Bio sam prazno platno
Po kome da crtaš
Da oslikaš pa razmažeš
Igračka od papira?
Napravljena tek onako
Da se igraš senkama
Po zidovima svoje dosade?
Gomila slova?
Što se pišu i brišu?
Kako ti poželiš?
Koja u suštini ne znače ti ništa?
Igra reči iz dosade?
Dal sam bio ja za tebe stvaran?
Il si me izmislila?
Dala si mi tuđe ime
Oslikala tuđi lik po meni
Kopala mi po ranama
Izčačkala dušu
Rojevima otrovnih leptira
Vetrom njiihovih trulih krila
Rasplamsala nešto
Samo da ugasiš?
I oteo sam se tvojoj kontroli
pobunio
Probudio iz bunila slatkih bobica punih atropina
Teške glave
Izgužvan i zgažen
Teške,sažvakane duše
Sažvakane pa pljunute srži
S peplom u kosu
Krvavih prstiju
Raskopane kože
S gorčnom na usnama
Mamuran i zbunjen
Šta je bilo stvarno?
Ma da li je bilo?
Ludilo?
Bunilo?
Zabluda il igra?
I da li je bitno?
Bojim se da nije
Šta god da je bilo
Više značaj nema
Zatrovana krv prolila se među nama
Tvoja uvreda
Moja uvreda
Takmičimo se u besu
Ko je koga izdao više?
Ko je koga povredio više?
Istina je oboje smo isto.
Podjednako krivi
Podjednako ludi
U slepilu tog vrtljoga
Prijateljstvu i u mržnji
U gorčini i osveti
Možda sam ja gori
Zlobniji od tebe
Više otrova nosim u duši
Možda
A možda je strah moj motiv
Strah od povratka
Od ponovnog bola
Što me tera da panično spaljujem mostove
Otrovnim rečima
Koje seku
Koje bole i tebe i mene
Zbog kojih se i kajem i nekajem
Istina je da vreme će proći
Odneće sve voda
Pod spaljenim mostom
U nepovrat zaborava
Nećeš me se sećati
Znam
Zaboravićeš
Pola već i jesi
Poslednja izmena:
