ŽAL ZA UMRLIMA

[Dragoljub69]

Da li vam je žao umrlih rođaka,prijatelja?
Ako jeste,šta vam je žao?

 

[Vexy]

--što nismo više zajedno...nedostaje njihovo fozičko prisustvo.

 

[dobra predskazanja]

pa zivima je zao zbog njih samih sto je neko umro, jer njima nedostaje. umrlom je valjda nebitno, posto ne zna. ispade da nam je zao iz sebicnih razloga.

 

[TinkerBellx]

Žao mi je zajedničkih trenutaka kojih više neće biti. Ostane praznina koju je teško prihvatiti, ali s vremenom postane podnošljiva.
Nekako gledam na to, da će im tamo, gdje god išli, biti bolje nego ovdje....i onda je puno lakše.

 

[Џорџи]

zao mi je dobrih ljudi i paznje koju su davali,u drugom slucaju onih koji su ostali u zalosti

 

[kapelnik]

Da li vam je žao umrlih rođaka,prijatelja?
Ako jeste,šta vam je žao?

Žalost je nedostajanje.
To sam shvatio kad mi je otac umro.

Pokvari se česma, on je to održavao - nema ga - osetim tugu !
Odem na plac, zarastao u korov, on je to kosio - nema ga - osetim tugu !

Nikada mi nije stvarno bilo žao nekoga, ko nije imao neku praktičnu ulogu u mom životu.

 

[Arianna]

Žalost je nedostajanje.
.

Da, nedostajanje.

 

[Dragoljub69]

Kome? Živima nedostaju oni koji su umrli?
A osujećenost?

 

[nisamodavde]

Prestanak postojanja.

 

[Svetozar ot Ružičić]

ne me zal ic

 

[flaj]

Da bi žalio za nekim, moraš imati nešto u sebi.

Dušu?
Srce?
Ili makar mozak?

Bar kao ptica

.

 

[gost 343533]

Da li vam je žao umrlih rođaka,prijatelja?
Ako jeste,šta vam je žao?

Umro mi je deda kada sam imala 17.god.
Nije mi bilo naaaarocito zao, bilo zbog toga sto sam bila jos nezrela.. i nisam prozivela neke stvari ^^
ili zato sto je i on ocekivao smrt u miru, i sa spokojom...
Cesto je ponavljao onaj stih iz Biblije: ..." postavio si coveku medju preko koje ne moze preci."
mislim da je u Jovu to zapisano, a ta medja je -smrt.
Ko se rodio mora neizbezno i da umre

Druga smrt u porodici je jedne 29-godisnje devojke.
I sad mi je krivo, jer nismo imali dovoljno blizak kontakt sa njom...
a toliko predivnih stvari smo mogli da dozivimo jos .... i trenutaka vecih od zivota ^^

U stvari, krivo mi je jer je pobedila smrt - a ne zivot

 

[Rayela]

Nikada mi nije stvarno bilo žao nekoga, ko nije imao neku praktičnu ulogu u mom životu.[/QUOTE]




Nadam se da ti je mama jos ziva..
Nikada nisam razmisljala o nekakvim prakticnim ulogama svojih voljenih i najblizih.
To pomislim samo kada umre nek dobar majstor, ali u mom sirom i uzem okruzenjuu nikada nije bilo nekih majstora.
Meine je licno najvise pogodilla smrt majke, odjednom sam ostala sama, prepustena sama sebi ,To je s jedne strane
i lep ssecaj jer si konacno totalno slobodan, ali s druge opet imas utisak da si neko siroce o kome se niko vise ne brine.

 

[Borac za prava zivotinja]

Voljeni mladić, otac, majka, bliska prijateljica.
Hronološki nabrojano.
Bol je izbledela, ali osećaj nedostajanja još uvek ume da bude jak.
Od te četiri smrti, tri su bile baš ružne iako su, na izvestan način, bile spasenje za njih.

 

[Arianna]

Da to je to, bol prodje vremenom, ostaje nedostajanje...

 

[forum romanum]

zaleci i sami sebe time sto se ugasio zivot nekog nam dragog, opet govorimo time o tome koliko nam je ta osoba znacila, koliko je volimo.

i to je to neminovno kada se neko zali.

a onda, znam da odlaze ljudi koji su mnogo voleli zivot i zeleli da zive dugo i jos duze, .koji su imali milion zelja, polet, snagu, ljubav i radost u ocima.
njih mi je najzalije i to je nesto sto me najvise boli. boli me taj rez na toj radosti, koliko god sve islo dalje u krug i smrt ne bila kraj.
sa svojom sebicnoscu cu lako, ali ta spoznaja mi je najgora. kada se nekome najednom iscupa radost iz grudi((((