Zanimljivosti o životinjama

[Nina]

Veliki grčki mudrac Platon jednom je rekao da pas ima dušu filozofa. Kad je reč o inteligenciji, ona je na nivou dvogodišnjeg deteta, tvrde naučnici sa vankuverskog univerziteta. Psi mogu da razumeju oko 250 reči i gestova, da broje do pet i izvode jednostavne matematičke operacije.

I to nije sve kad je reč o manje poznatim činjenicama o najboljem čovekovom prijatelju. Kao i ljudi, psi tokom REM faze mogu da sanjaju. Ipak, nisu nam po svemu slični. Mada volimo da ih gnjavimo, oni zapravo ne uživaju u grljenju toliko kao ljudi i drugi primati.

Najveći ljubitelji pasa žive u Americi gde više od polovine domaćinstava poseduje najvernijeg saputnika. Drugo i treće mesto zauzimaju Brazil i Kina. Voleli su ih i u starom Egiptu, gde bi po smrti ljubimca, vlasnik obrijao obrve, razmazao blato po kosi i glasno žalio danima. U staroj Kini, poslednja linija odbrane cara bio je pekinezer sakriven u vladarevom rukavu. Pekinezeri su bili toliko obožavani na Dalekom istoku da su imali svoje sluge. A kada su Lordu Bajronu rekli da ne može da uvede psa u univerzitetsku zgradu Kembridža, pesnik se osvetio ponevši pivo umesto ljubimca. Inspirativan je bio i za Bitlse, njihova pesma "Jedan dan u životu" sadrži ton koji mogu da čuju samo psi. Pol Makartni posvetio ju je svom šetlandskom ovčaru.

Da su psi ne samo slatki, već i izdržljivi potvrđuje podatak da su brodolom na Titaniku preživela dva pomeranca i pekinezer. Svi su naravno bili u prvoj klasi.

link

 

[KraNp]

Ја да имам и жену и десеторо деце и осам љубавница......морао бих да имам и пита поред свих њих. Много их волим.

 

[Nina]

Poređenje koje oduzima dah: čeljust pegave hijene je živa hidraulična presa. Dok sivi vuk ima snažan ugriz, hijena ga daleko nadmašuje, jer je u stanju da bez napora usitnjava ogromne kosti. Njena kompaktna lobanja i masivni mišići lica rezultat su miliona godina nemilosrdne evolucije, pretvarajući je u mašinu za uništavanje kostiju koju je dizajnirala priroda.

 

[Nina]

 

[Nina]

Kamila pije i slanu i slatku vodu. Može čak i da pije vodu iz Mrtvog mora bez ikakve štete.
To je zato što su bubrezi kamile propustljivi za vodu: oni je odvajaju od soli i pretvaraju je u svežu, pitku vodu.

Kamila takođe jede trnje i ne šteti svom želucu ili crevima jer njena pljuvačka rastvara trnje poput kiseline.
Kamila ima dva očna kapka: jedan je tanak i providan, drugi je debeo i mesnat. Kada u pustinji počne peščana oluja,
zatvori svoj providni kapak da bi sprečila da joj pesak uđe u oči.

Kamila takođe može da menja telesnu temperaturu: ako joj je hladno, podiže temperaturu, ako joj je vruće u vrućoj pustinji, snižava temperaturu.
Osobine koje ova prelepa životinja poseduje su impresivne.

 

[Nina]

Grbavi kitovi se prvenstveno oslanjaju na zvuk za opažanje i komunikaciju. Pesma grbavog kita može se čuti na hiljade milja daleko i predstavlja jedan od najsloženijih akustičnih izraza u životinjskom svetu, koji nije ljudskog porekla.

 

[Nina]

Zanimljivosti o vrapcima...

Vrapci nisu ptice selice.
Deluju sićušno, ali se ne plaše hladnoće. U najjačim mrazevima, vrapci sede na drveću prekrivenom snegom, poput loptica na božićnoj jelki.
Roditelji vrapci hrane svoje mladunce samo insektima, a ni sami ih ne odbijaju.
Upravo u proleće su koristi vrabaca najprimetnije - jedan par ptica pojede i do 3 kg baštenskih štetočina za mesec dana!

Verovatno su svi videli kako se okretni vrapci igraju u bari koju je zagrejalo sunce. To nisu samo zabavne igre, već i vremenska prognoza. Ako se vrapci kupaju u barama, biće sunca. Osećajući sušu, ptica se kupa u vodi, ali očekujući duge kišne dane, kupa se u pesku i prašini.
U Kini sredinom 20. veka dogodilo se nepopravljivo - populacija vrabaca je potpuno uništena u svetlu borbe za žetvu. I zemlju je pogodila glad - tzv.Velika kineska glad: Gusenice i bube su uništile svo žito, jer njihovih neprijatelja, vrapaca, više nije bilo!

Od 16 do 45 miliona ljudi je umrlo od gladi između 1959. i 1961. godine. Bila je to najveća glad u istoriji ljudske civilizacije. Kinezi su morali da kupuju vrapce od svojih komšija i da ih ponovo uzgajaju. Od tada se u Kini sa vrapcima postupa veoma pažljivo!

