XX-5

Kao sunce
što se ne pomrači,
od silnoga mraka
i ne ugasi
u silnim vodama
kad gnjura ;
Tako i sveprisutni
u tami i vodi ,
svugde biva
unutra i spolja ;
Tako i jedan
jedini
u jadu ljudskom
ne ukalja se
iako unutra
ostaje izvan svega ;
Tako i poneki -
kao vetar,
što uđe u sobu
biva spolja,
kad zstvoriš vrata -
u svemu su
a iznad blata .

 

[Tol]

Sjajna pesma!!!!!!

 

[sofija06]

Divni ovi tvoji stihovi sa XX.
Predlazem ti da se od sada samo pesnicki izrazavas.

 

[123loncar]

Hvala ! Ovo sam sklepao krajem devedesetih .... pomalo bespomoćan, zaplašen i očajan u društveno političkom smislu ... nekako sam preispitivao svoju ličnu poziciju u tom ništavilu ... i izabrao sam ovo što sam napisao ... nravno , ovde je izražen uticaj indoevropljana i loša je kopija tof izraza ..... no meni je pomogla i mislim da još uvek pomaže ...Još jednom : Hvala !