Zanimljivosti o lastama

[Lada]

Laste su male ptice sa tamnim sjajnim plavim leđima, crvenim grlom, po delovima blede i imaju dug karakterističan rep nalik na trake. Smatra se da evropska populacija lasti broji oko 15 miliona, sa najvećim brojem u Poljskoj i Bugarskoj. Laste provode većinu vremena u letu, a među prvima migriraju u jesen. Evropske laste uglavnom zime provode u Africi južno od Sahare.
Laste pripadaju porodici Hirundininae. Postoji 84 vrsta lasti širom sveta. Seoska lasta je najrasprostranjenija vrsta laste na svetu.
Laste naseljavaju oblasti u kojima je dostupno snabdevanje malim insektima kojima se hrane. Veliki tršćaci krajem leta i početkom jeseni mogu biti dobra mesta za njihova prebivališta. One se okupljaju na žicama i golim granama, obično u močvarama ili u blizini jezera i reka. U srednjovekovnoj Evropi ljudi su zbog toga verovali da se laste ukopovaju u blatu močvara da provedu zimu.

 

[Lada]

Samo ženke prave gnezdo. Laste se često gnezde u blizini velikih domaćih životinja, kao što su goveda ili konji, u otvorenim fasadama zgrada kao što su ambari i štale. Ponekad prave gnezdo u rupi u zidu i zazidaju ulaz ostavljajući otvoren mali prolaz kroz koji mogu da ulete i izlete. Pošto ga dobro očiste unesu nov materijal, par lasta koristi svoje gnezdo i sledećih godina.

 

[Lada]

Posle migracije mužjaci se uvek vraćaju prvi, a ženke se obično pojavljuju nedelju do dve nedelje kasnije. Mužjaci pevaju na svojoj teritoriji da bi privukli partnerku.

 

[Lada]

Ova prica je pocela pre otprilike 20 godina dolaskom prvih lasta kod nas u vikendicu. Svoje prvo gnezdo napravile su na spoju betonskog i drvenog dela nadstresnice ispred kuhinje, tj iznad stola za kojim celo leto obedujemo, mesta gde se svi okupljamo i najradje boravimo. Te godine dosle su mozda 10-tak dana pre nas, napravile gnezdo i stavile nas pred svrsen cin, ili srusiti gnezdo ili premestiti sto. Kao sto mozete predpostaviti, premestili smo sto i stolice. Da mi je neko tada rekao koliko ove ptice mogu biti privrzene i kako mogu komunicirati sa osobama koje poznaju, sigurno mu ne bi poverovala.

 

[Lada]

Potruducu se da ova prica ne bude tuzna ali moram je poceti tako sto cu vam reci da je bilo vise ovakvih pametnica kod nas. Mezimica moga tate je dolazila 6-7 godina i isto se ponasala kao i Mila. Ova mala, krha bica svako prolece prelete hiljade kilometara da bi se nepogresivo svako prolece vratile u svoje gnezdo. Na tom putu mnoge ne prezive i svake godine ih ispratim sa suzama i dok ih na prolece ne ugledam uvek u meni postoji zebnja, hocemo li se opet videti. Ove godine od pet naravljenih gnezda na nasoj kuci u samo dva su se vratile stare laste ali vec posle par dana, proslogodisnji mladunci, koji su se tu izlegli popravljaju, ciste, oblazu perjem i finim suvim travcicama gnezda i naseljavaju ih.

 

[Lada]

Kada se ove godine Mila vratila, docekao je moj muz a ona mu je skoro sat vremena cvrkutala i verovatno pricala sta je sve dozivela. Mi tacno znamo kada se nama obraca, po nacinu na koji cvrkuce i pesmi koju peva, znamo kad je snela jaje, kad se izlegao malisan jer ga prvih nedelju dana ne mozete videti, toliko je mali i slab. Tada peva svoju najlepsu pesmu, ponosno izvija vrat u vis i otvorenog kljuna peva li peva. Znamo kada je u opasnosti jer tada ispusta specificne zvuke, trazi pomoc i sve se laste iz susednih gnezda tada okupe pa teraju neprijatelja. Kad je shvatila da joj i mi pomazemo pocela je da nas zove, nasrce na vrata da udje unutra da bi nam stavila do znanja da je napadnuta i da joj je potrebna nasa pomoc. Tako reaguje ako se pojave ptice grabljivice ili zmija. Sa vrapcima koji zive tik uz nju ali pod crepom prave gnezda, zivi u slozi.

