Zaboravljanje

[Džudi S]

Zaboravljanje je suprotan proces od pamćenja. Zaboravljanje nije strašno i nije simptom nekog poremećaja ili bolesti, sve dok ne ugrožava naše svakodnevno funkcionisanje.

Zaboravljanje se obično vezuje za starenje ali ne mora da znači da samo stare osobe ne mogu da se sete nekih stvari iz bliže ili dalje prošlosti.

Svakodnevno smo "bombardovani" informacijama i naš mozak odvaja bitne od nebitnih informacija. Ne moramo npr da pamtimo imena svih učesnika koji su učestvovali na Evroviziji pre 2-3 godine.

Zaboravljanje je simptom nekog neurološkog poremećaja ili bolesti kada postane učestalo i preterano. To obično primeti neko iz naše najbliže okoline, i tada je vreme da se ode kod lekara.

Zaboravljanje nije samo simptom Alchajmera, već i blagog kognitivnog poremećaja.
Osobe koje imaju depresiju ili neki drugi psihički poremećaj imaju poremećaj pažnje kao simptom poremećaja i bolesti, ali i dugotrajna upotreba lekova, antidepresiva i ansiolitika može da izazove zaboravljanje.

Ne moramo da se plašimo ukoliko ponekad zaboravimo mobilni pre izlaska iz kuće ili zaboravimo šta sve treba da kupimo u samoposluzi. Ako nam se to dešava učestalo, vreme je da idemo kod lekara.

Svako od nas može da poboljša svoje kognitivne sposobnosti čitanjem knjiga, rešavanjem ukrštenih reči i sl.

Da li pravite spiskove za kupovinu? Pamtite li sve vama važne datume ( datume važnih poslovnih sastanaka, datume rođendana, godišnjica..)?

Kako poboljšavate svoje pamćenje?


Foto: Unsplash com.

 

[MladenS.]

Gotovo svaki dan se družim sa naukom i to mi sigurno pomaže da bolje pamtim, a manje zaboravljam.

 

[Džudi S]

Pamtim sve rođendane moje porodice i bliskih prijatelja. Pamtim svoj matični broj. Ali mi se dešava da ne zapamtim ime neke komšinice ili komšije.

Pravim spisak za kupovinu. I trudim se da što više čitam.

Čini mi se da pamtim samo lepe događaje iz prošlosti, a loše ili ne pamtim ili ih potiskujem.

 

[The_Night_Hawk]

Памтим оно што ми је потребно.
Небитне ситнице ту и тамо...
не желим да се оптерећује уопште...
Још као дете сам писао списак за куповину на папирић...
и то пре основне школе, макар имао само 4 артикла.
Ни данас не памтим на силу...све пишем на папириће као подсетнике...
Не волим да користим телефон или компјутер као подсетник.
ПС
А за тренинг користим енигматику.
Препоручујем свима, одлична је вежба.

 

[Belgradeboy]

Pogledajte prilog 1667344Zaboravljanje je suprotan proces od pamćenja. Zaboravljanje nije strašno i nije simptom nekog poremećaja ili bolesti, sve dok ne ugrožava naše svakodnevno funkcionisanje.

Zaboravljanje se obično vezuje za starenje ali ne mora da znači da samo stare osobe ne mogu da se sete nekih stvari iz bliže ili dalje prošlosti.

Svakodnevno smo "bombardovani" informacijama i naš mozak odvaja bitne od nebitnih informacija. Ne moramo npr da pamtimo imena svih učesnika koji su učestvovali na Evroviziji pre 2-3 godine.

Zaboravljanje je simptom nekog neurološkog poremećaja ili bolesti kada postane učestalo i preterano. To obično primeti neko iz naše najbliže okoline, i tada je vreme da se ode kod lekara.

Zaboravljanje nije samo simptom Alchajmera, već i blagog kognitivnog poremećaja.
Osobe koje imaju depresiju ili neki drugi psihički poremećaj imaju poremećaj pažnje kao simptom poremećaja i bolesti, ali i dugotrajna upotreba lekova, antidepresiva i ansiolitika može da izazove zaboravljanje.

