Odgajanje deteta je, od svih kreativnih zadataka, najkreativniji!
Istina je da dete treba zaštiti od stvari sa kojima još nije, prema uzrastu, sposobno da se izbori, a mogle bi mu naneti trajne loše posledice...
Istina je i da je još važnije, osposobiti ga da se samo izbori sa teškoćama, jer u životu ga niko neće maziti, naprotiv!
Važno je i pokazati mu da se i neprijatnosti, nevolje, i nepravde mogu podneti (a da nije smak sveta), a i da se često sa njima može i izboriti, i da, u svakom slučaju, ne treba bežati od njih.
Roditeljski zadatak je da radosno i sa ljubavlju, pažljivo prati detetov razvoj, i samo malo ga podrži, ako skrene u pogrešnom pravcu, ili ne ume da "nađe put"... Takođe, zadatak roditelja je da pronađe šta je ono za čega dete ima sklonosti i talenta, pa da ga podrži u tome, a i da primeti šta je ono za šta dete nikako nema smisla, i da ga usmeri da "to" savlada bar u osnovnim crtama koje su mu neophodne za život, i da ga ne smara više time...
To se može postići jedino ako detetu pružimo priliku da sazna (i proba, koliko je moguće) što više stvari o svetu oko sebe, kako bi moglo da ispolji svoje osobine, i tako i samo shvati šta želi i može u životu. Kako dete koje držimo "pod staklenim zvonom" uopšte i može znati šta želi, kad pojma nema čega sve ima...
Nikada ne smemo zaboraviti da je dete pre svega, ličnost, koju moramo poštovati.
Nikada ne smemo smetnuti s uma da smo mi detetu najbolji prijatelji - a najbolji prijatelji ne sakrivaju životne činjenice od nas, zar ne? Pomažu nam onda, kada nam je potrebno, a ne nameću svoje stavove. Pa kako bi smo mi onda našoj deci to radili? Lagali ih da je svet idealan, onemogućavali ih da se osamostale, terali ih da ostvaruju naše ambicije...zar to pravi prijatelji rade jedni drugima?
I uvek, kad se "zaletimo" u vaspitavanju deteta, znaćemo da li smo se zaleteli u pogrešnom pravcu ako ,samo na trenutak, zamislimo: "Kako će ta osoba živeti kada nas više ne bude? Da li će umeti da stekne prave prijatelje? Da li će se slomiti pred teškoćama? Da li će biti pošten čovek, kako prema drugima, tako i prema sebi? Ili će se povesti za lošim uticajima, samo da bi imala "prijatelje" koji to nisu?
Da li će biti sposobna da brine o sebi i svojoj porodici? Da li će umeti da se snađe u nevolji? Hoće li se "poneti" u uspehu, pa tako izgubiti prave prijatelje i procenu sopstvene vrednosti?
Ima toga još...
Ово је нови моменат....ако је то истина, дозволићу себи да кажем да су у питању дилеје.
