Zanimljivosti iz svijeta tenisa

[Neno]

Za početak, naravno o Noletu..

Kada je Endi Rodik hteo da bije Novaka Đokovića​

Kada je Novak Đoković zakoračio na veliku tenisku scenu, ubrzo je osim po teniskom talentu koji je odavao utisak da u karijeri može da postigne mnogo, postao glavna vest u svetskim medijima po kako su oni tvrdili “foliranju” na terenu. Naime, mnogi najbolji teniseri tog vremena optuživali su ga da često poziva medicinski tim na teren i izmišlja povrede, a da sve to radi kako bi poremetio ritam protivnika. Neki su čak išli i dotle da su tvrdili da Novak namerno predaje mečeve zbog navodnih povreda kada vidi da nema šanse da pobedi u njima.
U tim optužbama, koje su svetski mediji listom prihvatili, prednjačio je Endi Rodik, tadašnji najbolji američki teniser i jedan od najboljih svetskih tenisera. Govorio je Rodik da se Novak samo pretvara, da glumi da ima 16 povreda po meču, da je klasičan folirant, a te njegove reči imale su veliki uticaj na tenisku publiku, koja je kada god i gde god je Novak igrao gotovo listom navijala protiv Đokovića. Ni objašnjenja iz Novakovog tabora da nije fizički najspremniji, da ima problema sa alergijama, pa i sa sočivima, nisu pomogla da publika bar malo više razume to što Novak tokom mečeva često ima zdravstvenih problema i poziva medicinski tim na teren. Kada god bi Novak tih godina zatražio lekarsku pomoć tokom meča publika bi zviždala, a mnogi teniski komentatori bi govorili kako evo ponovo vidimo “foliranta” na delu. Zbog svih tih optužbi koje su često počinjale izjavama Endija Rodika, mnogi su sa nestrpljenjem očekivali meč četvrtine finala US Opena 2008. godine u kojem su se sastali Endi Rodik i Novak Đoković.

I pred taj meč Endi Rodik je iskoristio priliku da “prozove” Novaka, rekavši da se Đoković na terenu ponaša kao da boluje od ptičijeg gripa ili antraksa, da ga stalno nešto boli, počev od kuka, nogu, ramena… ali da na kraju i pored tih “silnih povreda” igra savršeno i kreće se odlično. Sve što se dešavalo prethodno kao da je dodatno motivisalo Novaka u tom meču, koji se igrao u Njujorku pred oko 20.000 za Đokovića neprijateljskih navijača, koji su mu dobacivali, zviždali prilikom servisa, slavili njegove greške i otvoreno stali na stranu Rodika, kao da je u pitanju fudbalski, a ne teniski meč. Đokoviće je na kraju uspeo da bude “jači od svega” i da odličnom igrom savlada Rodika sa 3-1 u setovima i plasira se u polufinale US Opena. Potom je Novak Đoković u izjavi na terenu posle meča rekao da nije lepo to što je Endi izjavio da ima 16 povreda, koje očigledno nema, da publika očigledno misli da je folirant i da on nema ništa ni protiv koga. Ni te reči nisu se svidele publici u Njujorku, koja je Novakov govor često prekidala zvižducima, da bi na kraju na zahtev čoveka koji je radio intervju sa Đokovićem, a koji se po mnogima takođe poneo nekorektno i provocirao Novaka, da ga pozdravi aplauzom, gledaoci su opet uputili zvižduke teniseru iz Srbije.

Posle duela, na konferencije za novinare, Endi Rodik je pokušao javno da se “opere” za ono što je prethodno izjavljivao: “Moje izjave nisu bile zlonamerne. Žao mi je što je on tako razumeo. Nemam ništa drugo da kažem. Milim da nisam preterao. To nije bila moja namera i žao mi je što se on osetio povređenim. Možda sam mu i napravio uslugu.” – rekao je Endi Rodik posle susreta, ali da je ta njegova izjava bila samo kurtoazna i da nije oslikavala pravo stanje stvari saznalo se mnogo godina kasnije.

