Zanimljivosti o ježevima

[Poli46]

Ježevi su veoma neobične životinje koje su se pojavile na Zemlji pre oko 15 miliona godina.
U svetu postoji oko 17 vrsta ježeva. Neki žive u šumama, drugi u stepama, poljima i grmlju,
u visoravnima, do 2000 metara nadmorske visine. Mogu se videti i u stočnim dvorištima i
vrtovima. Ishrana ježa ima reputaciju “prijatelja baštovana“, jer uključuje mnogo “štetočina“.
Dok se kreću kroz ograde tražeći crve i insekte, oni ispuštaju svinjski roktajuću buku.

Ježevi imaju između 5000 i 7000 bodlji, a svaka traje oko godinu dana, a zatim ispada
i raste nova. Unutrašnjost bodlji je uglavnom šuplja sa nizom složenih vazdušnih komora
koje ih čine laganim, elastičnim i jakim. Mišići duž leđa mogu podizati i spuštati bodlje kako
bi odgovorili na preteće situacije. Kada se osete uznemirenim ili zastrašenim, uvijaju se u
bodljikavu loptu da bi zaštitili svoj ranjivi stomak.

Ježevi imaju dobro čulo sluha i mirisa. Vid im je loš, ali boje vrlo dobro razlikuju.
Jež je noćna životinja, izlazi noću i provodi dan spavajući u gnezdu pod grmljem.

Većina baštovana voli da ima ježeve jer se u njihovoj bašti hrane mnogim štetočinama,
što znači da se može koristiti manje pesticida i insekticida. Njihova tipična ishrana sastoji
se od insekata, crva, gusenica, buba, jaja i puževa, ali će lako pojesti i svako meso koje
im postane dostupno, kao što su mladunci miševa, žabe ili gušteri. Uglavnom su imuni na
otrov zmija i mogu da ubiju zmiju u borbi i pojedu je.

Ježevi mogu da hiberniraju, ali ne sve vrste. Evropski ježevi prezimljavaju tokom zime.
Oni se hrane što je više moguće, a tokom jeseni prave svoja gnezda od lišća i trave u
kojima će prezimiti. U toplijim krajevima, poput pustinja, oni spavaju u vreme vrućine
i suše u sličnom procesu koji se naziva aestivacija. U umerenijim oblastima ostaju
aktivni tokom cele godine.

Ježevi su samotne životinje, a u paru se viđaju samo prilikom parenja. Mužjak ponekad
satima kruži oko ženke kako bi je nagovorio da se pari. Kada se pare često prave glasne
zvukove udisaja. Nakon toga oni se razdvajaju i mužjak ne učestvuje u gajenju mladunaca.
Mladunci se rađaju slepi u leglu u rasponu od jednog do jedanaestoro. Nakon 32 dana dobijaju
meke bodlje, a sa majkama ostaju samo 4 do 7 nedelja pre nego što se osamostale. Nakon
oko 4 nedelje, majka će odvesti mladunce na prvo putovanje i nakon 10 dana porodica će se razdvojiti.

 

[rz brzotrz 1972]

Prije par godina sam nasao na putu malog albino jeza.Prvi put sam vidio bijelog jeza.Poslije sam na netu pogledao slike albino jezeva.

 

[Neprilagođena]

Jež -zaštićena vrsta
amlramzes | 08 Decembar, 2011 20:39
Ježevi su sitni sisari iz bubojedske potporodice Erinaceinae, čija je osnovna karakteristika prisustvo bodlji.


