Забрањено воће

ја почео да гледам преко интернета. сваке вечери по неколико епизода. Вечерас вероватно све готово. Како је суперишка гледати беееез реклама :klap::)
 
meni zao brihter kako pati :(

 
bihter je mnogo konfliktan lik
ujedno je i histerična i ranjiva i bezobrazna i iskreno zaljubljena
ipak, razumem je, robinja skrenula zbog neuzvraćene ljubavi...
i nije tetka, nego strina
bilo bi efektnije da se i behlul ubio
a bilo bi još efektnije da je serija smeštena kao i novela u kraj 19. veka, pre 110 godina kada su ovakve stavri bile istinski skandal
 
bezibre!:
bihter je mnogo konfliktan lik
ujedno je i histerična i ranjiva i bezobrazna i iskreno zaljubljena
ipak, razumem je, robinja skrenula zbog neuzvraćene ljubavi...
i nije tetka, nego strina
bilo bi efektnije da se i behlul ubio
a bilo bi još efektnije da je serija smeštena kao i novela u kraj 19. veka, pre 110 godina kada su ovakve stavri bile istinski skandal
Kliknite za proširenje...

e lepo si opisao brihter,i meni se zbog svih osobina svidja.
a ne bi bilo efektnije da se i glavati ubio,zbog njegovog kukavicluka,i nemanja mooda da neke stvari resi u zivotu,lelemoodan je na ovaj nacin pogodjen tamo gde ga najvise boli-ostao je bez icega
a mislim da je ipak skandal,iako se desava u ovom vremenu,jer se sve desava u kuci uglednog i postenog bizmismena
 
Okasnelo odgledah poslednju epizodu.
Gorčina.
Gorčina završetka.
Gorčina u svima, a ponajviše onima koji su nakon tragedije ostali.
Tuga. Praznina. Neka nema ljutnja. Neprebol.
I nešto što je svima jasno. Ništa više neće biti isto.
Niti normalno.
Bol je ovladao.

Bihter se ubija.
Njena tuga poslednjih epizoda bila je ravna ludilu, očaju, i bolu koji ju je nosio, prožimao i uništavao.
Ljubav, tuga, nesreća, i gubljenje Behulula.
Davno su bili svesni da ne mogu jedn drugome da pripadnu.
Da neće moći olako da se vole.
Da nema večitog osmeha i sreće za njih.
Da nema neskrivanja.
Niti čistine u njihovom odnosu.
Behlul je to nekako i mogao da shvati.
Da se tome prepusti, da pokuša da odboluje.
Nije ga puštala.
Žudela je za njim.
Umirala.
On je, poluotrežnjen želeo da se izbavi.
Na takođe bolestan način.
U poluljubavi, u Nihalinoj naivnosti želeo je da nađe mir.
Mir nije u prostoru. Već u istini. Duševnoj čistoti.
Svemu onome što je bilo daleko i od BIhter i od Behlula.

Behlul se prepuštao Nihal.
Trudio se.
Nekada sam mislila da stvarno uživa.
Bihter ga je reketirala grižom savesti.
Pretnjama. Sadistički se ponašala.
Željna baš njega.

Njena smrt nije ničija krivica.
Pogotovo ne Behlulova.
Nimalo njegova.
Nije ju on ubio.
Nije povukao okidač.
Za njen postupak odgovara samo ona.
Nije Bihter kukavica.
Nije ni hrabra.
Njeno samouvbistvo nije dokaz niti jednog niti drugog.
Njen čin nejna je odluka.
Njen odabir.
Njen izbor da se ne suočava sa tim što sledi.
Jer je i ono bilo isuviše teško, razarajuće.

Njen brak došao je do kraja.
Ono za šta je htela da se pridrži pri padu.
No, Adnan više nije hteo da bude u farsi njihovog zajedništva.
Da joj bude utočište.
Davno je prestala da mu se posvećuje da bi ga držala kraj sebe.
Samo je rešio da bezvezarija njihovog braka bude okonačna.
Zvanično nakon svadbe, ali njihova daljina otpočela je dosta ranije.

Pomalo, Bihter je to učinila isuviše teatralno.
Dok je Behlul hteo da se prepusti sudbini braka sa NIhal, i zataška ono što bi sve bolelo, isforsirano se žrtvujući,
Bihter je preteatralno pucala u sebe ne štedeći nikog.
Ni Adnana koji je tu bio, koji je dovoljno stradao i bio povređen, niti Nihal koja se slomila.
Pa čak ni jedinog čoveka koji joj je bio duša. Njeno drugo ja, kako ga je jednom nazvala.
Ni Behlula nije poštedela.

Ubila se, naičigled svih.
Još više ih kažnjavajući.
Zato i nisam zaplakala.
Zato i nisam naišla na emociju, niti podršku za nju.
Razumevanje takođe.

Nihal je bila slepa.
Detinje zaljubljenja, opsednuta.
Ne baš bistra. Ali ne ni glupa.
Samo zaslepljena.
Time što joj se devojački san u vidu Behlula počeo ostvarivati, istinski događati.
Mada, uverena sam da smo svi mi, kao deca, omađijani prvim ljubavima zatvarali oči pred nekim vidljivim stvarima.
Indikatorima da nešto ne štima.

Tužan je kraj.
Mnogo tužnih. Mnogo unesrećenih.
Sam Behlul. Ostao. Na grobu.
Zarastao, tužan, sa osećajem sramote, krivice i praznine na grobu.
Krivica koja ga izjeda.
Osećaj izdaje (mnogostruke) koji je izraženiji nego pre.
Osećaj promašenosti.
Praznine.
Samoće.
Beznađa.

I ruža.
Kao oproštaj.
Kao tuga.
Sećanje na njihovu strast, vatru, grubosti, svađe i golicave trenutke...

Serija se okončala.
Nesrećno.
Golotinja življenja. Krah vrednosti prisutan je.
Volim turski duh.
Dah nesreće.
Ne volim lažni moral, idealističke hepi-endove, ne volim sreću i svadbu na kraju serije.
Ne volim ni tugu, jaz, jez, propast.
Ne volim.
Ne voli niko.
A dešava se.
Ogrezli smo u tome.
 
Svidja mi se ovo sto si pisala, samo ja nisam kraj dozivela toliko tragicno. Za Zijakijeve ovo je prilika za novi pocetak, kako je Adnan rekao - ja sam srecan kao ovo drvo svaki dan prolistam zbog neceg novog, otarasio sam se otrovnog brsljena. I za malu Nihal, koja je naglo, vestacki odrasla, ovo je prilika da se vrati jedan korak nazad, u svoje detinstvo (to sam shvatila kada je na samom kraju trazila da sedne pozadi u kola ne napred.. vrlo simbolicno). Uz njih ce sve vreme biti Deniz, za koju smo mama i ja prokomentarisale da je najbolje prosla, ona ce im biti podrska.
A Behlul, da sada mu tesko, ali uradice ono sto najbolje zna, pobecice i on ce se nekako snaci.
 
Poslednja izmena:
mislim ako se iko seca da ju je Behlul prvi jurio, poljubio a posle je hteo da se izbavi iz blata ostavljajuci Bihter izludjenu od lubavi, njegovog kukavicluka, nije hteo da bezi kad je predlozila na pocetku, sto on sad nije kriv? Nije Bihter pocela prva igru, a ako je vec ona pala, unistila brak, zasto bi on oprao ruke?
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Back
Top