Kada je već uveliko bio teniski penzioner, gostujući u jednoj emisiji, Endi Rodik je ispričao šta se zapravo dešavalo posle susreta četvrt-finala US Opena 2008. godine. “Desio mi se jednom jedan sukob u svlačionici sa igračem. Neću vam reći njegovo ime, reći ću vam samo da se rimuje sa Šmovak Šmoković. Bilo je to na jednom US Openu. Pričao sam provokativno, a on je onda izašao i “izuo” me na terenu. Deklasirao me je baš kao što je hteo, ali je onda “cvrkutao” posle toga. Znate, čim je ušao u svlačionicu zaleteo sam se na njega i uhvativši ga, gurnuo ga uz ormariće. E onda sam shvatio da je njegov trener (Gebhard Fil Grič, koji je bio deo Noletovog tima u to vreme, tada je ušao u svlačionicu) malo veći od Donovana (Donovan Mekneb, legenda NFL-a, 188 centimetara visok i 109 kilograma težak). Kada sam pogledao koga ja imam uz sebe, a moj trener je otprilike bio metar i 73 centimetra, uz nekih 59 kilograma težine i bio je veoma sitan, ohladio sam se vrlo brzo i odlučio da se povučem sa strane. Da nisam ‘voz bi me pregazio!'” – ispričao je Endi Rodik.

Vremenom se odnos između Endija Rodika i Novaka Đokovića popravio, pa i pored toga što je govorio da nije baš njegov navijač, Endi Rodik je i često isticao da ima veliko poštovanje za sve što je Novak uradio u karijeri i da svakako spada među najbolje tenisere svih vremena, ali da očigledno publika to još uvek ne prepoznaje. Ipak, i pored kasnijh izjava, mnogi Đokovićevi navijači mu nikada nisu “oprostili” ono što je izjavljivao na počecima Novakove karijere, a što je kulminiralo posle njihovog meča na US Openu 2008. godine, kada je malo nedostajalo i da dođe do fizičkog obračuna između Endija Rodika i Novaka Đokovića.

Sportska sećanja

 

[Neno]

Marat Safin – “Mortus pijan” u finalu Australijan Opena?!​

Bio je to meč u kojem je Tomas Johanson ispunio svoje “teniske snove”, bio je to duel u kojem je Marat Safin razočaraoali i tokom koje je muški dio publike stalno posmatrao ložu tenisera iz Rusije . Finale Australijan Opena iz 2002. godine je bilo veoma interesantno, ali neki kontroverzni detalji koji su kasnije “isplivali” učinili su ga još interesantnijim.
Tomas Johanson napravio je veliko iznenađenje trijumfom na Australijan Openu 2002. godine. Teniser koji je u tom trenutku nije bio plasiran među prvih 15 tenisera na ATP listi igrao je odlično do finala, a onda je u meču za titulu “šokirao” teniski svet i posle preokreta savladao favorizovanog Marata Safina, koji je u tom meču igrao daleko ispod svog nivoa. Bilo je mnogo nagađanja zašto Marat Safin nije bio na najvišem nivou kada je bilo najbitnije, jedni su govorili da ga je “pojeo” značaj meča, drugi da ga je sprečila sitna povreda da bude na prepoznatljivom nivou, treći da ga je koštao provod sa curama tokom turnira i “razuzdan” život u te dve nedelje u Melburnu, ali je najkonkretniji u objašnjenju Safinove loše igre u finalu bio tada aktivni austrijski teniser Danijel Kelerer.

“Počeo sam da pijem alkohol sa 24 godine i to zato što sam video Marata Safina kako pije pred finale Australijan Opena. Tada sam pomislio kako ne mogu da uđem u najboljih 150 na ATP listi, a on igra finale u Melburnu i ne može da hoda koliko je pijan. Znao sam da neće pobediti u finalu, neverovatno koliko je bio pijan. Noć pre finala proslavljao je rođendan, a meni je izgledalo i kao da je već proslavio osvajanje titule na Australijan Openu.” – izjavio je Kelerer za medije.
Mnogim ljubiteljima tenisa ovakve “optužbe” na račun Marata Safina nisu bile iznenađenje, jer je Marat tokom karijere osim po dešavanjima na terenu, bio poznat i po “aktivnom” životu van njega. Ipak, koliko god ovakve procene za Marata delovale moguće, mnogima je teško da poveruju u njihovu istinost i u činjenicu da je jedan toliko alkoholisan teniser bio u stanju da uopšte osvoji jedan set u Grend slem finalu. Očekujemo da čujemo i vaše mišljenje o ovom slučaju, a njega možete podeliti sa nama nakon što se na snimku koji je pred vama podsetite nekih od bitnijih trenutaka sa finala Australijan Opena 2002. godine.

 

[Neno]

Kada je Goran Ivanišević podučavao sudiju kako se izgovara njegovo prezime​

Goran Ivanišević bio je vrhunski teniser, ali i jedan od poslednjih “zabavljača” na teniskom terenu. Mnogima će ostati u sećanju njegov nestvarni uspeh na Vimbldonu, mnoge velike pobede, ali i predaja meča posle nedostatka reketa za igru, kao i legendarno objašnjenje svoje loše forme.