 

[Lada]

 

[Lada]

Mila i njen muzjak se podjednako brinu o malisanima, oni zive u paru i ponasaju se kao prava porodica. One su brizni i pozrtvovani roditelji. U pocetku naseg druzenja uvek je neko od roditelja bio uz malisane ali sada ih cesto ostave sa nama ako vide da smo tu. Obicno imaju 4-5 malih lastica i pravo je uzivanje posmatrati kako se brinu o njima, kako ih hrane i ciste. Nepogresivo znaju koga su nahranile pa ako mali tek nahranjeni prevarant predje na drugo mesto nece ga nahraniti vec ce sacekati da okrene zadnjicu i ispusti izmet, koji roditelji uzimaju u kjun (izmet im izgleda kao pasta za zube iscedjena na cetkicu, tog je oblika i cvrstine) i odnose 5-6 m dalje i ispustaju ga. Problem nastaje kad malisani porastu i roditelji ne mogu da postignu hranjenje i ciscenje u isto vreme jer male bundzije samo traze da jedu. Malisani su tihi i ne cuju se sve dok ne prolete.

 

[Lada]

Kao po pravilu onaj koji se poslednji izlegao poslednji i proleti a to je tek prava drama. Danima stoji na ivici, mase krilima dok ga braca i sestre bodre, tih dana se osecamo kao da zivimo na aerodromu, stalno neko polece i slece. Kad prolete ovi malisani ostaju u gnezdu mozda jos 10-tak dana ali samo dolaze da se odmore i nahrane, a posle toga sa svojim drugarima odlaze meni neznano kud ali se svakog dana vrate i prolete par puta ispod nadstresnice a roditelji ih teraju, jer pred sobom imaju par dana da se odmore, uhrane i vole, jer za 10-tak dana Mila ce ponovo leci na novu turu jaja.

 

[Lada]

Ta druga generacija malisana u istoj sezoni je najproblematicnija. Obicno se izlegu kad su nesnosne vrucine bez daska vetra i desavalo se da mladunci uginu. Prosle godine od 5 malih lasta je dve uginulo bas iz tog razloga. Gledala sam ih kako im glavice vise iz gnezda nemocni da se pomere, Mila je bila tuzna, nije pevala a kad je izbacila drugog mtrvog malisana znala sam da ako nesto ne ucinim stradace svi. Podigla sam ventilator na 1,5 m od gnezda i postavila zasene sa suncane strane. Ona me je nemo posmatrala i u momentu kad sam ukljucila ventilator sletala je na dascicu na kojoj se nalazi gnezdo i upitno, okrecuci glavicu levo desno posmatrala sta je to sto duva. U jednom momentu je rasirila krila i hladila se. Tad sam znala da smo pobedile. Malisani su dobili vazduh i hladjenje i svi su preziveli, a meni je mnogo zao sto se toga nisam setila ranije. Od tog momenta postala sam Milina prijateljica.

 

[Lada]

Za to vreme u gnezdu broj 2 odvijala se prava drama. Svesni da ce svi malisani uginuti od vrucine roditelji su ih isterali iz gnezda a male lastice jedva sposobne da prelete par metara su pocele da padaju oko nas. Ceo dan smo proveli vracajuci malog Punisu, na ogradu od terase ili gredu od nadstresnice jer dok je bio na stolu ili zemlji roditelji nisu hteli da mu pridju. Taman ga mi podignemo, oni ga nahrane i osveze, on krene da leti i padne, a mi smo na smenu dezurali oko njega. Poslepodne, kad je izgledalo da ce sunce da zadje i malo umine vrucina, Punisi, koji je bio na grani od jelke pocela je da pada glavica, malaksao cuo je druge laste koje su pocela da pristizu i oglasio se. Istog momenta spustili su mu se roditelji, osvezili ga a kad je zaslo sunce Goran ga je vratio u gnezdo. Dva dana je siroti Punisa leteo po metar dva i na kraju proleteo. Tri dana je proveo vise u nasim rukama nego sa svojima ali ga zbog toga nisu odbacile vec su se i one dodatno angazovale oko njega. Jedan roditelj je spavao sa njim dva dana na reflektrorki sto laste obicno ne rade. Sutradan smo imali tu cast da vidimo prvi let u visinu malog Punise. Poleteo je sa svojima koji su kruzili oko njega i nezno ga gurajuci odozdole terale u visinu. Sleteo je trapavo ali je sleteo, a divna lasta je postao, ili mozda postala.