Ne moramo da se plašimo ukoliko ponekad zaboravimo mobilni pre izlaska iz kuće ili zaboravimo šta sve treba da kupimo u samoposluzi. Ako nam se to dešava učestalo, vreme je da idemo kod lekara.

Svako od nas može da poboljša svoje kognitivne sposobnosti čitanjem knjiga, rešavanjem ukrštenih reči i sl.

Da li pravite spiskove za kupovinu? Pamtite li sve vama važne datume ( datume važnih poslovnih sastanaka, datume rođendana, godišnjica..)?

Kako poboljšavate svoje pamćenje?


Foto: Unsplash com.

Trenutno sto rintam je počelo da me uništava. Počeo sam da zaboravljam neke proste i normalne stvari su mi postale ma baš me briga. Primer šta da jedem ma šta ima, ima, ne mogu sad. Imam utisak da sam počeo da zatupljujem. Izgubio sam sebe, ne radim više ono sto volim iz razonode, jer nemam vremena. Tu svoju razonodu sam zaboravio kao da nikad nije bilo. Desilo mi se da sam par puta zaboravio da sam se dogovorio sa nekim da se vidim npr u ponedeljak za petak. Dodje taj famozni slobodan dan i sitno nesto za sebe uradim i prodje mi. Osoba pita jel se vidimo ja zaboravio, isplanirao već nesto svoje za taj dan i otkaze zapravo vadim se na ovo i ono. Znam, nije fer, jednom sam priznao, ali znam da ne moze to uvek da prodje i moram na loš način.

 

[Black_star]

Pa zamisli to sa nakim kao lepo unapred, pa ćeš se setiti, doći će ti na pamet...

Mislim da zaboravljam neke događaje iz ranog života, pa se osetim kao u limbu... Ali i to može da se rifrešuje. Ova godina je dobra za to.

 

[Џорџи]

Ne radim nista povodom toga jer pamtim mnogo unazad bitnih stvari,nesto usput manje vazno kad se natovarim mislima zaboravim

 

[Black_star]

I da, zaboram šta sam čitao od tema na forumu, pa se podsećam next day...

 

[dejs]

Lepota je tišina zaboravljenog sebe. Ako nema kontinuiteta šta je tu? Nema ništa. Čovek se plaši da bude ništa. Ništa ne znači ništa – ništa spojeno mišlju, ništa spojeno sećanjem, sećanjima, ništa što možete da izrazite rečima, a zatim izmerite. Svakako, definitivno, postoji oblast u kojoj prošlost ne baca senku, gde vreme, prošlost ili budućnost ili sadašnjost, nemaju značenje. Uvek smo pokušavali da rečima izmerimo nešto što ne znamo. Ono što ne znamo pokušavamo da razumemo i damo mu reči i pretvorimo ga u neprekidnu buku. I tako začepljujemo naš mozak koji je već začepljen prošlim otvorima, iskustvima, znanjem. Mislimo da je znanje psihološki od velike važnosti, ali nije. Ne možete se uzdići kroz znanje; mora postojati kraj znanja da bi novo bilo. Novo je reč za nešto što nikada ranije nije bilo. A ta oblast se ne može razumeti ili obuhvatiti rečima ili simbolima: ona je tu izvan svih sećanja.

 

[Zelena milja]

Zaboravljam.
Nešto svesno, nešto samo od sebe, po fiokama u glavi.
U nekim situacijama to i nije loše.

 

[Džudi S]

U nekim situacijama to i nije loše.

Nije loše. Ukoliko zaboravljamo nevažne stvari, otvaramo mogućnost za nova, važna saznanja koje treba da zapamtimo. Mozak je kompleksna tema, po rečima stručnjaka ( neurologa, psihijatra ) i on odvaja bitne od nebitnih informacija.