Osim što je igrao odlično, Goran je vrlo često svojim reakcijama znao da uveseli publiku, zbog čega je bio voljen širom planete, a jedne od takvih situacija se danas podsećamo.
Na meču protiv Patrika Raftera, na događaju koji se odavno više ne održava, Goran Ivanišević je primetio da se sudija muči da pravilno izgovori njegovo prezime. Posle još jedne greške sudije i izgovorenog “Ivaninević”, Goran je rešio da poduči sudiju. Prišao je stolici i počeo da objašnjava sudiji kako se izgovara njegovo prezime, a dok ih je zbunjeni Rafter posmatrao, sudija je bezuspešno pokušavao da ponovi ono što je Goran izgovarao. Posle nekoliko bezuspešnih pokušaja, sudija je na kraju uspeo, a njegov “učitelj” je bio vrlo zadovoljan i procenio je da su se stekli uslovi za nastavak duela. Ipak…

Dok se Goran udaljavao, sudija je ponovo pročitao rezultat i izgovorio je: “Prednost Ivanineviš”! Goran se smejao i objašnjavao sudiji da opet nije uspeo, a sudija je pokušavao da se ispravi u narednim situacijama. Kada god bi došao do prednosti u gemu ili ga osvojio, Goran Ivanišević je čekao da čuje da li će sudija “konačno” uspeti da pravilno izgovori njegovo prezime, a kada god ne bi uspeo, Goran bi pored razočaranja, sugerisao arbitru da je opet pogrešio. Ipak, na kraju je sudija uspeo. Kada je Goran odličnim forhendom osvojio gem u finišu trećeg seta, sudija je izgovorio: “Gejm Ivanišević”, a teniser iz Splita mu je svojom reakcijom potvrdio da je ovog puta izgovorio kako treba.

Nije redak slučaj da se mnogi stranci muče sa izgovaranjem prezimena ljudi sa prostora bivše Jugoslavije, jer su njima ta prezimena vrlo često preteška za izgovaranje. Kada je sudija na meču imao sličnih problema sa prezimenom Gorana Ivaniševića, Hrvat se nije naljutio, već je odlučio da poduči sudiju da pravilno izgovara njegovo prezime, a tim svojim gestom načinio da je da taj meč mnogima bude zabavniji od očekivanog. Kako su izgledali ti za mnoge veoma komični trenuci, u kojima je Goran Ivanišević podučavao sudiju kako da izgovara njegovo prezime, možete se podsetiti na snimku koji je pred vama.

 

[Neno]

Mendi Minela – Trudna teniserka koja je šokirala “beli sport”​

Oni koji pomno prate tenis bili su veoma iznenađeni kada je u prvom kolu Vimbldona 2017. godine Frančeska Skjavone sa ubedljivih 6:1, 6:1 savladala Mendi Minelu. Sam trijumf bivše šampionke Rolan Garosa, ali i teniserke koja nikada nije ostvarivala dobre rezultate na travnatoj podlozi, Frančeske Skjavone, možda i nije bio toliko iznenađenje, ali činjenica da je do trijumfa došla ubedljivo dovela je mnoge u razmišljanje i postavljanja pitanja kako je moguće da jedna devojka koja sasvim solidno igra na bržim terenima i koja je plasirana u prvih 100, izgubi tako ubedljivo meč od teniserke koja na Vimbldonu nikada nije ostvarila zapaženiji rezultat?! Odgovor je stigao ubrzo posle susreta i on je šokirao gotovo sve ljubitelje “belog sporta”…

Odmah pošto je izgubila meč, Mendi Minela obavestila je javnost da je odlučila da nastupi na Vimbldonu, iako se nalazi u petom mesecu trudnoće?! Ona je tada objasnila da je imala veliku želju da nastupi na najvećem teniskom turniru na planeti i da nije žele da zbog trudnoće otkaže svoj nastup, ali i da će joj Vimbldon biti poslednji turnir na kome će nastupiti te godine. Pošto je obavestila javnost o svojoj situaciji, Mendi Minela je na društvenim mrežama podelila sliku sa Vimbldona, na kojoj njen suprug ljubi njen već primetni trudnički stomak.

Slika kojom je Mendi Minela obavestila javnost da je trudna nastupila na Vimbldonu.