Ježevi se lako mogu raspoznati po svojim bodljama koje su u stvari tvrde, šuplje dlake načinjene od keratina i dugačke su do 3 cm. Rađaju se sa malim i veoma mekanim bodljama. Nakon šest nedelja prve bodlje otpadaju da bi izrasle nove, prave bodlje. Odrasli ježevi imaju na sebi i do 5.000 bodlji koje im služe prvenstveno kao zaštita. Bodlje nisu otrovne i za razliku od bodljikavih prasadi, ne mogu se lako odstraniti od tela. Međutim, ako je izložena jakom pritisku i stresu, ili je bolesna, životinja može da odbaci bodlje.
Ježevi su mali sisari. Dužina tela evropskog ježa iznosi od 15 do 30 centimetara, a težina od 1.5 do 2 kilograma. Osim bodljama, telo je prekriveno braon krznom i imaju kratak rep. Ježevi poseduju pet prstiju na prednjim šapama sa kratkim noktima. Zadnje noge završavaju sa po četiri prsta sa dugačkim noktima koji neprekidno rastu. Ježevi poseduju ove osobine s obzirom na to da su kopači. Najrazvijenije je čulo mirisa i imaju odličan sluh. Vrlo su obazrivi i reaguju i na najmanji šum.
Sve vrste ježeva se koriste odbrambenom sposobnošću da se umotaju u tesnu lopticu, kako bi bodlje bile uperene prema spoljašnjosti. Neki pustinjski ježevi su evolucijom smanjili težinu, pa je njima efektivniji drugi način odbrane - verovatno će samo otrčati, a ponekad čak i sami napasti uljeza, pokušajući da ga ubodu svojim bodljama.
Ježevi su noćne životinje, iako neke vrste mogu s vremena na vreme da izlaze i danju u potragu za hranom. Većinu dana provedu spavajući ili u rupi u zemlji ili su sakriveni ispod trave i kamenja. Opet, različite vrste imaju malo drugačije osobine, ali generalno ježevi iskopavaju jame kao skloništa. Svi divlji ježevi su u stanju da hiberniraju, mada ne rade svi to; hibernacija zavisi od temperature i rasprostranjenosti hrane i same vrste.
Slično oposumima i krticama, ježevi poseduju ponešto prirodnog imuniteta na zmijski otrov zahvaljujući proteinu erinacinu koji se nalazi u mišićima.
Trudnoća zavisi od vrste do vrste i traje od 35 do 58 dana. Ženke krupnijih vrsta rađaju, u proseku, 3-4 mladih, dok ženke manjih vrsta prosečno donose na svet 5-6 mladih ježeva. Gnezdo se sastoji od hrpe lišća koje same naprave. Nije neobično da, kao kod mnogih drugih sisara, mužjak ubije novorođene ježeve. Ženke rađaju dva puta godišnje. Jedan okot je u maju, a drugi u septembru.
Postoji opasnost po mužjaka da se prilikom parenja nabode na ženkine bodlje. Međutim, on ne mora da se u potpunosti popne na ženku zbog toga što ona ima sposobnost da povije rep na gore kako bi joj se vulva našla iza ostatka tela. Mužjakov penis se nalazi vrlo blizu trbuha (što mnogi misle da je pupak) što predstavlja još jednu olakšicu prilikom samog čina parenja.
Tokom poslednjih 20 godina, značajno se smanjuje brojnost ježeva u Evropi. Veliki broj ježeva ne preživi hibernaciju, dok mnogi stradaju usled prelaska puteva.
Veliki broj ježeva u Srbiji poslednjih godina strada tako što se otimaju iz prirode ne bi li postali kućni ljubimci.(i to obično ljudima koji se nerazumeju u životinje i koji neznaju da održe u životu ta jedinstvana stvorenja)

 

[tab503]

ja znam koja je razlika izmedju jeza i jezice

jez ima jednu bodlju vise

 

[Neprilagođena]

Jež kao kućni ljubimac

Ježevi vole da se maze na grudima svog vlasnika, možete pročitati knjigu sa njima, igrati se u vrtu, vole da borave na odeći, pa čak i jure svoje vlasnike. Oni su lojalni pratioci. Ali, ako ste veoma osetljiva osoba koja ima problema da teško preboli smrt svog kućnog ljubimca, ježevi nisu za vas. Oni imaju jako kratak životni vek.

Svaki ljubimac ima svoje prednosti i mane. Pre nego što odlučite da kupite ježa, istražite malo o vrsti i potrebama. Ovo definitivno nisu sve činjenice o njima. Ježevi su ilegalni u mnogim zemljama i državama, uključujući Arizonu, Pensilvaniju, Kaliforniju, Havaje i druge zemlje. Plus, ježevi su veoma skupi. Ali, sve u svemu, oni su fantastični kućni ljubimci i neće vam biti žao da uložite novac i vreme koje ćete im posvetiti.


M.L.

 

[Neprilagođena]

JEŽ kao kućni ljubimac






Ježeve često srećemo u našim šumama i baštama. Takođe mogu da se nađu i u prodavnicama kućnih ljubimaca. Opisano je 12 vrsta koje pripadaju familiji ježeva od kojih se samo dve gaje kao kućni ljubimci i to evropski jež (Erinaceus Europaeus) i afrički pigmejski patuljasti jež (Atelerix albiventris).



Evropskog ježa srećemo po šumama, parkovima i baštama širom evropskog kontinenta.
Kod nas je zakonom zaštićen. Lako se pripitomljava i navikava na život u ograničenom prostoru. Afričkog ježa možemo naći u prodavnicama kućnih ljubimaca i karakteriše ih beo stomak. Bodlje su im dvobojne ( crno-bele) i daju afričkim ježevima karakterističnu boju koja se zove biber-so.

