Zaboravljene pesme

[MisaP]

Listajući istorijske novine (http://istorijskenovine.unilib.rs) naišla sam na ovaj prevod iz 1888:

Црно на бело

Учећи права над књигом седим,
а свуда влада покој и мир;
Само за мене доба је муке!
Испити ту су! ђачки немир!
У књизи тражим „правице" речи,
што кривду казни, а тугу лечи,
а доказ ту је нуждан за дело,
црно на бело!
Природа иште од сваког своје.
укочен поглед на књигу гледа,
Ал' очи мутне, склапају с' саме,
сну ми се више отети неда!
У сну ми дођу другчија слова,
нег' што их има књижура ова,
па и ту ипак видим за цело:
црно на бело.
Беле јој груди, ка мрамор исти!
ручице мале, па тако беле!
а лишце љупко, вилинско лишце;
Ал' очи црне баш ме занеле!
Па коса црна по белом врату
несташно пала љубљеном злату!
Па ето доказ! Ето за цело:
Црно на бело.
Ох да сам сликар, душице мила.
да твога тела дражесне чари
кичица моја овековечи!
Ох, то би били небесни дари!
Ал тога немам, прибор ми цео
Танано перо и папир бео.
Замачем перо у јада врело
И пишем што ми душу занело,
И шта ми небо срцу отело,
То пишем худо,
Невешто лудо,
Црно на бело.

Др. Казбулбуц.
линк: http://istorijskenovine.unilib.rs/v..._18880320|article:pageDiv5|query:црно на бело

#поезија #право #Стармали