Odmah pošto je objavila da je trudna, pojedini mediji su “osuli paljbu” po Mineli. Oni su smatrali da je na Vimbldon došla samo da bi uzela 40.000 eura koliko je pripadalo svim učesnicima prvog kola, ali i da je svojom odlukom da nastupi na meču u 5. mesecu trudnoće ponela veoma neodgovorno i čak ugrozila život svog nerođenog deteta. Nazivajući njen potez sramotnim oni su se pitali da li je 40.000 eura bilo vredno tolikog rizika?! Mendi Minela nije odgovarala na ovakve prozivke, ali su mnogi ljubitelji tenisa pravdali njen postupak, smatrajući da ona ni na koji način nije ugrozila ni svoj, ni život svog deteta, da 40.000 eura “nije za bacanje” i da je ona suprotno od onoga što tvrde mediji zapravo i nastupili na Vimbldonu zbog svog budućeg deteta i kako bi njemu obezbedila bolji život.
Krajem 2017. godine Mendi Minela rodila je ćerku Emu, a ubrzo posle rođenja deteta medijima je objasnila svoju odluku da trudna nastupi na Vimbldonu: “Igrala sam dobro te sezone, a potom saznala da sam trudna, što mi je naravno bilo važnije od svega ostalog. Pretpostavila sam da ću morati odmah da prestanem da igram, ali sam posle razgovora sa lekarima na njihov savet odlučila da igram i dalje. Nastavila sam i tokom trudnoće da se bavim sportom i osećala sam se stvarno dobro. Igranje se ispostavilo kao dobro za moje telo, za moje dete i za moj porođaj, ali i za brži oporavak posle porođaja.” – objasnila je Mendi Minela medijima.

Potez teniserke iz Luksemburga Mendi Minele i dalje izaziva oprečna mišljenja i komentare. I dok jedni smatraju da je njen potez sramotan i da joj je novac bio preči od trudnoće, mnogi drugi veruju da je pametno postupila, da je uradila stvar koja je dobra za njeno i zdravlje njenog deteta, ali i da je iskoristila priliku da uzme novac koji je zaslužila i koji će sigurno i poboljšati život njenog deteta. Očekujemo u komentarima da čujemo i vaša mišljenja o potezu Mendi Minele, koji je svakako intrigantan.

 

[Neno]

Novak Đoković i Rafael Nadal – “Da li ste nekada videli nešto poput ovoga?!”​

Za Novaka Đokovića 2011. godina bila je neverovatna. Sve do polufinala Rolan Garosa bio je neporažen, da bi onda posle poraza u Parizu osvojio Vimbldon i prvi put došao na čelo ATP liste. Sjajnu igru te sezone Novak je krunisao titulom na US Openu
ali i po spektakularnom finalnom duelu protiv Rafaela Nadala, koji je definitivno obeležio jedan poen.
Pri vođstvu od 2-0 u setovima, ali i gubitku od 4:3 u trećem delu igre, Novak Đoković se suočio sa brejk loptom. Posle promašenog prvog servisa i za Noleta karakterističnog dugog tapkanja lopte pre drugog servisa, Novak je slajs servisom u bekhend protivnika započeo ovaj fenomenalan poen. Vrlo brzo u poenu, Đoković je preuzeo inicijativu i počeo da šalje lopticu vrlo snažno i precizno sa jedne na drugu stranu Nadalovog polja. Iako bi verovatno protiv gotovo svih tenisera u istoriji već Novakova dva do tri uzastopna spektakularna udarca blizu bočnih linija bila dovoljna da bi se osvojio poen, protiv Nadala to nije bio slučaj. Rafa se branio na neverovatan način i reklo bi se kako samo on zna uspevao da se izvuče iz gotovo izgubljenih pozicija.

I taman kada se činilo da je Nadal uspeo da smiri Đokovićeve “nalete” i da potpuno uspostavi ravnotežu u poenu, “sevnula” je spektakularna bekhend paralela Novaka Đokovića za koju ni Rafa nije imao odgovor i kojom je okončan ovaj zaista fenomenalan poen. U tom trenutku usledile su ovacije za obojicu tenisera sa tribina “Artur Eš” stadiona u Njujorku, u kojima je iako je Rafa izgubio poen učestvovala i Nadalova podrška. I dok se Novak Đoković “hranio” energijom sa tribina i proslavljao dobijeni poen, Rafael Nadal je gledao ka Noletu i kao da se pitao da li je moguće da je uspeo sve ovo da pogodi. Možda najbolji opis viđenog poena je dao komentator Skaj sport televizije koji je po okončanju poena uzviknuo: “Da li ste nekada videli nešto poput ovoga?!”

