Za devet godina 214 miliona evra potrošeno za "krpljenje budžetskih rupa"od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta

[Nina]

Kako se troši novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta gotovo je nemoguće utvrditi, kažu u Ekološkom centru „Stanište“ iz Vršca. Rezultati istraživanja koje su sproveli, a na osnovu podataka dobijenih od Uprave za trezor, Uprave za poljoprivredno zemljište, pokrajine i lokalnih samouprava pokazuju da je u proteklih devet godina čak 214 miliona evra od rentiranja državnog poljoprivrednog zemljišta nenamenski potrošeno.

Veliki iznosi novca od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, na svim nivoima vlasti, ne troše se za mere očuvanja zemljišta, već za „krpljenje budžetskih rupa“, kažu u Ekološkom centru „Stanište“ iz Vršca.

Kao najvećeg krivca za nenamensko trošenje novca navodi državu, jer postoje razlike u propisima koji uređuju ovu oblast.

„Po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu sredstva od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta moraju se trošiti namenski za programe zaštite, uređenja i korišćenja poljoprivrednog zemljišta. Međutim, izmenama Zakona o budžetskom sistemu koje su donete 2015. propisano je da su namenska sredstva samo donacije, samodoprinos i kredit. Sve druge naknade koje su sektorskim zakonima propisane kao namenske nakon ovih izmena to više nisu i mogu se koristiti i za druge namene“, objašnjava Maksimović.

Dalje, tvrdi da sankcije za nenamensko trošenje sredstava ne postoje.

Bitno je istaći da u obrazloženju izmena zakona stoji da se novac od ovih naknada može koristiti za druge namene ukoliko se time ne ugrožavaju sektorski prioriteti.

Da bi novac stigao tamo gde je najpotrebniji mora da postoji nezavisna finansijska kontrola

„Danas se sredstva od zakupa poljoprivrednog zemljišta dele po principu podele plena. Pa onda ide malo lokalnoj samoupravi, malo pokrajini i malo republici. To je na godišnjem nivou ozbiljan novac. A niko ne vodi računa kakvo je zemljište preuzeto i kako se mora vratiti. Ne postoji briga za kvalitet zemljišta, koji je, inače, jako opao“, upozorava Prostran.

Od davnina se samo za Vojvodinu govori da ima potencijala da hrani pola Evrope. Čini se da decenijama niko nije imao sluha da taj potencijal iskoristi. Naprotiv, mnogo toga dobrog u srpskoj poljoprivredi je uništeno. Zbog čega nemoguće je doći do odgovora.

Isto tako od resornog ministarstva nismo dobili odgovore na pitanja da li se novac od zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta zaista koristi nenamenski, kakva je trentuno poljoprivredna infrastruktura u Srbiji i koliko se godišnje sredstava planira, a koliko zaista utroši za mere zaštite i unapređenja poljoprivrednog zemljišta.

link

 

[Scott Isle]

Kad je puno baba kilavo je dijete. Svo to zemljiste treba da ima jednog vlasnika, i to lokalnog, a ne malo republika, malo pokrajna, malo lokalci.
Drugo, kako da se novac od zakupa trosi na odrzavanje zemljista koje je pod zakupom? Dakle zakon se odnosi na odrzavanje zemljista koje nije pod zakupom, od novca dobijenog od zemljista pod zakupom.
Trece, fino Maksimovic obasnjava, primanja od zakupa se mogu trositi na bilo sta sto treba a ne samo za odrzavanje raznih pasnjaka.