За сву децу која су рођена 1950 - те, `60, `70 - те и `80 - те!

[medved_bg]

Eee, al kad bi oni, što im se ogadila proja, znali razliku između proje iz njihovog detinjstva i ove što se služi po ekskluzivnim restoranima.

A vojnički pasulj? Čini mi se da je to najčešća i najradije spominjana uspomena nekadašnjih vojnika JNA.

Pa jes', ovu današnju ne moraš da umačeš u vodu (ili rakiju ) da omekne da bi mogla da se žvaće
Ali to su traume valjda, čim čuješ "proja"....tako i moj deda ima tešku odvratnost prema crnom hlebu. Možeš do sutra da mu tupiš kako je zdraviji od belog, neće ni da čuje "Neka i crknem sutra od njega, crni neću da jedem!"

 

[miljenkic]

Хех, мој први медиј био је - транзистор. Телевизор (ЕИ-Ниш, црно-бели, наравно, без даљинца) сам први пут угледала са 5-6 година (сећам се да сам завиривала иза телевизора и питала се где су се сакриле те чике и тете па их не видим иза а онда је уследило и оно чувено питање: како су сви они стали у тако малу кутију?).

Дигитрон је код нас угледао светлост дана у мом 6.-7. разреду и наравно било је забрањено употребљавати га на часу математике - до свих резултата смо морали "пешке" да дођемо. Ја ни дан данас не дозвољавам да ми се улењи мозак.

Онда сам добила један грамофон који је изгледао као коферче, све је било унутра чак и звучници. Е, ту сам испробавала на неким плочама 78 обртаја које су дневне новине (Политика Експрес) често поклањале својим читаоцима, елем, враћала сам плочу уназад да бих чула како то звучи у обрнутом правцу, мој први "реп" - 1975. г.
Одавно немам грамофон али немам срца да бацим плоче...

Па је онда уследио касетофон - какво је ту одушевљење владало кад смо схватили да можемо да снимимо и сами неку песму која нам се свиђа са радија! Уз касетофон сам научила енглески - једну песму бисмо враћали до бесвести док не "скинемо" речи.
То скидање речи је најчешће изгледало као Вупи Голдберг у филму "Jumpin' Jack Flash", кад скида речи истоимене песме (кад сам видела ту сцену одмах сам се сетила нас)
Поред касетофона је, нормално, обавезно био речник (књига!), спреман за "акцију".

Е, а биоскопи?! Тад се ишло у биоскопе са друштвом, на пример Бриљантин смо, тако "чопоративно", гледали бар десет пута, и сваки пут смо уживали... чак и кад смо коментарисали мало гласније, старији нас нису гњавили са оним "пст!", "тише!", итд... СВИ смо уживали.

Јесте, дружили смо се више и то је било квалитетно дружење.
Знало се ко коси а ко воду носи а данас не смеш ни да опоменеш туђе дете ако малтретира твоје, јер, забога!, кршиш му људска права; а изнад главе ти, попут дамокловог мача, висе разне Кандићке које ти говоре шта је добро а шта зло... но, да не ружим овако лепу тему.

П.С. Први телефон (фиксни, наравно) смо добили тек са мојих 16 година, али никад ми и није требао, знали смо где и у које време се налазимо, ја и моје друштво. А чак и кад се не би договорили претходни дан за сутра, било је довољно прошетати Кнез Михајловом, одмах би човек нашао некога из свог друштва ако не и цело.

Mi smo imali radio EI Nis, ogroman iza koga sam zavirivala i trazila male ljude
Naravno digitron nam nije bio dozvoljen, cak ni kad sam u srednjoj skoli imala zadatke sa ogromnim formulama na pismenom.
A na gramofonu sam obozavala da pustam ploce na 78 ili 16 obrtaja, kakvi su to zvukovi bili
Mi smo coporativno vise puta gledali Fleshdance, on se davao mesecima u Sava centru. A inace sam karte za bioskopske projekcije u Kozari morala da kupujem pre podne za popodnevne projekcije i obavezno sam morala da cekam u dugackom redu.
Statusni simboli su bile starke i farmerke 501, ali i ako ih neko nije imao nije bio iskljucen iz drustva ili bojkotovan.
Ekskurzije su bile bitne samo da se ode sa drustvom negde, inostranstvo nam nije padalo na pamet. A prve pare sam zaradila za ekskurziju pakujuci pivske flase u BIPu u Krnjaci, mada te ekskurzije nisu kostale ko cela roditeljska plata.

