Te noci vjetar je duvao kao nikada do tada. Svojom snagom je odnosio i poslednje dijelove moje nade da ce sve biti kao nekada. Boze sta se to sa nama zbilo,mislila sam da smo jace od bilo cega. Izgleda da sam se prevarila. Nestala je iz mog zivota bas kao sto je i usla u njega,tiho i necujno,kao neka utvara se iznenada pojavila tu. A sada je vise nema kraj mene. Bas onda kada mi je najpotrebnija! Ostalo je jos mnogo nedorecenih stvari,jos mnogo ne recenih rijeci...ali mozda je tako i bolje,svaki pokusaj bi bio samo bespotreban. Svaki novi pokusaj je otvarao nove rane na mom srcu,koje me i danas peku. Trudim se,ali mi se cini uzalud,da je izbacim iz svog srca,bas kao sto je ona mene...Ali neka,doci ce i moje vrijeme. A do tada ja cu da zivim u iluziji da ce ona ipak jednog dana da se vrati,isto onako tiho i necujno kao nekada...
