Zanimljivosti o poznatim ljudima

[Lada]

Sneg od badema

Kralj Almotamid koji je polovinom XI veka vladao Seviljom naredio je da se na brdimo u okolini Kordobe zasade bademi jer njegova žena Itimad, nekada hrišćanka i robinja, nikada u životu nije videla sneg, a to je žarko želela. Tako bi u proleće, kad opadnu, bele latice bademovog cveta prekrile sve padine koje bi izgledale kao da su pod snegom.

 

[Lada]

Neosetljiv na otrov

Mitrida VI, kralj Ponta u Maloj Aziji, postao je tako otporan na smešu raznih otrova da nije uspeo da se otruje kada je odlučio da tako okonča život. Kralj je, zapravo, svakodnevno uzimao male količine otrova kako bi bio što otporniji jer je živeo u strahu da će ga neko otrovati. Kada je 63. godine pne pokušao da izvrši samoubistvo kako ne bi pao u ropstvo Rimljana, otrov koji je popio uopšte nije delovao. Na kraju je digao ruke od svoje namere i naredio robu da ga probode mačem.

 

[Lada]

Pogrebna povorka

Meksički predsednikdošao je na neobičnu ideju – da priredi pogreb svojoj amputiranoj nozi. Kada je decembra 1838. godine komandovao odbranom Vera Kruza, u borbi sa Francuzima teško je ranjen i morala je da se izvrši amputacija noge ispod kolena. Međutim, Santa Ana je pune četiri godine čuvao tu nogu u svojoj kući u Vera Kruzu i kada je postao predsednik i diktator priredio joj je pravi pravcati pogreb. Tako je 26. XII 1842. godine svečana povorka, uz prigodnu muziku, prošla ulicama grada Meksika, sve do groblja.
Dve godine kasnije, za vreme pobune u kojoj je diktator svrgnut, noga je nestala. Santa Ana je umro 1876. godine u bedi, gladan, slep i usamljen. Šta se dogodilo sa sahranjenom nogom, nikada se nije saznalo.

 

[Lada]

Neverni branioci

Britanski protestantski kraljevi i kraljice po zakonu ne smeju da postanu katolici niti sa njima mogu da sklapaju brak. Međutim, oni i dan-danas nose titulu branilaca vere (katoličke), a na britanskim novčićima još stoji znak F. D ili Fid Def (od latinskog). Papa Lav X dao je 1521. godine ovu počasnu titulu Henriju VIII u znak zahvalnosti što je napisao raspravu protiv Martina Lutera. Samo 13 godina kasnije, ljut što se papa usprotivio poništenju braka sa Katarinom Aragonskom, Henrij VIII je raskinuo sa Vatikanom i proglasio se poglavarem engleske crkve. Iako se papa složio da Henri VIII ovu titulu može da nosi samo za života, ona je zadržana i kasnije

 

[Lada]

Spora kočija vozi u smrt

Marija Antoaneta i Luj XVI verovatno bi izbegli giljotinu za vreme francuske revolucije da kraljica nije promenila plan bekstva. Umesto da je dozvolila kralju da 1791. godine napusti Pariz u psoebnoj, bržoj kočiji kao što je prvobitno dogovoreno, Marija Antoaneta je zahtevala da cela kraljevska porodica putuje zajedno. Zato je morala da se uzme druga, veća, ali i sporija kočija, pa su putnici zakasnili na sastanak sa svojim naoružanim pristalicama.
Kada su konačno stigli u mesto Varen, 60km od granice, bio je mrkli mrak i na jedvite jade su našli nove, odmorne konje i tako izgubili dragoceno vreme.

Još dan ranije u selu San Mehehud mladić po imenu Drue primetio je kraljevsku kočiju dok su u njegovoj štali menjali konje. Odmah je sakupio grupu revolucionara i beguncima preprečio put. Tako je kraljevska porodica uhvaćena i vraćena u Pariz. Luj XVI završio je na giljotini januara 1793. godine, a Marija Antoaneta devet meseci kasnije.