 

[Cicoka]

E a ja se trudila da zasluzim da postanem prvo pionirski predvodnik i posto sam bila peti razred kao najbolji pionirski predvodnik koji je drzao literalne casove drugom i trecem razredu,postanem pionirski instruktor i dobijem javnu pohvalu u DOMU Pionira gde su u nasu cast organizovane igranke.Pa nam bilo i to malo pa smo sestra i ja postali izvidjaci.A za slet smo se spremali mesecima za svoje tacke ritmicke gimnastike.A o krasnopisu i da ne pricam,kako sam samo uzivala kada me uvek pohvale za moj rukopis.A Literarni radovi na panoima u glavnom holu skole,moja mama je posebno bila ponosna koliko ima mojih radova.E a radosti moje su bile i ZMAJEVE nagrade koje smo dobijali za literarne radove. I neverovatno ,sve se stizalo i radosti na pretek bilo.A kad sam zavrsila osmi razred-dobila sam prve Lasteks pantalone,ih radosti.

 

[neladm]

eh, kako je bilo....ne moze se ni opisati....

 

[neznam ništa]

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ništa nije valjalo a posledica tog stanja je i krvavi bratoubulački rat.Sad su vam rodjena deca kriva što prepoznaju licemernost i što su puno upoznatija sa surovom realnošću i zato puno ogorčenija.
Pa, vi ,tako dobri ste trebali da ih od svega sačuvate.Dal je pozitivno što neki još uvek veruju u deda mraza?
Slične postavke su navodili naši dedovi kad su za sve krivili Tom Sojera.

Pa mi smo bre generacija krvoločnih ljudoždera. Šta bre generacija, generacije.
A bili smo tako slatki kad smo se igrali u blatu na ulici.
Vidi u šta smo se načinili .
Jednom mi moja ćerka na slično romantizirano pro eravanje odgovorila: "Jeste ,igrali ste se govnima ".
Ja zaustih da joj kažem da se dobar top nikako ne može napraviti bez malo kravlje balege al shvatio sam gde bi nas tek to odvelo.

ZATO:
SVAKOM ĐAKU PRVAKU NOTE BOOK umesto knjiga za prvi razred.I svakom besplatni internet ,na račun države, do kraja školovanja.Pa mi imamo samo 80000 prvaka godišnje.Ostalim đacima uz potvrdu škole obezbediti kredite bez kamate za kupovinu prenosivog računara.
Sigurno će biti bolji ljudi od nas. Pismeni ,informisani i svesni opasnosti i raznih zabluda novog doba, kao i prednosti koje donosi znanje i pristup istom.

P.S. Morao sam da ponovim ono što sam ranije napisao jer su se postovi pojavili sa velikim zakašnjenjem.

 

[Marty Misterija]

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

Ništa nije valjalo a posledica tog stanja je i krvavi bratoubulački rat.Sad su vam rodjena deca kriva što prepoznaju licemernost i što su puno upoznatija sa surovom realnošću i zato puno ogorčenija.
Pa, vi ,tako dobri ste trebali da ih od svega sačuvate.Dal je pozitivno što neki još uvek veruju u deda mraza?
Slične postavke su navodili naši dedovi kad su za sve krivili Tom Sojera.

Није и томе поента...већ да је наша (старија генерација) знала да живи и да се забавља, без алкохола, дроге, пуцања и игрица..ја сам живео у Сарајеву, и те како сам упознао лицјемерство народа и народности...али смо знали и да се дружимо....