Iako je Novak uspeo da dobije osmi gem trećeg seta, Rafa je dobio taj deo igre, ali je Nole trijumfom u četvrtom setu uspeo da dođe do trećeg Grend Slem pehara u sezoni. Kada se završio finalni meč svi su pričali o neverovatnom Novakovom uspehu, ali i o poenu koji je definitivno obeležio duel za pehar, koji je proglašen za najbolji na US Openu te godine, ali i koji je na mnogim teniskim kompilacijama svrstan među najbolje teniske poene svih vremena. Kako je izgledao ovaj spektakularan poen možete da se podsetite na snimku koji je pred vama.

 

[Neno]

Kad je Damir Dokić napao novinara i vređao Engleze​

Teniski svet je Jelenu Dokić tada australijsku teniserku srpskog porekla upoznao na Vimbldonu 1999. godina, kada je ona napravila jedno od većih iznenađenja u istoriji tog turnira, pobedivši tada najbolju teniserku planete Martinu Hingis. Samo godinu dana kasnije, Jelena se vratila na „mesto zločina“ i sada već kao afirmisana teniserka igrala dobro u početnim rundama. Ipak, njena pobeda u drugom kolu protiv Špankinje Gale Leon Garsije, kao i sve dobro što je uradila na terenima „All-England Club“-a, palo je u senku baš posle tog duela i to zahvaljujući skandalu koji je napravio njen otac Damir.

Odmah posle duela Jelene Dokić i Gale Leon Garsije, britanski novinar Mark Sejgers je prišao Jeleni, koja je bila u društvu svog oca i pitao je da uradi intervju sa njom. Po svedočenju samog novinara, „teniski otac iz pakla“, kako su britanski mediji već tada prozvali Dokića, u vidno alkoholisanom stanju pristao je na intervju svoje ćerke, koji nije mogao da se održi u samom kompleksu Vimbldona, već su morali da odu na obližnji teren za golf. Damir je tada rekao novinaru da ima isti telefon kao njegov, ali da mu je nešto pokvaren, pa ga je pitao da li može da pozajmi njegov da telefonira. Kada je novinar pristao da mu pozajmi telefon, Damir Dokić je uzeo njegov telefon, razbio ga o zemlju i počeo da preti Sejgersu, uzvikivavši kako je kasnije tvrdio sam novinar: „U ovoj zemlji samo je Kraljica demokratska, sve ostalo je fašističko!“ i „Žensku tenisku asocijaciju vode političari i fašisti!“

Dva policajca su odmah reagovala i sprečila dalji incident, a dok su odvodili Dokića sa mesta sukoba on je zgrabio zastavu Engleske, sa kojom je mahao dok su ga organi reda izvodili iz vimbldonskog kompleksa. Posle saslušanja policija je odlučila da pusti Damira Dokića i da ne pokreće nikakav postupak protiv njega, a on se ponudio da oštećenom novinaru plati telefon koji mu je uništio. Pošto je pušten od policije, ni organizatori nisu smatrali da ima razloga da Damir Dokić bude kažnjen zabranom ulaska u vimbldonski kompleks, pa mu je dozvoljeno da i dalje prisustvuje ćerkinim mečevima i treninzima.

Jelena Dokić se mnogo godina kasnije osvrnula na incidente koje je Damir pravio tokom njene karijere, pa i na onaj najpoznatiji sa Vimbldona 2000. godine: „Svi su videli kakav mi je otac, kako se ponaša, svi su znali za incident na Vimbldonu. I samo kada to uzmete u obzir, pomislite da će vam neko prići i pitati vas kako se držite. Ma samo jedna lepa reč bi bila dovoljno, ali njen nije bilo. Takođe, nisam razumela ni medije. Jer od svega što je on radio, oni su pravili priče o tome kao da se radi o nekakvoj šali. Incident na Vimbldonu sa zastavom bio je u naslovima, često smešnim. Ali, ništa nije bilo smešno u tome što je jedna 15-godišnja devojčica sa takvom osobom morala da ide kući.” – rekla je Jelena Dokić za BBC.

Damir i Jelena Dokić na Vimbldonu 2000. godine.

Iako je Jelena Dokić na Vimbldonu 2000. godine stigla do polufinala i tako ostvarila rezultat karijere na Grend slem turnirima, ljubitelji tenisa će njen nastup te godine na terenima „All-England Club“-a mnogo više pamtiti po incidentu koji je napravio njen otac posle meča drugog kola protiv Gale Leon Garsije.

