Звони мени синоћ телефон. Непознат број. Не волим кад ме зову непознати бројеви, увијек страхујем да се неком нешто догодило. ,,Не параноиши, Милице, јави се." кажем сама себи и јављам се.
М: Хало.
Позивалац: Добро вече. Да ли сам добио Милицу?
М: Јесте, Милица на линији. С ким разговарам?
Позивалац: Немој да спустиш слушалицу. Алекса је.
Не спуштам слушалицу. Само гутам кнедле. Алекса је мој бивши. Проговарам.
М: Је ли све у реду? Јеси ли добро?
Нисмо се ми растали баш у мирнодопским условима, али не бих вољела да је у проблемима. Нисам мислила озбиљно кад сам му, у свађи кад смо раскидали, рекла да цркне. Наша веза није пукла, него је експлодирала. До те мјере да смо се блокирали на свим могућим друштвеним мрежама, нисмо вољели ни да се видимо ,,преко улице", отприлике знали кад које локале да заобиђемо јер ће оно друго бити ту... Били смо превише слични да би били успјешан пар. Двије луде амбиције, двије тврде главе и два челична самопоуздања нису могли да буду пар. Пријатељи и ортаци можда, да се нисмо залетјели у везу.
Алекса: Не, све је у реду. Него, хтио сам нешто да ти кажем...
И почне прича. И како зна да сам се удала и како ми жели сву срећу и милион ствари које су заиста, заиста лијепо звучале.
Милица: Хвала ти на лијепим жељама. И морам да ти признам, боље си информисан од мене. Ја не знам шта је ново код тебе. Извини.
Његов одговор ми је звучао мало исклишеизирано, али укратко, коначно је нашао, или бар мисли да је нашао, ону праву, сад би хтио да сведе своје рачуне са прошлошћу, и хтио би, између осталог, мени да се извини јер се цитирам ,,није фино понашао" према мени док смо били у вези.
Насмијах се.
М: Никад нисам ни сањала да ће ово да се деси. У сваком случају, сматрај да сам ти опростила. Не желим ти никакво зло, то сигурно. Ратне сјекире су закопане. Није сад да ћу да те недјељом поподне звати на чај, али ваљда је ок да будемо у истој просторији.
Алекса: Још имаш исти смисао за хумор. Хвала ти много и не бих више да те задржавам. Довићења.
Туууу тууу тууу
Остадох паф. Шта ово би, човјече?
Па, добро. Драго ми је да се средио. Драго ми је да му не треба помоћ.
Не желим му зло.
Драго ми је и што сам пустила ово.
Ружних ствари је урадио, то је истина.
А опет, нека му је са срећом. Не могу да причам ружно о њему, знала сам ја за његову репутацију врло добро. Али, кад жена заволи има очи телета.
А и шта би рекло о мени то што сам била са неким о коме сад ружно причам?
М: Хало.
Позивалац: Добро вече. Да ли сам добио Милицу?
М: Јесте, Милица на линији. С ким разговарам?
Позивалац: Немој да спустиш слушалицу. Алекса је.
Не спуштам слушалицу. Само гутам кнедле. Алекса је мој бивши. Проговарам.
М: Је ли све у реду? Јеси ли добро?
Нисмо се ми растали баш у мирнодопским условима, али не бих вољела да је у проблемима. Нисам мислила озбиљно кад сам му, у свађи кад смо раскидали, рекла да цркне. Наша веза није пукла, него је експлодирала. До те мјере да смо се блокирали на свим могућим друштвеним мрежама, нисмо вољели ни да се видимо ,,преко улице", отприлике знали кад које локале да заобиђемо јер ће оно друго бити ту... Били смо превише слични да би били успјешан пар. Двије луде амбиције, двије тврде главе и два челична самопоуздања нису могли да буду пар. Пријатељи и ортаци можда, да се нисмо залетјели у везу.
Алекса: Не, све је у реду. Него, хтио сам нешто да ти кажем...
И почне прича. И како зна да сам се удала и како ми жели сву срећу и милион ствари које су заиста, заиста лијепо звучале.
Милица: Хвала ти на лијепим жељама. И морам да ти признам, боље си информисан од мене. Ја не знам шта је ново код тебе. Извини.
Његов одговор ми је звучао мало исклишеизирано, али укратко, коначно је нашао, или бар мисли да је нашао, ону праву, сад би хтио да сведе своје рачуне са прошлошћу, и хтио би, између осталог, мени да се извини јер се цитирам ,,није фино понашао" према мени док смо били у вези.
Насмијах се.
М: Никад нисам ни сањала да ће ово да се деси. У сваком случају, сматрај да сам ти опростила. Не желим ти никакво зло, то сигурно. Ратне сјекире су закопане. Није сад да ћу да те недјељом поподне звати на чај, али ваљда је ок да будемо у истој просторији.
Алекса: Још имаш исти смисао за хумор. Хвала ти много и не бих више да те задржавам. Довићења.
Туууу тууу тууу
Остадох паф. Шта ово би, човјече?
Па, добро. Драго ми је да се средио. Драго ми је да му не треба помоћ.
Не желим му зло.
Драго ми је и што сам пустила ово.
Ружних ствари је урадио, то је истина.
А опет, нека му је са срећом. Не могу да причам ружно о њему, знала сам ја за његову репутацију врло добро. Али, кад жена заволи има очи телета.
А и шта би рекло о мени то што сам била са неким о коме сад ружно причам?