 

[Cicoka]

Није и томе поента...већ да је наша (старија генерација) знала да живи и да се забавља, без алкохола, дроге, пуцања и игрица..ја сам живео у Сарајеву, и те како сам упознао лицјемерство народа и народности...али смо знали и да се дружимо....

I jos nesto,moje dete kaze,blago tebi mama,ala si ti proputovala,pa ja u zivotu necu moci to sve da prodjem.Moj pasos je bio crvene boje i putovala sam gde sam htela.Svaka tri meseca smo imali obracun-visak,pa posle konacnog obracuna trinaesta plata,pa za godisnji odmor regres i platu u dzep ina more.Moj suprug izracunao jos dok smo se zabavljali da je za svoju platu mogao da se hrani u kafani da normalno pojede nesto sa rostilja ili kuvano uz salatu 286 puta,i jos je bio podstanar a i vozio je tada princa.Kad mu je trebalo vise para ostajao bi 42 sata mesecno prekovremeno i putovao,provodio se.A da ne pricam druzenje.Sada ljudi jedni drugima ne mogu da priuste da odu u goste,odmah se kontaju koliko ce ih to kostati-prevoz,poklon i sta vec i odustanu vec u najavi.

 

[duska.vodolija]

Kakva tema....Iz pedesetih sam , davno , sa puno lijepih uspomena i ne bih se mijenala sa mojim unukom Balsom, koji sirom otvori okice kad mu baba prica o tim vremenima.Moja prbva buzkasta lutka bila je kraljica medju lutkama od krpica koje mi je sila mama.Krpenjacu pamtim gledala sam kako se sa njom igraju djecaci iz moje ulice.Moja prva lopta od gume bila je cudesno sarena, brzo se na moju zalost izlizala.
Deset,devet, osam,sedam....Loptom o zid,sa nekoliko drugarica, turnir,koliko mi je znacio.U nasoj ulici bilo je za pocetak nekojiko bicikla, jedan tatin, ceznjivo sam ga merkala i jako se trudila da zaradim mogucnost da naucim da ga vozim i naucila sam sa par modrica.Bilo je davno ja i danas kad se sjetim imam isti ili nekako neprijatan ukis,drvenih oslikanih kocki, crvenkapica,pepeljuga,u zabavistu ih je dijelila uciteljica,uglavnom zaobilazeci mene,dobijala sam udaraljke da se igram.Iz plesne grupe su me zamolili da odustanem ,mozete misliti koliko su za mene bile udaraljke.
Moj unuk Balsa, satima igra igrice na cesto i mom racunaru.Vozio je mala kola na velikim baterijama,ima brdo drugih igracaka, mozda btzo dobije svemirski brod od oca samo da se tako nesto i proizvede.

 

[Sue Me]

Није и томе поента...већ да је наша (старија генерација) знала да живи и да се забавља, без алкохола, дроге, пуцања и игрица..ја сам живео у Сарајеву, и те како сам упознао лицјемерство народа и народности...али смо знали и да се дружимо....

Zemljak, sećaš se Olimpijade?
Od svih uspomena ostala mi samo jedna figurica Vučka

 

[Marty Misterija]

Zemljak, sećaš se Olimpijade?
Od svih uspomena ostala mi samo jedna figurica Vučka

Аууу..како да не...

Био сам тамо сваки викенд...и наравно "друг" Вучко...

 

[Lacibg]

Mega-Serije na crno belim televizorima ... "Gradić Pejton", "Dugo toplo leto",

Pa SF serija s Roj Tinisom : "Osvajači". Pa "izgubljeni u Svemiru" ...

 

[Derer]

tako su verovatno dede i babe ovoih shto danas kukaju prichali eee u nashe vreme vazduh bio chist,nije postojala ona sprava shto zvrchi i ima rupe za obrtanje brojki,chuvali smo ovce po livadama i vatjarili chobanchice na senu...
jednostavno,svaka starost zali za svojom mladoshcu
tako ce i ovi dnashnji za koje mislite da su za neshto uskratjeni zaliti svoje unuke da ne znaju oni shta je zadovoljstvo gledati Jugijoa...ili kako se vetj pishe...
generacijski jaz i nishta vishe