Zakletva

Ako ja skinem slike
i sve njih u reč pretvorim
kao ptice da lepršaju
u sveže jutro
ogrnem osmehe zabeležene
klikom fotoaparata
i vratim vreme odbeglo
iz ruke ispustiću naramak
pritiska od snage neizgovora
svih onih koji postoje
u uglovima nevidela
dnevne svetlosti.

Ako ispružim ruke
i svoje dlanove predam
pogledu gatare
izboranog vremešnog lika
iz priče starina upamti
poruku koju nosiš
u tamnom oku videčeš
sebe iz kletve otmi
i postani misao
u nečijem vremenu
zauzmi poziciju
vrednu odbrane.

Ako sam ja
iz reke izronila
odbačena sa grudi
rođene ulice
nevidela kunem se
svanućem dana neću
izgovoriti tajnu
od koje gradim
ovaj trenutak
ostavljam umesto
slike reč
i ovaj stih.
 
Kliknite za proširenje...
Džabe čuvaš tu tajnu,svako ko ima dušu zna tu muku ali ti vešto radiš to;sliku pretvaraš u reč a reči u sliku ....a ti si negde izmedju;):lol:
 
Sigurna sam da sladokusci poezije jedva dočekaju nove stihove naše poetese, uz koje se uvek setim reči J. Dučića: "Pesma mora biti lepa, ili je nikakva".

Tam, Čarobnica reči, upoznaje nas sa tajanstvom gledanja, posmatranja, ali i sa istinom da "ni jedna stvar nije viđena, dok nije viđena njena lepota."

"Ako ja skinem slike
i sve njih u reč pretvorim
kao ptice da lepršaju
u sveže jutro"...

Postoje pesme koje, kada ih pročitam, ne osetim ništa... Postoje pesme, one ređe, najređe, koje kada ih pročitam, dobijem želju da ih pročitam ponovo, pa još jednom, još jednom...

I, kao što
..."gatara
izboranog vremešnog lika"... reče
..."sebe iz kletve otmi
i postani misao
u nečijem vremenu"...,
tako stihovi pročitani "još jednom", dobijaju značenje van lepote napisane, te postaju misao sopstvenog trajanja.

"Zakletva" kao reka teče, a ja joj postavljam meandre, brzake, slapove. Igru topografa dozvoljava pesnikinja, a voli i njen stih, pa mogu postavljati brane tik uz dramatične brzake, ili ih ukloniti i pustiti da me stih prelije širokim, osunčanim talasom.

Iako se Čarobnica reči zaklinje da neće
..."izgovoriti tajnu
od koje gradi(m)
ovaj trenutak"...
ja ću graditi sopstveni, uživajući u muzici i znacima njenog ritma u kojima svako osetljivo uvo nastavlja da kreira... Jer, prelepi stihovi divno zvuče u psihološkom ritmu i lepoti unutarnje slike poetese, svojoj dubini, šumu i šapatu njenog bića.

Zadržavajući taj šum u glavi, dok se poezija stvara, uživam u srebrnastom laskanju talasa Tamišarkinih stihova, jer
"vibrira nalik niti od zemlje do neba
pesma je tako blizu, samo je čuti treba"
(D. Lakićević)

I, šta da Vam kažem, draga Tam? Hvala što svojim stihovima pokrećete u meni lepotu koja se ne bi rodila da nije Vas i Vaše poezije...
Eto...
:vzagrljaj::heart2:
 
Poslednja izmena:
Soradze;bt307713:
Sigurna sam da sladokusci poezije jedva dočekaju nove stihove naše poetese, uz koje se uvek setim reči J. Dučića: "Pesma mora biti lepa, ili je nikakva".

Tam, Čarobnica reči, upoznaje nas sa tajanstvom gledanja, posmatranja, ali i sa istinom da "ni jedna stvar nije viđena, dok nije viđena njena lepota."

"Ako ja skinem slike
i sve njih u reč pretvorim
kao ptice da lepršaju
u sveže jutro"...

Postoje pesme koje, kada ih pročitam, ne osetim ništa... Postoje pesme, one ređe, najređe, koje kada ih pročitam, dobijem želju da ih pročitam ponovo, pa još jednom, još jednom...

I, kao što
..."gatara
izboranog vremešnog lika"... reče
..."sebe iz kletve otmi
i postani misao
u nečijem vremenu"...,
tako stihovi pročitani "još jednom", dobijaju značenje van lepote napisane, te postaju misao sopstvenog trajanja.

"Zakletva" kao reka teče, a ja joj postavljam meandre, brzake, slapove. Igru topografa dozvoljava pesnikinja, a voli i njen stih, pa mogu postavljati brane tik uz dramatične brzake, ili ih ukloniti i pustiti da me stih prelije širokim, osunčanim talasom.

Iako se Čarobnica reči zaklinje da neće
..."izgovoriti tajnu
od koje gradi(m)
ovaj trenutak"...
ja ću graditi sopstveni, uživajući u muzici i znacima njenog ritma u kojima svako osetljivo uvo nastavlja da kreira... Jer, prelepi stihovi divno zvuče u psihološkom ritmu i lepoti unutarnje slike poetese, svojoj dubini, šumu i šapatu njenog bića.

Zadržavajući taj šum u glavi, dok se poezija stvara, uživam u srebrnastom laskanju talasa tamišarkinih stihova, jer
"vibrira nalik niti od zemlje do neba
pesma je tako blizu, samo je čuti treba"
(D. Lakićević)

I, šta da Vam kažem, draga Tam? Hvala što svojim stihovima pokrećete u meni lepotu koja se ne bi rodila da nije Vas i Vaše poezije...
Eto...
:vzagrljaj::heart2:
Kliknite za proširenje...

Eh, Soradze, ostajem bez teksta pred ovakvim išcitavanjem "Zakletva(e)" pitam se, Može li autor dobiti vecu nagradu? Izazvati ovako veliki talas inspiracije kod citaoca, Vas, koja osetite svaku rec u stihu u njenom punom znacenju. A ja kao necu da odam tajnu ;) Hvala Vam na ovom daru, hvala Vam što mi dajete krila za let u nove visine u kojima od reci gradim dom u kome uvek ima meste za sve one koji znaju i mogu da osete i vide lepotu pisane reci.

Pozdravljam Vas :bye::zag::heart:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top