"Zajebi sve"

Kazem zajebi sve
od svakog razmisljanja
ne ostaje nista
kazem zajebi sve

Brigu o ljudima
ostavljati ljudima
Bogovi odbijte

Gubljenje kontrole
i plac u grlo
vremena

 

[Grof Vronski]

Zanoćilo mi sećanje...Skrenuše pogledi na vrata.U sasvim utihloj paperjastoj izmaglici,kao da koračaju slike.O,muzo moja! Gracijo! Od Kremaljskih kula okovanih ledom i čkiljavom rasvetom,kao da se razležu praporci....Ruske trojke.A konji su uvek beli,gizdavi.Toliko ljubavi šake nisu mogle da zagrabe.Nikad.Ma koliko grabio...Bledo narandžasti cvetovi-tri...Možda pet,više ni sam ne pamtim,zanoćilo sećanje...Skvrčili se u suvoj staklenoj vazi.Vide se beli tragovi usahle vode.E,muzo moja! Gracijo...Toliko je godina prošlo.Ne prepoznajem se na slikama.A,bio sam najjači...Bio sam najjači,jer sam bio najvoljeniji.Kako su danas daleko svi svetovi.Kad sve prođe,kao da se i krajevi razvuku.Blizina je dok si voljen...Posle nastaju prostranstva.Ne gazi,ne hrli,ostani gde jesi...I ako nađeš,ko zna šta će to biti...O,muzo moja! Kakva su jutra nedeljom svanjivala u Moskvi? Odmiče trojka belih konja...Vozovi tonu u sumaglicu...Vredelo je živeti,Gracijo moja...