Zanimljivosti o najsrećnijim zemljama sveta

[Lada]

Teško je pričati o sreći u situaciji u kojoj se svet trenutno nalazi.

Ipak, godišnji izveštaj Ujedinjenih nacija, koji se bavi time koliko se pripadnici svetskih nacija osećaju srećno, izašao je i za ovu godinu, uz osvrt na to koliko prirodna, društvena i urbana sredina utiču na subjektivni osećaj sreće. Mi vam predstavljamo 5 najsrećnijih zemalja sveta prema ovogodišnjem izveštaju, uz zanimljivosti o svakoj od njih.

Izvor - https://www.travelmagazine.rs

 

[Sensei]

Finska – zemlja sa najviše drveća u Evropi

Najsrećnija zemlja sveta ima više površine pod šumom nego ijedna druga evropska država, a po količini drveća po kilometru kvadratnom je 11. na svetu. Više od 73% šume je pod hrastom, jelom i brezom. Inače, najzeleniji na svetu je Surinam, sa čak 95% teritorije pod šumama.

 

[Sensei]

Danska – mistični arhipelag sa 37 reči za maglu

Farska ostrva su arhipelag od 18 većih ostrva između severnog Atlantika i Norveškog mora. Konstitutivna su teritorija Danske, sa visokim stepenom autonomije. Stanovnici ovih ostrva u vokabularu imaju 37 reči koje opisuju maglu, od reči mjorkabelti (dugačka tanka prevlaka od magle) i toppamjorki (izmaglica na planinskim vrhovima) do kavamjorki (snežna magla). Najpoetičnija je pollamjorki, niska gusta magla na moru koja ulazi u zaliv – dok je nebo iznad vedro.

 

[Sensei]

Švajcarska – zemlja izuzetnih ljudi

Izgleda da sreća utiče i na stvaranje dobroh ideja i prduktivnost stanovništva. Švajcarska, koja se na ovoj listi našla na trećem mestu, ima čak 28 laureata Nobelove nagrade. Iako se radi o šokantnoj brojci, ovo nije rekord u svetu – njega drži Sveta Lucija. Čak je i Albert Ajnštajn, iako rođen u Nemačkoj, studirao u Cirihu i teoriju relativiteta razvijao u Bernu.

 

[Lada]

Island – život bez komaraca​

Niko ne voli te male dosadne krvopije, a Island je jedno od samo dva mesta na svetu na kojima nema komaraca. Možda je to jedan od razloga zbog čega su Islanđani tako srećni. Drugo mesto na kome ih nema je Antarktik.

 

[Џорџи]

E zbog komaraca se selim

 

[Sensei]

Norveška – pingvin je vitez i pukovnik u Kraljevskoj gardi

Kada je 1913. godine otvaran zoo-vrt u Edinburgu, Norveška je gradu poklonila prvog kraljevskog pingvina. Tokom gostovanja u Škotskoj 1961. godine, pripadnici garde norveškog kralja zainteresovali su se za ovo „norveško nasleđe“ i jednog od pingivna su nazvali Nils Olav. On je proglašen počasnim poručnikom i postao je maskota Kraljevske garde.

Tokom svake sledeće posete norveške Kraljevske garde Škotskoj pingvin je unapređivan, do svoje smrti. Tada je izabran njegov naslednik, koji je dogurao do čina pukovnika. Takođe, norveški kralj Harald V ga je 2008. godine proglasio vitezom. Nakon brojnih unapređenja, maskota Norveške garde danas je brigadir Nils Olav III, kome su u Edinburgu i u Oslu podigute počasne statue.

 

[Lada]

Holandija – najviši ljudi na svetu​

Holandski stručnjak Ben Coates je objasnio zašto su Holanđani tako visoki: „Kako je holandska populacija rasla u 17. i 18. veku, pokazalo se da je podneblje odlično za uzgoj krava, posebno frizijske krave, koja je postala simbol stočarstva u Holandiji. U tom periodu je počela pojačana konzumacija mleka i sira koji su dobili imena po gradovima u kojima su nastajali, kao što su Gauda i Edam. Što su više konzumirali mleko i mlečne proizvode, Holanđani su bili sve viši. Podaci kažu da je prosečni Holanđanin početkom 19. veka bio visok oko 164cm, što se nije razlikovalo od evropskog proseka u tom periodu. Danas su muškarci u proseku visoki 182,5cm, a žene oko 168,72cm. Evo i jedne domaće zanimljivosti: i Srbi spadaju u najviše nacije. Sa prosečnom visinom od 174,13 cm (muškarci 180,57cm, a žene 167,69cm), šesti smo po visini na svetu.