 

[Lada]

DŽON MONTEGJU IV VOJVODA OD SENDVIČA (1718 - 1792) - Pored nekih osobina, lord Sendvič je bio strastan kockar. Kada bi zaseo da pika karte, ne bi prekidao partiju ni za živu glavu. Kada bi ogladneo, zatražio bi od sluge da mu između dve kriške hleba stavi parče mesa. To bi pojeo ne trepnuvši, baš kao što mi danas smažemo sendvič i ne razmišljajući o tome ko mu dade takvo ime.

 

[Lada]

KAPETAN ČARLS C.BOJKOT (1832 - 1897) - Nalazio se u službi vojvode od Erna sa zadatkom da od siromašnih Irskih seljaka - zakupaca ubira neopravdano visoke dažbine. Njegove zahteve su seljaci tiho i mirno ignorisali - bojkotovali. (Ovde kod nas u Srbiji ovo se danas kaže - dinkićevali su ga)

 

[Lada]

LUJ BRAJ (1809 - 1852) - Nesrećnim slučajem Braj je oslepeo već u trećoj godini. Naučio je da čita iz veoma nepraktičnih i glomaznih knjiga u kojima su slova bila uveličana i ispupčena. Već sa 15 godina osmislio je sistem pisanja i čitanja pomoću ispupčenih tačkica. To je Brajova azbuka, koja se i danas upotrebljava.

 

[Lada]

RUDOLF DIZEL (1858 - 1913) - Nemački inženjer koji je radio u Krupovoj fabrici, uspeo je da konstruiše motor sa unutrašnjim sagorevanjem, baziran na kompresionom paljenju, a koji koristi jeftiniji naftin derivat nego što je to benzin. Zako dobismo dizel motore

 

[Lada]

ŽOSEF GILJOTIN (1738 - 1814) - Ovaj poznati pariski lekar i poslanik u Parlamentu nije konstruktor poznate Giljotine. On se samo zalagao za to da se ovaj 'humaniji' metod izvršavanja smrtne kazne uvede umesto vešanja ili odsecanja glave mačem. Giljotinu je osmislio Dr. Antoan Luj, a napravio Tobias Smit.

 

[Lada]

KAPETAM VILIJAM LINČ (1742 - 1820) - Pošto mu je dodijalo haranje jedne bande razbojnika u okrugu Pitsilvanije, u američkoj državi Virdžiniji, Linč je uzeo zakon u svoje ruke i uhvatio i kaznio (naravno linčovao) bandite.

 

[Lada]

MAJOR VIDKUN KVINSLING (1887 - 1945) - Posle okupacije Norveške od strane fašističke Nemačke u II svetskom ratu, Kvinsling je, kao vođa omražene stranke Nacionalnog jedinstva, postavljen na čelo zemlje. Njegovo prezime postalo je sinonim za sve domaće izdajice koje se stavljaju u službu okupatoru svoje zemlje.

 

[Lada]

ANTON ŽOZEF SAKS (1814 - 1894) - Nastavljajući tradiciju svoga oca, koji je u Briselu imao radionicu muzičkih instrumenata, Saks je konstruisao nekoliko instrumenata, od kojih je najpopularniji postao Saksofon

 

[Lada]

ETIJEN DE SILUET (1709 - 1767) - Pokušavajući da ponovo postavi na noge rastom opustošenu francusku privredu, ministar Siluet je zaveo izuzetno visoke poreze, koji su, za divno čudo, najviše opterećivali bogatiji svet. U roku od osam meseci, bio je primoran da podnese ostavku. Ime mu je uskoro postalo sinonim za promašene, prazne pokušaje i stvari, kao što je svet iluzija i senki - silueta.

 

[Lada]

Izgubio presto zbog gojaznosti

Da li ste znali da je bilo kraljeva u istoriji koji su čak i presto izgubili zato što su bili debeli?

