Прво што ми је пало на памет када је у питању Атлантик је дефинитивно напад подморнице U-47 на Scapa Flow, 1939. године.
Напад на је извршила је подморница U-47 под командом Güntherа Prienа. Овај напад сматра се најодважнијим нападом који је предузела једна подморница.
Адмирал Dönitz имао је од почетка рата план да зврши напад подморницама на Scapa Flow, међутим схвативши да више подморница не би постогло циљ, због великог броја, мина, мрежа и разарача око прилаза луци, због јаких струја(знатно бржих од подводне брзине подморнице), а и због тога што су два таква покушаја пропала у Првом светском рату, одлучио је да изведе ову акцију али само са једном подморницом.
Информације о прилазу луци и заштити прикупили су немачки авиони те подморница U-16 која је имала задатак да извиди терен пре почетка акције.
Одлучено је да се покуша пробој кроз најсевернији од источних пролаза у луку звани Kirk Sont, који је био заштићен бродовима али су са обе стране блокаде остали уски отвори. Већина британске флоте тада се налазила у луци Loch Ewe, а у Scapa Flowu је од значајнијих бродова остао само бојни брод Royal Oak.
Prian који је након два дана за размишљање које му је дао Dönitz прихватио је рискантан али частан задатак. Као најповољније време за напад изабрана је ноћ између 13. и 14. октобра, јер је тада плима наилазила два пута по мраку.
Prian је испловио 8. октобра из луке Kielи 12. октобра стигао испред недалеко од луке Scapa Flow. Увече истог дана упутио је своју подморницу према обали. Британци(пишем Британци зато што се Флоу налази у Шкотској) су већ у 10 сати упалили обална светла на велико задовољство Prianа који је тако могао лакше да утврди свој положај. Сутрадан 13. октобра подморница је била спуштена на дно на дубину од око 90 метара а посада се одмарала. У 4 сата поподне посада је била на ногама и обављале су8 се последње припреме. У 18:45 подморница је испловила на површину и кренула ка циљу. У поножћ стижу до Kirk Sontа. Prianu је требалo сво његово знање и искуство да подморницу коју су непрекидно тресле ковитлајуће струје држи под контролом и да њоме маневрише дуж запрека испод непријатељских бродова. Подморница је чак у једном тренутку додирнула дно, а задњи је њен део био притиснут о ланац једног усидреног брода. Ипак пола сата након поноћи Prian је ушао у Scapa Flow.
На његово разочарање велика сидришта на југу била су празна. Држећи се насипа узео је смер према северу залива где је видео бродове за које је мислио да су бојни брод Royal Oak и тешка крстарица Repulse( устари радило се о старом тендеру за хидроавионе Pegasus). Одлучио је да нападне два велика брода и са 3000 метара испалио је два торпеда на први брод и један на Royal Oak. Само задњи је имао једва неког учинка, затим су испалили торпедо на крму Royal Oakа али је торпедо заказао, Затим су напунили цеви и ноћу у 1:15 испаљена су на Royal Oak три торпеда и два поготка су изазвала велике експлозије и убрзо је мир у луци био нарушен.
Prian је одлучио да што пре напусти луку. Изабрао је јужни отвор, на сасвим другој страни запреке и упркос јаким струјама испео извући своју подморницу кроз уски отвор.
U-47 је 17. октобра 1939.године упловила у своју луку у Кielu. Резултат ове акције било је потапање бојног брода Royal Oak, док је 833 члана посаде изгубило животе. Prian је одликован витешким крстом гвозденог крста и први је подморнички командант који је одликован тим орденом.
U-47 је нестала на патроли 7. марта 1941. и узрок потапања је непознат.