tehnikom korišćena zlatnih i srebrnih listića i dodavanjem dekorativnih motiva u bareljefu na podlogu đeso, koja se tradicionalno koristi pri izradi ikona; postoje takođe i delovi oslikani uljanim bojama. Zlatni ram slike izradio je arhitekta Jozef Hofman.
Portret je veličine 138 sa 138 centimetara, i prikazuje gospođu Bloh-Bauer kako sedi na zlatnom tronu ili stolici, ispred zlatne zvezdane pozadine. Oko vrata su dragulji koje je Klimt 1901. uvrstio na sliku „Judit I“, za koju mu je Adele takođe pozirala; na sebi nosi usku zlatnu haljinu, koja se na pojedinim mestima utapa u pozadinu u tolikoj meri, da je teško razaznati gde haljina tačno prestaje, zbog čega je jedan muzejski kustos napisao da „čovek nabasava na model gotovo slučajno, toliko je ona umotana u debele geometrijske sheme“, koje su nekima erotski sugestivne.
Adelina kosa, lice, dekolte i ruke oslikani su uljanim bojama i čine manje od jedne dvanaestine čitave slike. Frenk Vitford, kritičar i istoričar umetnosti, smatra da je efekat zlatne pozadine takav, da „uklanja Adele Bloh-Bauer sa zemaljske ravni, transformiše meso i krv u san senzualnosti i samozadovoljstva“; on, kao i mnogi drugi, smatra da ovo delo više liči na versku ikonu nego na sekularni portret. Drugi je, pak, upoređuju sa „Mona Lizom“ jer „otelovljuje ženstvenost“, a trećima zbog zlata Adele deluje “melanholično i ranjivo, nepristupačno daleko a opet ushićeno“.
Slika se pokazala veličanstvenom i zauzela je ponosno mesto u kući Bloch-Bauera. Ferdinand je bio zadovoljan radom.Ali odnos između Adele i Gustava postepeno je nestajao, kao što je Ferdinand pretpostavljao.
Život Gustava Klimta završio se 1918. kada je imao 52 godine. Početak Prvog svjetskog rata imao je negativan utecaj na njegovo delo. Zlatne boje slika zamenjene su sumornim, a zapleti su bili povezani sa smrću. Preminuo je u prisustvu ljubavnice Emilije Flege od moždanog udara. Adele je umrla od meningitisa sedam godina nakon njegove smrti.
Adele Bloch-Bauer
