(ili neka moja razmišljanja o životu inspirisana ko zna čime)
ZAGRLJAJ JE....
Zagrljaj su oči što sa njima zboriš
Ne vidiš ih ali osećaš da tu su
Zagrljaj je pogled u rečima skriven
Pogled prijatelja osmehom umiven.
Zagrljaj su ćutnje, kad ćutati treba
Il’ smeh da se ori od grada do grada
Zagrljaj su poruke što k’o ptice lete
I grle te reči, mile, drage, fine
Po nekad i žustre jer preskaču dine
Što ih život stvori svakom s ove bine.
Zagrljaj su reči iskrene i tople
Da osuše suzu ili smeh obuku
Zagrljaj su reči što teku iz pesme
Kao kapi vode s prijateljske česme.
Zagrljaj je kada prijatelja primiš
Promrzlog i bolnog
Na konak kod sebe
Razumevanjem ga pokriješ
Iskrenošću izlečiš
Misao mu pročitaš
Pre nego je izrekne
Prosto znaš šta misli i kada reči ćute
Jednostavno znaš,
jer misli vam koriste iste pute.
Zagrljaj je osećaj da nisi sam
Zagrljaj je iskrenost, poznata i meka
Po zagrljaj niko ne ide kod nepoznatog čoveka
Zagrljaj zato i traje do veka
I kada ruke ili reči što grle
Sklone se sa srca i ramena tvojih
Osećaj prijateljstva ostaje da grli
I u život opet.....ajde, sad pohrli.
PS Posvećeno svim iskrenim prijateljskim zagrljajima ......
