(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
ZALOGAJI
Prelepa noć. Pijuckam vino napolju i umor svake vrste nekako nestaje. Osećam kako otiče kao voda što žubori. Volim taj zvuk tekuće vode. Promenljivo kretanje preko stabilnog kamenja.....stabilan protok okružen zelenilom koje buja iz zemlje. Sve je tu, na tako malo mesta toliko života.
Pomalo svež vazduh dodiruje mi kožu ispod tanke spavaćice i prija, zaista prija. Zavije povetarac oko bosih nogu, kao stari šmeker, tek lagano izazivajući blagu jezu...onu što vraća u život. I.......nedostaješ mi.....
Ruže, kao gospe u noći se šepure, obučene u raskošne haljine obasjane svetlom sa trema. Prošao je onaj najlepši majski udar cvetanja koji tako liči na mladost bez granica. Sada su ozbiljne, elegantne, strastvene i divne. Zrelost.
Ispratih sinoć Makija i devojku mu na odmor. Srce mi kao stegnuta pesnica, ali osmeh je jači...osmeh za mog dečaka. Ne zvocam, ne pridikujem, ne paničim, ne dramim, ne izigravam žrtvu, ne odvraćam od nauma jer imam potpuno poverenje u njega kao Čoveka....samo se propnem na prste i cmoknem ga "sretan put sine i znaš ...." "Znam Maki"....poželim lep odmor i svima sretan put i vraćam se u kancelariju, te ne čuh turiranje motora, a zato sam i došla kući. On pod punom opremom razgovara telefonom sa nekim iz firme ostavljajući poslednje instrukcije pred put.Ostali, takođe obučeni, opremljeni radio vezom između sebe, strpljivo čekaju. Psi trčkaraju. Tatu sam otpremila u sobu da odmara dok se ja ne vratim. Knedla mi je u grlu, ali Cic i njeno brbljanje dok vozi ne dozvoljavaju joj da me udavi. Pokušavam da radim. Spora sam, misli nisu u nizu, ne prate jedna drugu, nego kao raspuštena deca jurcaju kojekuda. Stiže sms da odmaraju nekih 60km ispred Aleksinca, kiša je ispred njih. Prvi mrak donosi Robokape u avliju i telefonski poziv. Brujanje motora je sigurno uplašilo Šapicu, mada je on sad naučio šta je brujanje kombajna. Večera, smeh, priča.....eh da sam tamo.....tako bih volela......nedostaješ mi...sve mi nedostaje...sve naše...
"Malo smo odmorili, sad doručkujemo...imaš pozdrave od svih. Malo da otopli pa krećemo"
Čim ih je ispratio Maca me zove. Odmah su obukli odela za kišu hahaha. znaš da je zaboravio one postavljene pantalone što idu ispod. Smrzao se.Dao sam mu moje"
"U Skoplju smo, samo da uzmemo ključ od kuće"
"Stigli smo na Prespansko jezeroooooooooooooooo"
"Ljubi majka sve vas. A sad, odooooooor"
"Maki, dolazi mi muž" sva nasmejana saopštava gladeći stomak, a na licu i strah, i tuga i ljubav i veselje....samo život....prelep dok je zdrav. kad se razboli od ljudi i ćudi, ne valja.
"Dojadilo im je znači u pečalbi bez dinara i sa lažima"
"Da"
"Maki, ne brini, nećeš biti sama sa svim obavezama. Zet te pozdravlja i kaže da ćemo biti ovde u kući a ne u našem stanu dok tata i bata ne dođu, jer ti ne možeš sama sve......i posao, i dedu, i kuću, pse, dvorište, bez kola"
"Piši......ljubi njega njegova tašta....a ovo je za tebe Cic....posle svega, sad znaš da si dobila Čoveka ćerko. Čuvaj ga"
U sebi pomislih.....želim svoj svojoj deci da budu ponosni na svoju decu, kao što sam ja na sve vas.I da svi znate da sačuvate od sebe samih to što imate.
"Gospođo, jel' mogu da dobijem jednu cigaru?"
"Naravno, pa onda na spavanje. Doneću ti lekove"
"A ko je ona devojka?"A ko su oni ljudi sa velikim glavama....imaju po 300 godina ali ih ja ne poznajem:
"Tvoja unuka tata... a to su grmovi ruža".
I tako.....noć odmiče lagano...kao umorna frajla. I miriše. Miriše na nedelju, na pijacu, na ljubav, na toliko mnogo raznih vrsta ljubavi, na milion poslova i život....i na brižnost.
Znaš, mnogo je teško kad nisi tu.....kao da nisam cela, i snage mi ponestaje jer previše je ovo za mene samu. Toliko života i lepog i ružnog, i bolesnog i zdravog, toliko ljudi i ćudi.....nedostaje mi moja samoća koju sam dala na poklon tati....i pijenje kafe i ćutanje.......i razgovor i dogovor. Ali uskoro....
Jasno ti je da hoću da kažem da mi nedostaješ .....u svakom pogledu
čitači i pisači duše 