 

[Lada]

Da li znate kako laste odlaze? Kad izvedu na put poslednju generaciju malisana ( prosle godine ih je prvi put bilo tri generacije i to po 5 malisana u 3 gnezda) laste odlaze na oporavak , lete, treniraju malisane za formacijsko letenje, pojacano se hrane da bi se spremile za put ali vrlo cesto svrate da obidju svoja gnezda. Par dana pre puta sve stare laste i njihovi mladunci dodju i satima lete i kruze oko kuce, a ja to zovem ,,memorisu tacne kordinate,, a onda se spuste i cvrkucu. E tada ja pocinjem da placem jer znam da je do rastanka ostalo jos par dana. I onda posle par dana veliko jato lasta se pojavi i oglasi a ove nase se izdvoje i u niskom letu prodju preko nasih glava klikcuci pa se tiho i brzo pridruze ostalima i odlaze sve zajedno. Ne znam da li cete mi poverovati ali ja se i sad rasplakah dok pisem ove redove. Svake godine ovaj rastanak mi sve teze pada.

 

[Lada]

Da li znate kako laste odlaze? Kad izvedu na put poslednju generaciju malisana ( prosle godine ih je prvi put bilo tri generacije i to po 5 malisana u 3 gnezda) laste odlaze na oporavak , lete, treniraju malisane za formacijsko letenje, pojacano se hrane da bi se spremile za put ali vrlo cesto svrate da obidju svoja gnezda. Par dana pre puta sve stare laste i njihovi mladunci dodju i satima lete i kruze oko kuce, a ja to zovem ,,memorisu tacne kordinate,, a onda se spuste i cvrkucu. E tada ja pocinjem da placem jer znam da je do rastanka ostalo jos par dana. I onda posle par dana veliko jato lasta se pojavi i oglasi a ove nase se izdvoje i u niskom letu prodju preko nasih glava klikcuci pa se tiho i brzo pridruze ostalima i odlaze sve zajedno. Ne znam da li cete mi poverovati ali ja se i sad rasplakah dok pisem ove redove. Svake godine ovaj rastanak mi sve teze pada.

https://www.coolinarika.com/blog/korisnici/prica-o-lastama

 

[Sensei]

Kratak sadržaj dokumentarnog filma LASTA

Starac je pronašao lastu, ispalu iz gnezda, i odlučio da je othrani. Tri puta dnevno hranio je crvima iz prezrelih višanja. Nakon nekoliko meseci, lasta se vezala za starca toliko da mu je stajala na ramenu dok je hodao selom, ili mu je sletala na šubaru, dok je okopavao kukuruz. Stigla je jesen i starac se uplašio da lasta, iz ljubavi prema njemu, neće hteti da odleti na jug. Odlučio je da skupi pare i da je vodi na more...

 

[Moje ime je Đurđija.]

@Lada Lado, beskrajno ti hvala za ovu temu i za sve što si na njoj napisala!
Predivna si osoba.. veliko poštovanje od mene.

 

[Lada]

Hvala sto citas...

 

[Moje ime je Đurđija.]

Pomislila sam da je tvoj blog, pa sam ti se zato osobno zahvalila.. sad sam primetila da nije.. ali ne menja stvar - hvala ti i dalje, što si ga podelila.
Tako jako mi se dopao ne samo jer je divne sadržine, nego i jer me je podsetio na neka puno bolja vremena od današnjih.. Tada sam jednom prilikom bila sa grupom istraživača na terenu i zadatak je bio prstenovanje lasti bregunica. One prave gnezda u rupama u brdu, i baš su tada imale puno malih i donosile su im hranu.

Ispred tih rupa sa mladima je postavljena tanka, gotovo nevidljiva mreža.. da bi se one u nju "upecale", nepovredivši se, dobile prsten oko noge i onda bile puštene na slobodu. Mi bi svojim ljudskim okom tu mrežu zapažali samo po svetlucanju niti gledano pod određenim uglom.. ali one imaju izvrstan vid i videle su je jako, jako dobro i sa lakoćom, sve vreme.. baš kao i sokola-lastavičara koji se hrani njima. Svaki put kada bi se pojavio (mi bi ga vrebali dvogledima, jer bi bio toliko visoko da bi ga naše ljudsko oko teško opažalo, ali laste su ga videle opet jako dobro).. - one bi nestale kao da su u zemlju propale.. Do tog momenta bi na desetine njih kružilo oko nas, ali u momentu kad opaze sokola - u trenu ne bi bilo nigde ni jedne jedine. Neverovatno nešto.. Nekada bismo samo po tome znali da je soko tu, jer ga mi uopšte ne bi videli. I kada soko ode, one su se vraćale u punom broju, opet jednako brzo kao što su i nestajale.

