зачарани круг

Marie_Huana

Zainteresovan član
Banovan
Poruka
216
зачарани круг или они људи који увек стоје на одскочној дасци али никада не скачу а када мало боље погледате видите да су то људи који се увек жртвују и који испуњавају сва очекивања, а да никада не живе свој живот.
како помоћи
 
зачарани круг или они људи који увек стоје на одскочној дасци али никада не скачу а када мало боље погледате видите да су то људи који се увек жртвују и који испуњавају сва очекивања, а да никада не живе свој живот.
како помоћи
Ako se žrtvuju za porodicu ili nekog od člana porodice, onda je to ok.
Pod uslovom da nije nametnuto kao moranje, već da sama osoba oseća da tako treba i da je to ispravno.
Čija je porodica u pitanju?
 
То су често људи који су заправо кукавице или су лењи. Па им је лакше да имају за изговор друге.
Као се жртвују али им одговара тај осећај ушушканости уз познато иако свесни да постоји боље, лишени сопствене одговорности.

Једна тетка која је стварно била и остала тетка на куб :heart: Али када год је требалоа да уради нешо само за себе, на своју руку и одговорност повлачила се. Увек је било прече шта ће свет да каже. А и тај свет је изговор. Тип кукавице. Ружно звучи али је то њено суштинско стање.
Друга сјајна мајка троје деце, пре тога студент генерације, озбиљан посао... а никако да се одважи на нешто боље што жели. А жели. Има времена... Ко зна зашто је то добро... Не треба журити... Пре деца... Сада мачке... Увек изговори да се мрдне. Лењ тип. Ружно звучи али је то њено суштинско стање.

Нисам ни сама далеко од тога. Оперисана сам од амбиција. Моја највећа амбиција је спокој. Али сам умела да трчим на ”Јуриш!” нисам баш тотално кукавица и лења, бар мислим :lol:
 
зачарани круг или они људи који увек стоје на одскочној дасци али никада не скачу а када мало боље погледате видите да су то људи који се увек жртвују и који испуњавају сва очекивања, а да никада не живе свој живот.
како помоћи

Verovatno su takvom ponasanju nauceni od malih nogu.
Sve sto jesmo, sve sto mozemo i sve sto ne smemo vodi do onih koji su nas jacali ili slabili dok smo se formirali.
Naravno da nikada roditeljima necemo kazati da smo mi, iako odavno odrasli, zapravo u ogledalu ona deca koja su o sebi ucila putem njih.

Moguce je da ne skace jer je ucena da radi vise za druge nego za sebe. Ili joj je receno da ne ume da skoci. Da nije za bolje nego da bude pomagac, sporedni glumac. Mozda su forsirali druge clanove.
Mozda trazi odobrenje, podrsku...svima treba podrska ali ne verujemo svi da smo dovoljno vredni i voljeni da je dobijemo.

I kad konačno rešiš da odskočiš , tad vidiš sebe u ogledalu da je vreme prošlo.

Koliko god da je proslo nikada nije kasno.
To iskreno mislim.
 

Back
Top