- Poruka
- 7.211
Materija je samo poseban slučaj ispoljavanja duhovne suštine; materija ima realnost nižeg stepena u odnosu na duhovnu suštinu, jer prolaznost je način postojanja materijalnih formi i struktura - a večnost je način postojanja duhovne suštine; realnije je ono što duže traje, a najrealnije je ono što je večno; materija nije ni “tvrda” ni “puna”, već skroz “šuplja”: raščlanjivanjem materijalnih formi stižemo u “ništavilo”, a kako ni materijalistička nauka ne želi u ništavilo - nema drugog izbora nego da priznamo metafizičku (duhovnu) suštinu materije; zakoni koji vladaju materijom samo su posebni slučajevi metafizičkih zakona, a na metafizičkom planu mogu i da se “ukinu” (tako, recimo, duhovna snaga poništava zakon gravitacije, pa ljudi u posebnim duhovnim stanjima levitiraju, što je poznata pojava); takođe je neispravno materiji odreći svaku realnost; samim tim što je proistekla iz duhovne suštine, ona ima određenu realnost, a sama po sebi nije ni negativna ni pozitivna - ona je jednostavno to što jeste: proizvod duhovnog pada; ali, ne može se zbog toga materija smatrati negativnom, jer je njena svrha učenje i produhovljenje (škole se prave da bi se u njima sticalo znanje, i ne mogu zbog toga biti loše - dobri ili loši mogu biti đaci koji ih pohađaju); sve što je loše u vezi sa materijom proizvod je ljudskih negativnosti i gluposti; materija nije obmana, bez obzira što ne postoji u onom “tvrdom” smislu kakav joj se obično pripisuje, jer ona ima metafizičku svrhu - a sve stvari i pojave obmane su onoliko koliko su protivne metafizičkoj svrsi i duhovnom smislu.
Poslednja izmena:
)
