nestajes polako,tiho...isto kako si dosetao u moj zivot...odlazis...
Ostavljas za sobom neizbrisiv trag...ostavljas uspomene nedozivljenih osecanja...ostavljam deo sebe sa tobom.
"smej se,uvek"-rekao si...a znas da bez tebe moj osmeh nema vrednost.
Pokusavam naterati sebe da budem sretna...zbog tebe...i zelim ti svu srecu ovoga sveta,ljubavi.
A ja...ja,navikla sam...na duge noci protkane tugom,na osmeh koji je bez radosti,na jutra koja ne donose nista,na zore okupane suzama...
O,Boze...kako boli ova noc...kako pece svaka rec,kako izjeda svaka misao.
Sve je nevazno,sve je samo bleda senka zivota...bez tebe.
I ova magla sto se spustila nad gradom i ova prokleta kisa koja nikako da prestane.
Bolna grimansa na mom licu,drago mi je da je ne mozes videti...
Opori otkucaji srca,koje kao da polagano gubi ritam i gubi se...ne poskakuje...ne treperi vise.
Oci...jedino one jos uvek imaju sjaj...samo taj sjaj dolazi od kise koja jos uvek pada i pada...ne znam da li ce ikada presahnuti...
Usne su neme...kamene,modre...a glas izdaje,nemam snage ni za ocajnicki vapaj u gluvoj noci...krik u dusi,lomi me,slama,trga...
...proci ce...mora,proci...zbog tebe ,zbog nas...zbog svega sto smo imali...zbog tvoje srece...
Ne znam kako dalje...ne znam kako sutra...ali izdrzacu...zbog tebe...jer meni nije sudjeno da budem sretna...budi bar ti,mili.
Budi sretan za oboje i smej se mili...bar ti se smej...jer ja,ne mogu ti obecati da cu moci...ne,nakon svega....
I sta jos da kazem,osim...
"Ponizno sada ja kazem,hvala ti sto postojis"...Hvala ti sto si bio deo mog zivota i sto si vratio osmeh na moje lice,sto si me ucinio zenom,sto si me voleo...hvala ti za svaki sekund srece.
Pravicu te od misli i nositi svuda sa sobom...rekao si,sada te citiram...
I ono sto si rekao ti meni na pocetku,ja kazem tebi na kraju ove nase price...
YOU ARE ALWAYS ON MY MIND...REMEMBER THAT...
Ostavljas za sobom neizbrisiv trag...ostavljas uspomene nedozivljenih osecanja...ostavljam deo sebe sa tobom.
"smej se,uvek"-rekao si...a znas da bez tebe moj osmeh nema vrednost.
Pokusavam naterati sebe da budem sretna...zbog tebe...i zelim ti svu srecu ovoga sveta,ljubavi.
A ja...ja,navikla sam...na duge noci protkane tugom,na osmeh koji je bez radosti,na jutra koja ne donose nista,na zore okupane suzama...
O,Boze...kako boli ova noc...kako pece svaka rec,kako izjeda svaka misao.
Sve je nevazno,sve je samo bleda senka zivota...bez tebe.
I ova magla sto se spustila nad gradom i ova prokleta kisa koja nikako da prestane.
Bolna grimansa na mom licu,drago mi je da je ne mozes videti...
Opori otkucaji srca,koje kao da polagano gubi ritam i gubi se...ne poskakuje...ne treperi vise.
Oci...jedino one jos uvek imaju sjaj...samo taj sjaj dolazi od kise koja jos uvek pada i pada...ne znam da li ce ikada presahnuti...
Usne su neme...kamene,modre...a glas izdaje,nemam snage ni za ocajnicki vapaj u gluvoj noci...krik u dusi,lomi me,slama,trga...
...proci ce...mora,proci...zbog tebe ,zbog nas...zbog svega sto smo imali...zbog tvoje srece...
Ne znam kako dalje...ne znam kako sutra...ali izdrzacu...zbog tebe...jer meni nije sudjeno da budem sretna...budi bar ti,mili.
Budi sretan za oboje i smej se mili...bar ti se smej...jer ja,ne mogu ti obecati da cu moci...ne,nakon svega....
I sta jos da kazem,osim...
"Ponizno sada ja kazem,hvala ti sto postojis"...Hvala ti sto si bio deo mog zivota i sto si vratio osmeh na moje lice,sto si me ucinio zenom,sto si me voleo...hvala ti za svaki sekund srece.
Pravicu te od misli i nositi svuda sa sobom...rekao si,sada te citiram...
I ono sto si rekao ti meni na pocetku,ja kazem tebi na kraju ove nase price...
YOU ARE ALWAYS ON MY MIND...REMEMBER THAT...