Šta pričaju ježevi?
Smeštaj ježeva
Minimalan prostor za smeštaj jednog ježa ne bi trebao da bude ispod 2x2m. Zidovi bi trebalo da budu dovoljno visoki ( 50-70cm) kako bi im onemogućili da pobegnu. Na podu bi trebao da se nalazi absorbujući sloj od starih novina, recikliranog papira ili kartona na koji se stavlja piljevina i/ili pelet od drveta ili slame. Treba izbegavati žičane podove jer mogu da dovedu do žuljeve i drugih povreda. Ukupna debljina podloge bi trebala da bude 7-10cm.
Ježevi se mogu naučiti da koriste posude u kojima obavljaju nuždu pa im treba obezbediti i napuniti običnim peskom ili posipom za mačke bez veštačkih mirisa. Čišćenje kaveza i ovih posuda treba da bude redovno ( na svakih 3-5 dana ) kako bi se izbegla pojava kožnih oboljenja.
Veoma je nebezbedno da se u prostoru u kome borave ježevi nađu kanapi ili neki drugi trakasti plastični materijali koji mogu da se obmotaju oko njihovog tela ili ekstremiteta.

Evropski jež

Sklonište ili brlog, je takođe potrebno obezbediti i ono treba da bude jedva nešto veće od samog ježa. U tu svrhu najbolje su zaobljene kutije i kofice, vodovodne cevi dijametra 10-15cm koje su na jednom kraju zatvorene ili stare saksije. Nameštaj od lišća i grančica će urediti i doneti sam vlasnik skloništa. U zimskim mesecima treba obezbediti debelu izolaciju od lišća ili slame ukoliko se ježevi čuvaju van kuće kako bi mogli udobno i bezbedno da utonu u zimski san. Pored skloništa u prostoru može da se nađe bazen za kupanje i veći kamen na kome stanar može da održava higijenu svojih noktiju i krzna. Temperatura okoline bi trebalo da bude između 24 i 27 °C. Ispod te temperature stepen aktivnost im opada a sa njim i imunitet. Ako prosečna dnevna temperatura padne ispod 18 °C ježevi polako ulaze u zimski san.

Ishrana ježeva
Ježevi su svaštojedi, ali najviše vole da jedu insekte, gliste i drugu „mesnatu hranu“. Imaju 36 zuba koji su karakteristično raspoređeni. U prirodi jedu mrave, gusenice, gliste, crve, žabe, guštere, zmije, jaja i mladunce od ptica, male glodare, voće, razno korenje i pečurke.
Kao i kod drugih vrsta potrebe u kalorijama i hranljivim materijama variraju u zavisnosti od starosti, reproduktivnog statusa, pola i mogućnosti i obima fizičke aktivnosti. Ježevi su po prirodi skloni gojenju, koje obavezno nastaje kada se hrane isključivo hranom koju vole – insekti i meso. Ovakva ishrana je siromašna u kalcijumu pa se javljaju i problemi sa paratiroidnom žlezdom. Nedostatak kalcijuma se može nadomestiti ishranom sa gotovom hranom za mačke koja bi trebala da bude sa redukovanim kalorijama. Granulirana hrana za mačke takođe pomaže i u održavanju oralne higijene. Ježevima treba izbegavati davanje lešnika, badema i drugih orašastih plodova pošto mogu da im se zaglave između zuba i desnih i da naprave ozbiljan problem unutar usne duplje. Vole da piju i mleko ali njegova upotreba može dovesti do pojave proliva. Gotova industrijska hrana za ježeve se ne proizvodi pošto još uvek nije u potpunosti proučena ishrana i metabolizam ovih malih sisara. Od čvrste granulirane hrane najbolje im je davati mačiju hranu, hranu za lasice, hranu za ptice koje su u mitarenju ( bogata je belančevinama iz jaja) ili hranu za insektivore u kombinaciji sa svežim mesom, insektima, glistama, povrćem, pečurkama i voćem.
Voda bi trebalo da bude stalno dostupna i da se jedanput dnevno promeni kako bi bila sveža.
Posude za hranu i vodu bi trebale da budu teške ( od keramike), i po mogućnosti pričvršćene za podlogu kako ih njihovi bodljikavi vlasnici ne bi prevrnuli.
Količina hrane koju jedan jež od 500g pojede za 24sata je otprilike 2-3 kafene kašičice granula, 1 kafena kašičica voća i povrća i 1 kafena kašikica insekata ili mesa.
Ova količina se drastično povećava u periodu pripreme ježeva za zimski san kada stvaraju zalihe koje su im potrebne tokom zime, u periodu parenja, trudnoće i dok mladunci sisaju.
Preporučena literatura: Branko Ćopić „Ježeva kućica“
Tekst priredio
Dr Dragutin Smoljanović, DVM

 

[Neprilagođena]

 

[Neprilagođena]