Pisci koje volimo i zanimljive cinjenice iz njihovih zivota pisacemo na ovoj temi
-
- Popularno:
- РАЗОТКРИВЕНО: Ивермектин, Фенбендазол и...
- Čudovište od munje – prekrila nebo u...
- Tramvajska kočija
- Putin prvi ruski lider koji će...
- Prevara ili razvod?
- Koji deo svog tela..
- Boris Tadić, kao bivši predsednik...
- Koncept “otvorene veze”
- Mladići u Prijedoru slavili logore na...
- Svetinje: srpsko jedinstvo, četništvo i...
Zanimljivosti o zivotu i smrti slavnih licnosti
- Začetnik teme Lada
- Datum pokretanja
Lav Nikolajevič Tolstoj je, sa suprugom Sofijom Andrejevnom Bers, imao 13 dece. Pet je umrlo u ranom dobu. Danas u svetu ima preko 200 potomaka. Sofija Andrejevna Bers, supruga Lava Nikolajeviča Tolstoja, prepisala je njegovo delo „Rat i mir“ čak 7 puta i to ručno. Krajem 1901. godine, Ruska pravoslavna crkva je nakon dužeg oklevanja, ekskomunicirala (odlučenje, izopštenje iz crkvene zajednice) Lava Nikolajeviča Tolstoja. Ovaj čin Ruska pravoslavna crkva objasnila je u jednoj poslanici u kojoj se navodi da se slavni pisac pogordio i počeo da piše i govori protiv Crkve i hrišćanstva, stvarajući neko novo jevanđelje. Zanimljivo je što ga vlast (protiv koje je takođe pisao i govorio), nije smela uhapsiti i zatvoriti u zatvor, jer je pisac bio toliko slavan u Rusiji i svetu da se vlast bojala pobune. Njegovi potomci, ali i ugledni književni krugovi, zatražili su od (sada već blaženopočivšeg) patrijarha moskovskog i sve Rusije, Gospodina Alekseja da Crkva poništi ekskomunikaciju, ali je on to odbio uz obrazloženje da pisca i njegovu ulogu u književnosti izuzetno poštuje, ali Tolstoj ne može da se pokaje, a samim tim ni Crkva ne može da poništi svoju odluku.
Lav Nikolajevič Tolstoj
Fjodor Mihailovič Dostojevski je rođen u porodici koja svoje korene vuče u beloruskim unijatskim (grkokatoličkim) porodicama, koje su se kasnije vratile u pravoslavlje. U 28. godini je bio osuđen na smrt streljanjem, ali je u poslednjem momentu pomilovan carskim ukazom, zajedno sa ostalim osuđenicima. Danas je poznat kao jedan od najvećih pravoslavnih mislilaca, a sadržaj njegovog epitafa je tekst iz Jevanđelja. Na njegovoj sahrani, prema procenama, bilo je prisutno oko 40 000 ljudi.
Fjodor Mihailovič Dostojevski
Vuk Stefanović Karadžić je u septembru 1861. godine odlikovan titulom počasnog građanina grada Zagreba. Povelja koja mu je uručena napisana je srpskim jezikom i ćirilicom. Mnogi Hrvati danas Vuka smatraju začetnikom „srpskog šovinizma i velikosrpske hegemonije“ jer je, kako kažu, uništenjem tzv. „hrvatskog jezika“ pokušao Hrvate posrbiti. Vuk je bio cenjen u Evropi, pa je zbog toga biran za člana Berlinske, Bečke i Petrogradske Akademije nauka. Primljen je za člana naučnih društava u Krakovu, Moskvi, Getingenu, Parizu. Odlikovan je od ruskog i habzburškog cara, pruskog kralja i Ruske akademije nauka.
Kada je 1818. godine izašao prvi „Rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića, u njemu je bilo 26 270 reči. Među njima su se našli i nazivi muških i ženskih polnih organa, zbog čega je Vuk bio izložen mnogim kritikama. Kada ga je jedna gospođa kritikovala zbog mnogo psovki u Rječniku i navela kao primer baš te reči, Vuk joj je odgovorio: „Od 26 000 reči, ti se ženo uhvati baš za kur*c!“
Kada je 1818. godine izašao prvi „Rječnik“ Vuka Stefanovića Karadžića, u njemu je bilo 26 270 reči. Među njima su se našli i nazivi muških i ženskih polnih organa, zbog čega je Vuk bio izložen mnogim kritikama. Kada ga je jedna gospođa kritikovala zbog mnogo psovki u Rječniku i navela kao primer baš te reči, Vuk joj je odgovorio: „Od 26 000 reči, ti se ženo uhvati baš za kur*c!“
Vuk Stefanović Karadžić
Branislav Nušić je rođen kao Alkibijad Nuša, a ime je promenio kada je napunio 18 godina i za to stekao zakonsko pravo. Osim pod svojim imenom, dela je objavljivao pod pseudonimom „Ben Akiba“.
Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud. Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Prije nego se raziđoše on upita sudiju: „Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“ „Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija. „Doviđenja, gospođo“ odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.
Branislav Nušić nazvao je neku gospođu kravom i zbog toga dospeo na sud. Sudija mu je odredio novčanu kaznu koju je on, naravno, platio. Prije nego se raziđoše on upita sudiju: „Gospodine sudijo, a kada bih ja kravi rekao da je gospođa, da li bih i onda bio kažnjen?“ „Naravno da ne biste bili kažnjeni u tom slučaju“, odgovori mu sudija. „Doviđenja, gospođo“ odgovori Branislav Nušić i napusti prostoriju.
Branislav Nušic
Branko Radičević je po rođenju i krštenju dobio ime Aleksija. Ime je promenio u Branko, pred objavljivanje svoje prve knjige. Imao je brata i sestru. Sestra Amalija je umrla u drugoj godini života, a nakon smrti brata Stevana, Branko se zbratimio sa Đurom Daničićem, koji je, baš kao i on sam, bio verni pristalica Vuka S. Karadžića i njegove reforme. Preminuo je u 29. godini života u Beču, na rukama Vukove supruge Ane.
Branko Radičević
Osman Đikić, bosanskohercegovački pesnik, bio je musliman iz Mostara. Tokom celog svog života izjašnjavao se kao Srbin. Zbog toga je izbačen iz petog razreda gimnazije. Školovanje je nastavio u Beogradu, Carigradu i Beču. Jedan je od osnivača društva „Gajret“ koje je okupljalo muslimansku omladinu prosrpski orijentisanu.
Džordž Bernard Šo, irski dramski pisac, je smatrao da je srpska ćirilica najsavršenije pismo na svetu i jedan zaokružen i logičan sistem. U svom testamentu je ostavio £367,233 Englezu koji uspe da reformiše i uprosti englesku abecedu po uzoru na Vukovu ćirilicu (jedno slovo jedan glas).
Džordž Bernard Šo
Ernest Hemingvej je bio američki pisac i novinar. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman „Starac i more“ kao i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je sa sobom nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani. Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom ratu, Grčko-turskom ratu, Španskom građanskom ratu i Drugom svetskom ratu. Tokom života, Hemingvej je bolovao od malarije, raka kože, upale pluća, dijabetesa i mnogih drugih bolesti. Takođe je dva puta preživeo pad aviona. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo svojom omiljenom lovačkom puškom 1961. godine, završivši kao i njegov otac 1928. godine.
Ernest Hemingvej
Momčilo Đujić, sveštenik i četnički vojvoda, izdao je 1931. godine u Srpskoj pravoslavnoj štampariji u Sremskim Karlovcima zbirku pjesama „Emilijada“.
Peter Askarti je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Međutim, kupaca romana uopšte nije bilo i neprekidno je razmišljao šta da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige. Sinula mu je ideja i dao je oglas veoma zanimljivog sadržaja. U novinama je pisalo: Milioner, visok, elegantan, obrazovan, rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana „Ljubav je pobedila“ koji je napisao Peter Askarti. Roman je ubrzo rasprodat.
Petar Kočić je osnovnu školu pohađao u manastiru Gomionica gde mu je otac, zakaluđerivši se kao udovac, bio iguman. Gimnaziju je počeo učiti u Sarajevu, ali je zbog srbovanja isteran iz trećeg razreda te prešao u Beograd i tu završio gimnaziju. Filozofiju je učio u Beču. On je od onih u nizu srpskih pisaca i intelektualaca, kojima je ropstvo i pravdanje pravde na slobodu odnosilo glavninu snaga. Uoči Prvog svetskog rata na njemu su primećeni znaci duševnog rastrojstva. Oboleli Kočić umro je 27. avgusta 1916. u beogradskoj duševnoj bolnici za vreme okupacije.
Jovan Jovanović Zmaj je imao još 398 pseudonima, od kojih su mnogi bili likovi iz njegovih dela, ali i imena časopisa koje je objavljivao.
Jovan Jovanović Zmaj
Ivo Andrić je 1961. godine u Stokholmu primio Nobelovu nagradu uz zvuke srpske narodne pesme „Marš na Drinu“. On je staru, predratnu ploču poneo sa sobom u Švedsku i insistirao da mu nagrada za roman „Na Drini ćuprija“ bude uručena uz ovu pesmu. Šveđanima se melodija dopala, a pesma se munjevitom brzinom proširila po celom svetu.