 

[Nina]

 

[Nina]

Kraj jedne ere...
Severni beli nosorog, koji je preživeo 55 miliona godina i video ledena doba, zemljotrese, udare meteora
i bio svedočanstvo bezbrojnih istorijskih promena na planeti, nije uspeo da preživi ljude
Velika životinja je sada funkcionalno izumrla.

 

[Nina]

Sve više javnih garaža u Japanu ima krovove sa cvetnim lejama kako bi podstakle rast populacija pčela

 

[Nina]

Medved se kupa
https://www.facebook.com/reel/605706359233761

 

[argumentovano]

https://twitter.com/x/status/1941773456665669673

 

[Nina]

Zanimljivosti o kolibriju...

️Kolibri, najmanja ptica na svetu, može da lebdi u vazduhu, a takodje su i jedine ptice koje lete unazad.

️Iako im telo nema više od dva grama, one mogu da lete brzinom od 100 km na čas i da pri tom zamahnu krilima i do 80 puta u sekundi.

️Koriste 20 puta više kiseonika nego jedan vrabac koji je za njih pravi džin, pa kolibri stoga udahne vazduh 300 puta u minutu.

️Ova ptičica može videti ultravioletno svetlo!

️Kada lebdi u mestu, krilima maše 100 puta u sekundi.

️Naizgled krhki kolibri jedno je od najjačih bića u životinjskom carstvu, jer oko 330 vrsta uspeva da opstane u različitim i ponekad surovim predelima: od Aljaske do Argentine, od pustinja Arizone do obala Nove Škotske, od brazilskih nizijskih šuma do snežne granice na više od 4.500 m u Andima!

️Kolibri ima veoma dugačak jezik, rasečen na dva dela, i pije nektar kao mače mleko, lapćući ga udarcima jezika trinaest puta u sekundi.

️Najmanja ptica na svetu, kolibri, u toku dana obiđe oko 2.000 cvetova, a ako se nađe na rascvetalom drvetu, može oprašiti 27 cvetova za jedan minut!

️Kolibriju noge služe samo kao pribor za sletanje; on nikada njima ne skakuće, niti hoda. Čak i kad se samo okreće na grančici ili se za centimetar pomera u stranu, on se služi krilima!

️Srce kolibrija, veličine zrna graška, prosečno otkuca 500 puta u minutu!

️S masom manjom od dva grama, među kolibrijima je najmanji Helenin kolibri sa Kube, a najveći je veliki kolibri težak 23 grama!

️Ramena kost kod kolibrija može se okretati više od 180 stepeni u ramenom zglobu, omogućavajući im trenutnu promenu smera.

️Uprkos svojim letačkim sposobnostima, kolibri 80 posto svog života provede u mirovanju.

️Najmanje jaje od svih ptica ima jamajčanski kolibri. Dva jajeta su bila dužine od 10 mm, a težila su 0,365 i 0,375 grama.

️U vreme svadbenih letova, koji se sastoje od visokih uzleta i obrušavanja, i ostalih vazdušnih akrobacija svadbenih igara, zamasi krila mogu dostići 200 puta u sekundi!

️Kolibri se hrani cvetnim nektarom, postavlja se uspravno iznad odabranog cveta i za to vreme po nekoliko puta uranja jezik u unutrašnjost cvetne čašice, ali nikada ne sleti na cvet!

️Kolibriji mogu leteti u bilo kom smeru, levo, desno, gore, dole, čak i unazad!

️Gnezdo ptice kolibri je kao naprstak

 

[Nina]

- Krave imaju najbolje prijatelje i doživljavaju stres svaki put kada moraju da se razdvoje od njih. Čak i kada spavaju, vole da imaju drugarice oko sebe.

- Pande nemaju omiljeno mesto za spavanje koje svakodnevno koriste. One mogu da zaspe bilo gde.

- Mladunci lisice teški su 100 grama, rađaju se slepi i gluvi i ne mogu da hodaju. Njihove majke ostaju sa njima, a očevi odlaze u lov i donose hranu.

- Majmuni su veoma cenjeni i obožavani u Indiji jer se veruje da predstavljaju boga koji se zove Hanuman.

 

[Nina]

- Ovce mogu da izleče same sebe od pojedinih bolesti. One su sposobne da pronađu i pojedu biljku koja može da im pomogne da ozdrave.

- Kada se rodi, beba slona ne ume da koristi surlu. Do devetog meseca slonče savršeno koordinira surlom.

- Patke spavaju sa jednim otvorenim okom i jedna strana mozga im je uvek budna. Na taj način iskazuju opreznost i spremnost da se brzo suprotstave neprijatelju koji može da ih napadne dok se odmaraju.

- Ako veverica ne može da brine o svom mladunčetu, druge veverice će preuzeti brigu o njemu. Veverice su poznate kao životinje koje nisu društvene, rado provode vreme same i retko komuniciraju jedne s drugima. Ipak, ako se mladunče nađe u nevolji, pružiće mu brigu i pažnju neophodnu za rast i razvoj.

- Koze su veoma dobri penjači i mogu da se popnu čak i na drvo. Koze na drvetu se najčešće mogu sresti u Maroku. Privučene mirisom voća, koze koriste svoju veštinu i penju se na grane drveća kako bi uživale u ukusnim plodovima.