 

[Neno]

Kad je “gola” navijačica obeležila finale Vimbldona​

Mnogi će reći da je Vimbldon teniski turnir koji je veći od „belog sporta“. Oni koji to tvrde uglavnom će argumente za svoje tvrdnje potražiti u tradiciji, publici koja poznaje tenis bolje od publike na drugim turnirima, ali i specijalnoj atmosferi koju donosi samo Vimbldon. Ta vimbldonska atmosfera u kojo sve mora biti „pod konac“ i koja odiše tradicijom je i razlog zbog čega je jedan skandal iz 1996. godine, koji nije baš česta, ali ni toliko retka pojava na drugim sportskim terenima, izazvao toliku pažnju da se i danas o tome priča.

U muškom finalu na Vimbldonu 1996. godine na iznenađenje teniske publike sastali su se Holanđanin Ričard Krajiček i Amerikanac Malivaj Vašington. Teniser iz Holandije je ubedljivo slavio u meču, ali „potez“ susreta dogodio se još pre starta finalnog duela. Dok su dvojica tenisera stajali pored mreže i pozirali fotografima pre početka zagrevanja, jedna navijačica koja je tada imala samo 23 godine, a koja se imenom i prezimenom zove Melisa Džonson, protrčala je pored obezbeđenja i vrlo oskudno odevana (na sebi je imala samo kecelju i bila je bez donjeg veša) uletela na teren i započela „cirkus“…

Melisa Džonson je ulaskom na teren obeležila finale Vimbldona 1996. godine.

Trčala je Melisa najpoznatijim teniskim terenom skoro ko od „majke rođena“ i pozdravljala prisutnu publika, koja je bila potpuno šokirana ovim prizorom. Stigla je Džonsonova i da se osmehne i pozdravi dvojicu finalista, koji nisu krili zadovoljstvo zbog njenog prisustva, ali i „stajlinga“, pa su ozarenog lica gledali Melisinu „predstavu“. Obezbeđenje je posle nekog vremena uspelo da „uhvati“ Melisu Džonson i udalji je sa terena, ali je ona za svojih „5 minuta slave“ izazvala veću pažnju u teniskom svetu, nego dvojica iznenađujućih finalista.
„Nikada nisam mislio da ću videti ovako nešto na centralnom terenu. Dvojica finalista ne znaju gde da sklone pogled.” – rekao je komentator BBC-a Džon Baret u direktnom prenosu i pokušao bar malo da “opravda” Krajičeka i Vašingtona, koji se čini da su znali gde “treba” da gledaju. “Video sam kako jedna devojka ide oko nas i odjednom ona nam se osmehnula.” – objasnio je posle meča Malivej Vašington kako je izgledao incident iz ugla tenisera.

Kada se prave liste najvećih teniskih incidenata, onaj sa finala Vimbldona 1996. godine u kome je Melisa Džonsona oskudno odevana uletala na najpoznatiji teniski teren zauzima vrlo visoko mesto, što je posebno drago kritičarima Vimbldona, koji smatraju da je taj turnir previše uštogljen i da mu fali više zanimljivih dešavanja van terena, pa makar oni izgledali i onako kao pred početak muškog finala 1996. godine.

 

[gost 293964]

Hvala Neno...bas zanimljivo za procitati.

 

[gost 293964]

Kad je Damir Dokić napao novinara i vređao Engleze​

Teniski svet je Jelenu Dokić tada australijsku teniserku srpskog porekla upoznao na Vimbldonu 1999. godina, kada je ona napravila jedno od većih iznenađenja u istoriji tog turnira, pobedivši tada najbolju teniserku planete Martinu Hingis. Samo godinu dana kasnije, Jelena se vratila na „mesto zločina“ i sada već kao afirmisana teniserka igrala dobro u početnim rundama. Ipak, njena pobeda u drugom kolu protiv Špankinje Gale Leon Garsije, kao i sve dobro što je uradila na terenima „All-England Club“-a, palo je u senku baš posle tog duela i to zahvaljujući skandalu koji je napravio njen otac Damir.

Odmah posle duela Jelene Dokić i Gale Leon Garsije, britanski novinar Mark Sejgers je prišao Jeleni, koja je bila u društvu svog oca i pitao je da uradi intervju sa njom. Po svedočenju samog novinara, „teniski otac iz pakla“, kako su britanski mediji već tada prozvali Dokića, u vidno alkoholisanom stanju pristao je na intervju svoje ćerke, koji nije mogao da se održi u samom kompleksu Vimbldona, već su morali da odu na obližnji teren za golf. Damir je tada rekao novinaru da ima isti telefon kao njegov, ali da mu je nešto pokvaren, pa ga je pitao da li može da pozajmi njegov da telefonira. Kada je novinar pristao da mu pozajmi telefon, Damir Dokić je uzeo njegov telefon, razbio ga o zemlju i počeo da preti Sejgersu, uzvikivavši kako je kasnije tvrdio sam novinar: „U ovoj zemlji samo je Kraljica demokratska, sve ostalo je fašističko!“ i „Žensku tenisku asocijaciju vode političari i fašisti!“

