- Poruka
- 46.424
"Snađite se sami"
Putnici sa jednog leta avionom Viz Era kritikovali su ovu niskobudžetnu avio-kompaniju jer ih je ostavila 320 kilometara dalje od planirane destinacije i rekla im da se sami snađu za put do kuće.
Avion je trebalo da poleti sa aerodroma Ben Gurion u Tel Avivu u nedelju u 21.20, ka Londonu, Getviku, ali je let odložen za oko tri sata, pa poleteo nešto posle ponoći u ponedeljak.
Pre poletanja, posada Viz era na letu W95752 obavestila je putnike da će sleteti na aerodrom Luton umesto na Getvik a morali su da čekaju još sat vremena na pisti pre polaska zbog dopune goriva za putovanje.
Zatim je usledio šokantni obrt: oko pola sata pre sletanja u Ujedinjeno Kraljevstvo – oko 3 sata ujutro u ponedeljak – posada je obavestila putnike da će zapravo sleteti u Donkaster, u Šefildu, udaljen više od 200 milja u odnosu na nameravano odredište.
"Prošlo je samo nekoliko minuta pre nego što smo sleteli – svi su poludeli u avionu. Već je bilo dece i beba koje su teško podnosile sletanje, mnogi putnici su bili Izraelci i ne poznaju Donkaster. Pitali su nas da li je u Londonu", rekao je jedan putnik za "Independent".
Drugi putnik je rekao da su im odjednom saopštili da nema parking mesta u Lutonu ili Getviku, pa će sleteti u Donkasteru u Šefildu.
"Rekli su da su obezbedili nekoga da nas odatle odveze u Getvik. