Za uspeh je stav mnogo bitniji od inteligencije (mentalitet rasta- C. Dweck)

[Banovic Strahinja]

Istraživanje dr Dvek o mentalitetu rasta zauvek je promenilo obrazovanje

Pre više od 30 godina, Kerol Dvek i njeni kolege počeli su da se interesuju za stavove učenika o neuspehu. Primetili su da se neki učenici brzo oporavljaju, dok su drugi bili duboko pogođeni čak i najmanjim neuspesima. Nakon proučavanja ponašanja hiljada dece, dr Dvek je skovala termine fiksni mentalitet i mentalitet rasta da opiše osnovna uverenja koja ljudi imaju o učenju i inteligenciji.


Kada učenici veruju da mogu postati pametniji, shvataju da ih trud čini jačima. Stoga ulažu dodatno vreme i trud, što dovodi do većih dostignuća. Nedavni napreci u neuronaukama pokazali su nam da je mozak mnogo promenljiviji nego što smo ikada znali. Istraživanja plastičnosti mozga pokazala su kako se povezanost između neurona može promeniti iskustvom. Sa praksom, neuronske mreže razvijaju nove veze, jačaju postojeće i grade izolaciju koja ubrzava prenos impulsa. Ova neuroznanstvena otkrića pokazala su nam da možemo povećati naš neuronski rast akcijama koje preduzimamo, kao što su korišćenje dobrih strategija, postavljanje pitanja, vežbanje, kao i praćenje dobrih navika u ishrani i spavanju.

U isto vreme kada su ova neuroznanstvena otkrića dobijala na značaju, istraživači su počeli da shvataju vezu između mentaliteta i postignuća. Ispostavilo se, ako verujete da vaš mozak može rasti, ponašate se drugačije. Tako su istraživači pitali, “Možemo li promeniti mentalitete? I ako možemo, kako?” To je započelo niz intervencija i studija koje dokazuju da zaista možemo promeniti mentalitet osobe sa fiksnog na rastući, i kada to učinimo, to dovodi do povećane motivacije i postignuća. Na primer, učenici sedmog razreda kojima je rečeno da je inteligencija promenljiva i koji su pokazani kako mozak raste trudom pokazali su jasan porast ocena iz matematike.



Pored podučavanja dece o promenljivoj inteligenciji, istraživači su počeli da primećuju da praksa nastavnika ima veliki uticaj na mentalitet učenika, i povratne informacije koje nastavnici daju svojim učenicima mogu ili ohrabriti dete da izabere izazov i poveća postignuća ili da traži lakši izlaz. Na primer, studije o različitim vrstama pohvala pokazale su da govoriti deci da su pametni podstiče fiksni mentalitet, dok hvaljenje napornog rada i truda neguje mentalitet rasta. Kada učenici imaju mentalitet rasta, prihvataju izazove i uče iz njih, time povećavajući svoje sposobnosti i postignuća.

Kako izgleda podučavanje mentaliteta rasta u stvarnom svetu? Kada istraživanje izvedemo iz laboratorije i uvedemo u učionicu, vidimo neverovatne rezultate. Jedan takav primer je Osnovna škola Fiske. Sa raznolikom populacijom učenika koji uče engleski jezik i učenika sa posebnim potrebama, administratori u Fiskeu su uveli mentalitet rasta u školsku kulturu počevši od mentaliteta nastavnika. Nastavnici su učestvovali u studiji knjige Mindset prve godine implementacije, i završili MindsetMaker™ online profesionalni razvoj druge godine. Dok su državni testovi iz matematike ostali stagnirajući, Osnovna škola Fiske je videla neverovatan rast, koji su pripisali praksama "mentaliteta rasta" nastavnika koji su i promeni kulture.




---------------------------------------------------------------

Mentalitet rasta je uverenje da se sposobnosti i inteligencija mogu razvijati kroz posvećenost i naporni rad. To podrazumeva prihvatanje izazova, upornost uprkos neuspesima, učenje iz kritike i pronalaženje lekcija i inspiracije u uspehu drugih. Ovaj koncept se suprotstavlja fiksnom mentalitetu, gde se sposobnosti smatraju statičnim i nepromenljivim. Ideju mentaliteta rasta popularizovala je psihologinja Carol Dweck, i ona naglašava potencijal za lični razvoj i celoživotno učenje.

Koncept mentaliteta rasta je isti i za odrasle. Istraživanja pokazuju da odrasli takođe mogu razvijati svoje sposobnosti i inteligenciju kroz trud i učenje. Mentalitet rasta kod odraslih može dovesti do veće upornosti i otpornosti na neuspehe, što je ključno za lični i profesionalni razvoj.

 

[Banovic Strahinja]

Od inteligencije za uspeh je mnogo bitniji stav (clanak iz novina o istrazivanju Carol Dweck)

Mnogi ljudi misle da je za uspeh neophodno biti inteligentan, ali istraživanje naučnika sa Stenford univerziteta će vam promeniti mišljenje.

Psihološkinja Kerol Dvek provela je ceo radni vek proučavajući odnos životnog stava i uspeha, a njeno poslednje istraživanje pokazalo je da je stav mnogo bolji predskazatelj uspeha od koeficijenta inteligencije.

Dvek je otkrila da se odnos ljudi prema životu deli u dve glave kategorije: fiksni mentalitet i mentalitet rasta (eng. 'fixed mindset'; 'growth mindset').

Ljudi sa fiksnim mentalnim sklopom veruju da su ono što jesu, da su takvi rođeni i da to ne mogu da promene. To znači da pri susretu sa izazovima postoje velike šanse da se osoba povuče jer deluju kao nešto više od onoga sa čime može da se izbori. Kao posledica se neretko javlja osećanje bespomoćnosti i preopterećenja.

Ljudi sa mentalitetom rasta veruju da napor donosi napredak. Oni će po uspehu nadmašiti ljude sa fiksnim mentalitetom, čak i kada su manje inteligentni, jer svaku priliku, bilo povoljnu ili nepovoljnu, koriste da nauče nešto novo.

Inteligencija zaista podstiče samopouzdanje, ali samo onda kada su stvari u životu isuviše lake. Odlučujući faktor u postizanju uspeha je kako će se osoba odnositi prema problemima kada se pojave, a ne treba zanemariti ni odnos osobe prema neuspehu. Uspešni ljudi uvek imaju u vidu da je neuspeh (povratna) informacija.

Za veći uspeh, stručnjaci savetuju sledeće strategije:

Nemojte biti bespomoćni. Ako ste pretrpeli neuspeh, naučite lekciju i krenite dalje umesto da se nervirate zato što ste pogrešili.

Budite strastveni. Uvek će biti ljudi koji su talentovaniji od vas, ali svaki nedostatak talenta može se nadoknaditi punom posvećenošću onome što radite.

Uzmite stvar u svoje ruke. Uspešni ljudi nisu ništa hrabriji od ostalih - oni jednostavno znaju da je akcija najbolji način da se pobede strah i anksioznost.

Dajte sve od sebe. Uspešni ljudi uvek pomeraju granice. Ako ste danas istrčali dva kilometra, sutra istrčite tri.

Budite fleksibilni. Izlaženje sa neočekivanom situacijom na kraj doneće vam nova iskustva, a samim tim više znanja i bolje veštine.

Ne žalite se ako stvari pođu po zlu. Uspešni ljudi jedva čekaju izazove, tako da će nepovoljnu situaciju korisiti za učenje.

------------------------
Slažete li se sa ovim i da li imate fiksni mentalni sklop (verujete da ste takvi kakvi ste) ili imate mentalitet rasta (verujete da se mozete popraviti ucenjem i radom)?

 

[Bodulica]

Ja sam fiksni, kao kamen, nema pomjeranja

Kreiram potencijalne probleme u glavi, Ne čemu bi mogla zapeti pa se ne usudjujem na rizik.

Uspješni prijatelji oko mene nisu inteligentniji nego uporniji i disciplinovaniji.

Nemam taj drive za novac. Užasno mi je dosadno kad pričaju o investicijama, Bitcoin, bla bla.

 

[Banovic Strahinja]

Ja sam fiksni, kao kamen, nema pomjeranja

Ogromna vecina ljudi iz/ili poreklom iz Jugoistocne Evrope su tzv fiksnog mentaliteta, tako su nas ucili i dustvo nam je takvo- nor ja sam pre par nekoliko godina na aerodrom prolistao, a zatim i kupio knjigu od Dr Dweck- i ja sam bio totalno iznenadjen- nije mi pao na pamet da postoji nesto tako kao sto je mentalitet rasta, sad sam negde izmedju- mislim da se zaista mnogo moze uciniti radom- ali mislim da ipak neki ljudi imaju prednost- i ne moze bas svako i u svakom polju napredovati- ali mnogo toga se moze uraditi.

 

[Džudi S]

Ne znam da li pripadam ljudima sa fiksnim mentalnim sklopom ili onima sa mentalitetom rasta.

Zašto ne znam? Jedan moj cilj, moj san, usko je povezan sa finansijskim stanjem.

I zato sam odustala od tog cilja.

 

[Džudi S]

Da dopunim svoj post.. Dopadaju mi se ove strategije:

Budite strastveni - Strast je potreba da bi se došlo do uspeha, ona pomaže ljudima da dođu do uspeha

Dajte sve od sebe

Ne žalite se ako stvari pođu po zlu

Nisam dala sve od sebe i žalila sam se..možda su i to bili razlozi za odustajanje od sna.

Što se tiče mentaliteta rasta, volim da naučim nešto novo, ali to naučeno ne upotrebljavam dovoljno da bih stigla do uspeha.

 

[Banovic Strahinja]

Nisam dala sve od sebe i žalila sam se..možda su i to bili razlozi za odustajanje od sna.

Poenta je da si opet nesto naucila sto ti je od koristi negde drugde, a i to je dio licnog rasta/napretka, nije uvek sve u rezultatima.

 

[Џорџи]

Stav gluma foliranje veza tako je

 

[Banovic Strahinja]

Stav gluma foliranje veza tako je

Ne radi se o tome, ne mozes samo foliranjem doci do neke visoke pozicije, "foliranje" moze pomoci, ali ipak treba neko znanje i iskustvo da bi dosao do pozicije guvernera banke ili direktora korporacije ili da bi postao vrhunski teniser ili kosarkas ili nesto trece, a ovde se govori kako "mentalitet rasta" pomaze u izazovima na putu.

 

[Banovic Strahinja]

Sazetak jednog clanka iz novina koji se nadovezuje na temu:


Neuronaucna i psihološka istraživanja pokazuju da naša percepcija neizvesnosti igra ključnu ulogu u sposobnosti da se suočimo sa rizicima. Na primer, istraživanje Beau Lotta otkriva da je neizvesnost ključna za učenje i prilagođavanje. Kada izbegavamo nepoznato, jačamo strah od istog, dok se angažovanjem otvaraju nove mogućnosti za inovaciju i uspeh.

Ljudi sa "rastnim načinom razmišljanja" (growth mindset) vide neizvesnost kao izazov, a ne pretnju. Oni su skloniji preuzimanju rizika koji donose rast. Psiholog Albert Bandura podseća nas da samopouzdanje – vera u sopstvene sposobnosti – takođe igra ključnu ulogu u prihvatanju nepoznatog.

Razumevanjem rizika i treningom fleksibilnog mišljenja, svaki korak ka nepoznatom može otvoriti nova vrata. Najznačajniji trenuci u životu – od karijernih proboja do ličnog rasta – često se javljaju ne iz sigurnosti, već iz hrabrosti da istražimo ono što nas čeka izvan granica poznatog.