Sančo I od Leona (955—958 i 960—965) bio je 958. godine zbačen s prestola između ostalog i zato što je bio toliko debeo da nije mogao da uzjaše konja i jaše rame uz rame sa svojim podanicima. Potražio je pomoć svoje babe i kraljice Navare, Tode Aznares, koja je opet zatražila od svog rođaka, kordopskog kalife Abderamana III, da joj ustupi svog ličnog lekara, Jevrejina Hazdaja ben Šapruta, kako bi ovaj pomogao nesrećnom Sanču da oslabi i povrati autoritet i presto. Sančova dijeta je skupo koštala njegovu babu — morala je da preda kordopskom kalifi neka utvrđenja u Kastilji, pored drugih ponižavajućih zahteva. Dok je Sančo u Kordobi gubio kilograme uz pomoć vegetarijanske dijete jevrejskog lekara, Toda je izdejstvovala sklapanje saveza između Navare i leonskih plemića vernih Sanču, sakupila vojsku koja je 959. godine potukla Sančove protivnike i vratila ga na leonski presto.

 

[Lada]

Kad Viking polaže zakletvu...

Vikinški vođa Rolon našao je veoma domišljat način kako da položi vazalnu zakletvu franačkom kralju, a da ipak ne klekne…

Tokom 9. veka teritorije pod vlašću Karolinga često su napadali severnjački pljačkaši Vikinzi ili Normani (Severnjaci). U Zapadnoj Franačkoj, današnjoj Francuskoj, Normani su početkom 10. veka zauzeli priobalne krajeve oko ušća Sene. Da bi sprečio dalje upade Normana rekom Senom u unutrašnjost sve do Pariza, kralj Zapadne Franačke Karlo III Glupi (893—923) rešio je da pokuša da pridobije severnjake naseljene na teritoriji njegove kraljevine. Na taj način, Karlo se nadao da će Normani kad budu bili u njegovoj službi, braniti franačke teritorije od naleta njihovih saplemenika.

Sporazum između franačkog kralja i normanskog vođe Rolona sklopljen je u Senkleru na Eptu 911. godine. Karlo Glupi je time ozvaničio normanska osvajanja, dok je Rolon postao jedan od njegovih vojvoda koji mu je sada dugovao vazalnu zakletvu i vernu službu. Međutim, u srednjovekovnoj tradiciji najbolje je ostao zapamćen način na koji je Rolon položio vazalnu zakletvu. Po običaju, vazal je trebalo da klekne na jedno koleno i poljubi svog seniora u stopalo. Da bi ispunio i ovaj uslov, vikinški vođa je jurnuo na franačkog kralja, oborio ga na zemlju, a zatim mu podigao nogu koju je trebalo da poljubi. Nakon ovakvog obreda inicijacije, Rolon je postao prvi vojvoda oblasti koja je kasnije, zahvaljujući svojim stanovnicima Normanima, dobila ime Normandija.

 

[Sensei]

ŽAN NIKOT (1830 - 1897) - Dok je boravio u Portugalu, francuskom ambasadoru nikotu dospela je u ruke biljka duvana. Preneo ju je u svoju otadžbinu, gde je kasnije veoma uspešno poslovao duvanom i naravno - nikotinom.

 

[Lada]

ASKARTI (ASQURTEE)

Peter Asqurtee je napisao i dao u štampu svoj prvi roman. Ali, kupaca romana nije bilo. Neprekidno je razmišljao što da uradi kako bi prodao štampane primerke knjige.
Najednom mu sinu ideja - dao je oglas u novine narednog sadržaja:
Milioner, visok, elegantan, obrazovan, muzičar,rado bi se oženio s gospođicom koja bi bila u svemu slična junakinji romana "Ljubav je pobedila" koji je napisao Peter Asqurtee.

Roman je ubrzo rasprodan.

 

[Lada]

Pred jedan koncert slavnog pijanistu Artura Rubinštajna posetio je u garderobi poznanik s molbom da mu obezbedi mesto u sali, jer su sve karte bile prodate.
- Ja mogu, zaista, da vam ponudim samo jedno mesto - odgovorio je Rubinštajn.
- Divno. A gde se nalazi to mesto? - radosno je zapitao čovek.
- Za klavirom.

 

[Lada]

Jednom kad su se poznati književni kritičar Bogdan Popović i slavni komediograf Branislav Nušić našli u istom društvu, domaćica Popoviću ponudi kafu.
- Hvala, gospođo - odgovori joj on - kad pijem kafu, ne mogu da spavam.
- Čudna stvar! Kod mene je sasvim obrnuto. Kad spavam, ja ne mogu da pijem kafu - u svom stilu prokomentarisao je Nušić.

 

[Lada]

KRALJ ANRI

Kada je francuski kralj Anri RÁ (1553-1610) posetio pariski zatvor,razgovarao je sa zatvorenicima o uzrocima i okolnostima koje su ih ovamo dovele. Svi su čvrsto tvrdili da su nedužni, samo je jedan jedini priznao svoje prestupe i izjavio da mu se čini da mu je kazna pravedna.
Tada kralj uzviknu:- Skinite mu lance i pustite ga na slobodu, kako ne bi zarazio ove nedužne ovce koje su zatvorili s njim!

 

[Lada]

General Ajzenhauer pričao je ženi francuskog diplomate da Francuskinje potroše na lepotu toliko novca koliko iznosi francuski budžet za naoružanje.
- To je istina - reče Parižanka - ali zato naše žene osvoje dva puta više od naše vojske.

 

[Lada]

DVAJT AJZENHAUER

Američki državnik general Dvajt Ajzenhauer (1890-1969) jednom je u užem krugu ovako definisao rat:
- Rat je razdoblje kada se međusobno ubijaju ljudi koji se uopšte nepoznaju, i to po zapovesti onih koji se međusobno veoma dobro poznaju,pa se ipak ne ubijaju.

 

[Lada]

Luj XI, francuski kralj koji je ziveo u 15. veku, verovao je u astroloska tumacenja. Cesto je donosio odluke prema predskazanjima svog licnog astrologa koji je brinuo o njegovom svakodnevnom horoskopu. Kralj je bio neprijatno iznenadjen kada mu je astrolog rekao da ce jedna veoma uticajna osoba sa njegovog dvora - inace zenskog roda - umreti za osam dana. Misleci da ce predskazanje, odnosno sam dogadjaj, mogao na izvestan nacin da ugrozi njegovu vladavinu, Luj XI je naredio da strucnjaka za horoskop ubiju, tako sto ce ga baciti sa najvise kule dvorca.
Ipak, radoznalost, ali i verovanje u moc zvezda, kralju nije dalo mira. Ne pominjuci mu da je dao naredjenje da ga ubiju, kralj je pozvao astrologa.
- Tvrdite da sve znate o polozaju zvezda i njihovom uticaju na ljudsku sudbinu, pa mi recite kakva je vasa sudbina. Znate li kada cete vi umreti? - upitao ga je kralj.
- Naravno da znam! - uzvratio je mudri astrolog. - Umrecu tacno tri dana pre vas!
Naravno, Luj XI je odustao od namere da pogubi svog astrologa.

 

[Lada]

Oksfordski profesor R. R. Tolkin 1950. godine bio je više nego iznenađen međunarodnim uspehom svog književnog dela "Gospodar prstenova". Kada mu je američki izdavač poslao korice njihovog izdanja "Gospodara prstenova", profesor Tolkin još više se iznenadio i američkom izdavaču poslao pismo sledeće sadržine:
"Smatram da je naslovna strana knjige veoma ružna. Ali, verujem da je osnovni zadatak džepnog izdanja da osvoji kupce tako da ste vi svakako bolji stručnjaci od mene i znate šta najviše privlači Amerikance. Stoga i ne bih hteo da počinjem raspravu o dobrom ukusu (mislim, pre svega, na užasne boje i grozna slova), ali moram da vas upitam nešto povodom crteža: kakve veze ima taj crtež sa mojom pričom? Kakvo je to mesto koje je prikazano? Zbog čega je nacrtan lav? I kakva je ono stvar s ružičastim lopticamau prvom planu? Ne mogu da shvatim kako je iko ko je pročitao bajku (a iskreno se nadam da sta vi među njima) mogao pomisliti da bi se piscu mogao dopasti crtež?
Umesto odgovora, Tolkin je dobio grdnju američke urednice koja mu je, besno vičući u telefonsku slušalicu, kazala sledeće:
"Pa šta vi mislite? Da je ilustrator imao vremena da čita vašu knjigu?"