Pozdrav svima na forumu.Nisam ni sanjao do skoro da ću iznositi svoje emotivne probleme i tražiti savete po forumima, ali život je nepredvidiv 
još cudnije je to što nisam neki klinac, vec decko sa dovoljno godina i životnog iskustva iza sebe, ali šta je tu je...da predjem na stvar.Pre nepune dve godine upoznam jednu izuzetnu devojku, pocela je da radi kod mog druga u kafiću u mom kraju.Brzo smo se skontali i posle par meseci počeli intenzivno da se družimo.Iako je veoma lepa i zgodna i pri tom super lik i dobar čovek, ja je u početku (pa skoro prvih god dana), uopste nisam gledao kao eventualnu devojku, cak ni varijantu za neobavezni sex...zaista, gledao sam je kao prijatelja i ništa više od toga.Ona nema decka sve vreme, i kako smo sve više vremena provodili zajedno, u meni su proradile emocije i ja sam se zaljubio u nju.Bukvalno sam odlepio! Naravno, nista joj tada nisam rekao, jbg ustrucavao sam se i pokušavao da potisnem takva osecanja prema njoj.Povremeno sam joj, najcesce kroz poruke, suptilno nagovestavao da mi se svidja ali joj nisam direktno rekao.Posle nekoliko meseci, jednostavno nisam više mogao da izdržim i napisao sam joj u poruci da ne mogu da je gledam samo kao prijatelja jer osecam nešto više prema njoj.Ona mi je odgovorila da joj je krivo što je tako i da je dobro što sam joj rekao.Bio sam malo zbunjen ali sam se pravio kao da se ništa nije desilo.Nastavili smo i dalje da se druzimo, provodimo dosta vremena zajedno, izlazimo na piće sami itd.Kako su moja osećanja bivala sve jača, a što je naj gore, u međuvremenu sam naslutio da je počela da se vidja sa nekim, nisam mogao da održavam status quo i pre mesec dana sam joj otvoreno rekao da ja više ne mogu ovako, da sam se zaljubio i da mi kaže ako ima nekog.Ona se malo smorila, ponovo mi rekla da joj je krivo što joj se svidjam i što se tako osećam, i priznala mi da joj se svidja jedan dečko već nekoliko meseci.Rekla mi je i da nije ona ništa posebno, da je ne idealizujem, da ima gomila devojaka oko mene i bla bla bla.Ja sam se odvratno osećao u tom trenutku ali sam joj odgovorio da ona za mene jeste posebna, da je ostavila utisak na mene kao ni jedna druga i da neću odustati ako postoji i naj manja šansa.Posle toga smo i dalje nastavili po starom.Cesto je vidjam, u lokalu gde radi pošto tu provodim dosta vremena, idemo zajedno već pet meseci na kurs jezika, pozove me na piće često, zvala me čak i na slavu zimus, na doček nove godine, cesto ponavlja kako me mnogo gotivi i kako sam joj drag, posalje prva poruku, pozove itd.Trenutno sam na prekretnici, ovakvo stanje je ne izdrzivo za mene, kad je ne vidim nekoliko dana nije mi dobro a opet kad se vidimo još mi je teže jer znam da se vidja sa tim likom.Zvanicno još uvek nije u vezi, kako sama kaže, ali bojim se da je to samo pitanje vremena kad će da se desi.Imao sam dosta decojaka do sada ali mi se nikad nije desilo ovako nešto. Ne znam šta bi vilo naj pametnije u ovom trenutku...da li da pokušam da se neko vreme distanciram od nje pa da čekam njenu reakciju ili da se pravim kao da je sve ok? Ova prva opcija mi zvuči realnije ali nisam siguran.Zato bih voleo da čujem još nečije misljenje.
još cudnije je to što nisam neki klinac, vec decko sa dovoljno godina i životnog iskustva iza sebe, ali šta je tu je...da predjem na stvar.Pre nepune dve godine upoznam jednu izuzetnu devojku, pocela je da radi kod mog druga u kafiću u mom kraju.Brzo smo se skontali i posle par meseci počeli intenzivno da se družimo.Iako je veoma lepa i zgodna i pri tom super lik i dobar čovek, ja je u početku (pa skoro prvih god dana), uopste nisam gledao kao eventualnu devojku, cak ni varijantu za neobavezni sex...zaista, gledao sam je kao prijatelja i ništa više od toga.Ona nema decka sve vreme, i kako smo sve više vremena provodili zajedno, u meni su proradile emocije i ja sam se zaljubio u nju.Bukvalno sam odlepio! Naravno, nista joj tada nisam rekao, jbg ustrucavao sam se i pokušavao da potisnem takva osecanja prema njoj.Povremeno sam joj, najcesce kroz poruke, suptilno nagovestavao da mi se svidja ali joj nisam direktno rekao.Posle nekoliko meseci, jednostavno nisam više mogao da izdržim i napisao sam joj u poruci da ne mogu da je gledam samo kao prijatelja jer osecam nešto više prema njoj.Ona mi je odgovorila da joj je krivo što je tako i da je dobro što sam joj rekao.Bio sam malo zbunjen ali sam se pravio kao da se ništa nije desilo.Nastavili smo i dalje da se druzimo, provodimo dosta vremena zajedno, izlazimo na piće sami itd.Kako su moja osećanja bivala sve jača, a što je naj gore, u međuvremenu sam naslutio da je počela da se vidja sa nekim, nisam mogao da održavam status quo i pre mesec dana sam joj otvoreno rekao da ja više ne mogu ovako, da sam se zaljubio i da mi kaže ako ima nekog.Ona se malo smorila, ponovo mi rekla da joj je krivo što joj se svidjam i što se tako osećam, i priznala mi da joj se svidja jedan dečko već nekoliko meseci.Rekla mi je i da nije ona ništa posebno, da je ne idealizujem, da ima gomila devojaka oko mene i bla bla bla.Ja sam se odvratno osećao u tom trenutku ali sam joj odgovorio da ona za mene jeste posebna, da je ostavila utisak na mene kao ni jedna druga i da neću odustati ako postoji i naj manja šansa.Posle toga smo i dalje nastavili po starom.Cesto je vidjam, u lokalu gde radi pošto tu provodim dosta vremena, idemo zajedno već pet meseci na kurs jezika, pozove me na piće često, zvala me čak i na slavu zimus, na doček nove godine, cesto ponavlja kako me mnogo gotivi i kako sam joj drag, posalje prva poruku, pozove itd.Trenutno sam na prekretnici, ovakvo stanje je ne izdrzivo za mene, kad je ne vidim nekoliko dana nije mi dobro a opet kad se vidimo još mi je teže jer znam da se vidja sa tim likom.Zvanicno još uvek nije u vezi, kako sama kaže, ali bojim se da je to samo pitanje vremena kad će da se desi.Imao sam dosta decojaka do sada ali mi se nikad nije desilo ovako nešto. Ne znam šta bi vilo naj pametnije u ovom trenutku...da li da pokušam da se neko vreme distanciram od nje pa da čekam njenu reakciju ili da se pravim kao da je sve ok? Ova prva opcija mi zvuči realnije ali nisam siguran.Zato bih voleo da čujem još nečije misljenje.
,,,, tu je moja prica,,, no dobro, savetujem ti budi jak, hrabar, musko, cini i moguce i ne moguce, osvajaj je,,iznenadjuj je,,, 