Dva policajca su odmah reagovala i sprečila dalji incident, a dok su odvodili Dokića sa mesta sukoba on je zgrabio zastavu Engleske, sa kojom je mahao dok su ga organi reda izvodili iz vimbldonskog kompleksa. Posle saslušanja policija je odlučila da pusti Damira Dokića i da ne pokreće nikakav postupak protiv njega, a on se ponudio da oštećenom novinaru plati telefon koji mu je uništio. Pošto je pušten od policije, ni organizatori nisu smatrali da ima razloga da Damir Dokić bude kažnjen zabranom ulaska u vimbldonski kompleks, pa mu je dozvoljeno da i dalje prisustvuje ćerkinim mečevima i treninzima.

Jelena Dokić se mnogo godina kasnije osvrnula na incidente koje je Damir pravio tokom njene karijere, pa i na onaj najpoznatiji sa Vimbldona 2000. godine: „Svi su videli kakav mi je otac, kako se ponaša, svi su znali za incident na Vimbldonu. I samo kada to uzmete u obzir, pomislite da će vam neko prići i pitati vas kako se držite. Ma samo jedna lepa reč bi bila dovoljno, ali njen nije bilo. Takođe, nisam razumela ni medije. Jer od svega što je on radio, oni su pravili priče o tome kao da se radi o nekakvoj šali. Incident na Vimbldonu sa zastavom bio je u naslovima, često smešnim. Ali, ništa nije bilo smešno u tome što je jedna 15-godišnja devojčica sa takvom osobom morala da ide kući.” – rekla je Jelena Dokić za BBC.

Pogledajte prilog 900972
Damir i Jelena Dokić na Vimbldonu 2000. godine.

Iako je Jelena Dokić na Vimbldonu 2000. godine stigla do polufinala i tako ostvarila rezultat karijere na Grend slem turnirima, ljubitelji tenisa će njen nastup te godine na terenima „All-England Club“-a mnogo više pamtiti po incidentu koji je napravio njen otac posle meča drugog kola protiv Gale Leon Garsije.

Koji krmak od roditelja,coveka...fuj.

 

[Neno]

Boris Becker je imao samo 17 godina kada je 1985 osvojio Wimbledon, i tako postao najmladji teniser ikad koji je osvojio ovu titulu. Martina Hingis je imala samo 13 godina kada je osvojila Wimbledon u juniorskoj kategoriji 1994.

 

[Neno]

Andy Roddick je 2004 godine servirao tada najbrzi servis u profesionalnom tenisu: 249.4 km/h (155 mph) tokom polufinalnog meca Davis Cup-a protiv Vladimira Volckova na tvrdoj podlozi u Carlstonu, Juzna Karolina.

Prvi nagradni fond od milion americkih dolara u muskoj konkurenciji dodeljen je 2003. godine na US Openu tadasnjem pobedniku Andyu Roddicku.

 

[Neno]

-Prvi teniser koji je na teniski teren izasao u sorcu je Bunny Austin i to na Wimbledonu 1933. Yvon Petra je bila poslednji sampion koja je nosila duge pantalone na terenu 1946g.

-Goran Ivanisevic je jedini pobednik Wimbledona u cijem se imenu naizmenicno smenjuju suglasnici i samoglasnici.

 

[Neno]

Zašto se poeni u tenisu računaju sa 15,30 i 40?

Postoji više verzija zašto se u tenisu poeni računaju 15, 30 i 40. Iako je prema istorijskim zapisima tenis nastao u Francuskoj još u 14. veku, verzija koja je do sada najprihvatljivija za računanje poena datira iz 19. veka.
Kao semafor koristio se sat. Svaki put kada bi igrač osvojio poen, kazaljka na satu bi se pomerala za četvrt, pa bismo imali 0, 15, 30, 45, a 60 bi označavao kraj gema.
E sada otkud 40?
Pošto su želeli da se gem završava sa minimum dva poena razlike, onda su umesto 45 uveli 40, tako da kada dođe do igre na razlike 40-40 (deuce), sledeći poen bi se bodovao kao 50, pa tek naredni (ukoliko igrač ponovo osvoji) bi se smatrao krajem gema.