I ono što me je tada izuzetno jako dojmilo je - njihov roditeljski instinkt.. - iako su dobro znale da je naša mreža tu, i da potencijalno mogu i život izgubiti (jer nisu znale naše namere nikako) - neko duže vreme bi kružile, izbegavajući da ulete u nju i tražeći drugi način da priđu bebama.. ali kako drugog načina nije bilo - na kraju bi se ipak odlučivale na to da ulete u mrežu, rizikujući svoj život.. - a sve u cilju da dođu do svoje dece. I evo sada se ježim, dok ovo kucam, sećajući se tog osećaja u meni tada.. Bila sam mlada tada.. i to je jedan od dana i događaja koji su u meni uklesali iskrenu ljubav i duboko razumevanje za životinje - za čitav moj život.. Sada više nisam mlada, i verovatno bih sad sama pomerila tu mrežu.. da ljudi ne gnjave bezveze te nesrećne životinje..

Čitajući ove tekstove iznad i kako se laste staraju o mladima pod svim uslovima.. prisetila sam se svega toga.. i opet to proživela.. eto..
Hvala, još jednom..

Lasta bregunica (lat. Riparia riparia)

 

[Lada]

Narodno verovanje o lasti

Lasta je takođe nekada bila žena, mlada nevesta.
Narodno predanje kaže da dok joj je majka uoči venčanja plela sitne pletenice bacila na nju kletvu – da u znak poštovanja prema svojoj novoj porodici ne sme ni reči da progovori pred svekrom, svekrvom ili mužem u prva 3-4 dana.
Jadna devojka je bila toliko uzbuđena da je pogrešno shvatila majčine reči. Učinilo joj se da ju je ona posavetovala da ćuti četiri godine. Tako su godine prolazile, a ona je i dalje ćutala, nije nijednu jedinu reč izustila zbog čega su svi mislili da je ona gluva i nema.
Četvrte godine je njen suprug odlučio da se oženi drugom ženom. Pošto je ona bila iz dalekog kraja kada su stigli već je bio pao mrak, te je njegova prva supruga izašla da ih dočeka držeći sveću u jednoj ruci.
Vosak je kapljao po njenim prstima i svadbenom prstenu. Kad je to nova nevesta videla nije mogla da se suzdrži, pa je viknula ljutito: Ako si već nema, nisi valjda i slepa? Zar ne vidiš da ti vosak kaplje po prstima? Nije mi stalo do tvojih prstiju, nego mi je krivo zbog srebrnog prstena!“
Tada je ćutljiva devojka pregazila zakletvu i progovorila: „Bože, ja sam četiri godine ćutala, a ona tek što je sišla s konja, a koliko je reči već stigla da izgovori. Pa zar će ona svom mužu ugoditi? Molim te, Bože, pretvori me u ptičicu kako bih poletela iznad dvorišta i videla kako će ona suprugu ugoditi.“ Bog je uslišao njenu molbu i pretvorio ju je u lastu.

Kakva zrtva malene laste...rastuzila me prica!​

 

[Lada]

U narodu se veruje da su lasta i roda drugovi. Laste nešto ranije kreću na jug, ali one sleću na obalu mora kako bi sačekale rode, jer bez njih ne mogu da prelete preko njega. Kada rode stignu one zajedno nastavljaju svoj put preko mora i kada se laste umore, one sleću na rodina krila da bi sakupile snage. U proleće se vraćaju u svoja stara gnezda gde ih deca dočekuju sa pesmama i igrama. Verovalo se da onaj ko peva i igra kada vidi rode, taj će celog leta biti zdrav i veseo. U centralnom delu zemlje na Blagovesti se i danas čuva običaj da ljudi zveckaju mašicama kako bi isterali zmije, a dok to rade, oni govore: Bežite, zmije i gušteri, jer dolaze rode!“ Prema narodnim verovanjima ni najotrovnije zmije nisu u stanju da pobede rodu. Dešavalo se, kažu stari ljudi, da zmija pobedi orla, ali rodu – nikada. Kuća na čijem krovu se nalazi gnezdo od rode ili je ispod njene strehe lastino gnezdo smatra se zaštićenom. Veliki greh je uništiti gnezdo, lomiti jaja ili ubijati novoizlegle rode i laste. Dobro je da kada ljudi prvi put vide rodu u džepovima imaju novca ili hleba u rukama kako bi tokom cele godine bili bogati i siti. Poželjno je da ne sede, već da su u uspravnom položaju, jer će im tako i posao lako ići, zato i kada vide rode ljudi govore: „Vi da sedite, a ja da letim!“ Sanjati lastu ili rodu je dobar znak, a ukoliko čovek sanja da je uhvatio lastu, to će mu doneti siguran dobitak.

Izvor: desavanjaubijeljini.com