Zadnji brod

U tami svoga bola kroz prezir gutam svet.
Lišen čari nade, smejuljak nosim bled...
Prazan kao nebo u vedar letnji dan...
Često mislim da je život samo ružan san...

Sudbina kroz redak veo otkriva mi oštar sjaj..
Utopljen u setu, tužan slutim kraj...
Isti prizor hladni proteže se kroz plavi svod.
Pravo u oluju šaljem zadnji brod...

A na njemu sve je, a sa svačim ti...
Ako to poželiš, talase će proći svi...
Ako mahneš rukom, i kažeš mi hladno "ne"...
Zajedno sa tobom izgubiću, draga, sve...

 

[LJILJA MMM]

Opaaaa.....ljubavna realistična poezija :klap.

 

[MathPhysics]

Ovo zapravo nije ljubavno. Mada realno zvuči kao da je prosim.

 

[LJILJA MMM]

Dabome da zvuči kao da je prosiš
Možda se i naljutila što nisi

 

[MathPhysics]

Vidiš, nisam o tome razmišljao... Da li bih trebao?

Ma briga me, možda nekom pesma posluži i prilikom prošenja.

 

[LJILJA MMM]

Sigurno da bi trebao...msm nemaš šta da izgubiš.....ionako je ljuta

 

[MathPhysics]

Da, dobra ideja, taman da treniram trčanje na par hiljada metara nakon toga.

Nikad nisam slutio da ću se oženiti zbog jedne pesme.