 

[Neno]

Suzanne Lenglen u istoriji sporta smatra se jednom od najvećih teniserki ne samo kao sportstikinjaa, već i u opšem aspektu sporta. Iako joj je karijera bila kratkog daha, ostavila je trag na istoriji za osvajanje niza prestižnih rekorda, zasjajućeg, ali gracioznog stila igranja i rekordnih nastupa. Lenglen je vlasnik impresivnog rekorda jer je izgubila samo sedam mečeva u cijeloj teniskoj karijeri.



Rođena kao Suzanne Rachel Flore Lenglen u Compiègneu, Pariz 24. maja 1899, bila je bolesno dijete i imala je težak slučaj hronične astme. Da bi nadoknadio njenu smirenost, njen otac, Charles Lenglen, počeo da je trenira tenisom kako bi stekla izdržljivost i snagu. Svoj prvi meč imala je sa 11 godina na porodičnom terenu održanom u Marest-sur-Matzu 1910. godine gdje je mlada Lenglen našla veliku radost u tom sportu.

Vidjevši svoju kćer s bolnom strašću prema sportu, Charles Lenglen je nastavio trenirati Suzanne Lenglen, i ni u jednom trenutku nije igrala redovno na raznim sportskim događajima. Na Francuskom prvenstvu 1914. igrala je kao finalistkinja sa 14 godina i izgubila meč od Marguerite Broquedis, vodeće prvakinje.

Počela je privlačiti pažnju ne samo u sportu nego i na sebe kada je postala najmlađa pobjednica svjetskog prvenstva sa 15 godina na manifestaciji održanoj u Saint Cloudu. Sportski turniri i druge svečanosti su pauzirali kada je izbio Prvi svjetski rat, a Lenglen je nastavila 1919. godine kada je wimbledon ponovo otvoren.

Suzanne Lenglen je debitirala na tom događaju pred 8.000 gledalaca, među njima su bili prisutni kraljica Mary i kralj George V. Od tada je uspjela braniti titulu u pojedinačnoj diviziji od 1919. do 1925., osim 1924. godine.

Izlazak Suzanne Lenglen u sportsku industriju je bio nagao kao i pad njenog zdravstvenog stanja. Već ima istoriju bolesti astme, s dijagnozom leukemije u junu 1938g. Njezini predstavnici obavijestili su francuske medije da joj se stanje pogoršava i da boluje od ekstremnog umora da bi umrla nekoliko dana kasnije. 4. juli 1938. zbog pernicious anemije.

U čast njenog doprinosa sportskoj industriji, trofej dodijeljen pobjedniku u ženskom singlu French Opena naziva se: Kup Suzanne Lenglen. Također je inducirana 1978. godine u međunarodnu tenisku dvoranu.

Wikipedia

 

[Neno]

Koji krmak od roditelja,coveka...fuj.

UHAPŠEN otac Jelene Dokić: PRIZNAO krivicu, po TREĆI put ide u zatvor​

Sproveden je u zatvor u Sremskoj Mitrovici i kaznu će služiti do februara 2022. godine​

Damir Dokić, otac teniserke Jelene Dokić, uhapšen je zbog napada na službeno lice.

Odmah je priznao krivicu i sproveden je u zatvor u Sremskoj Mitrovici u kojem će, kako se nezvanično navodi, biti do februara 2022. godine.

Podsetimo, Damir je bio u zatvoru 2009. i 2010. godine. Prvi put je uhapšen zbog pretnji tadašnjoj ambasadorki Australije u Beogradu i njenom mužu. Zahtevao je da mediji u pomenutoj zemlji prestanu da pišu da je maltretirao ćerku.
Naredne godine uhapšen je zbog posedovanja oružja, tačnije, sedam pušaka, pištolj i dve kašikare. Tada je osuđen na 15 meseci zatvora.

Agencije
*****************************

Očigledno problematičan čovjek.

 

[Neno]

Najstariji teniski turnir je Vimbldon. Prvi šampion vimbldonskog turnira bio je Spenser Gor 1877. godine i tada su nastupila 22 igrača. Zanimljivo da je baš to prvo finale odloženo zbog kiše.

Na vrhu vimbldonskog pehara, koji dobijaju pobednici, nalazi se ananas. Prema predanju stavljen je u čast engleskih moreplovaca koji su kačili ananase na kapije svojih poseda nakon povratka sa dugih putovanja

 

[Neno]

Za tenis se često kaže da je „beli sport". Prvi tamnoputi igrač koji je osvojio Ju-Es open bio je Artur Eš kome je to pošlo za rukom 1968. godine. Po njemu je naziv dobio i centralni teren na kompleksu na kojem se danas igra Otvoreno prvenstvo Amerike.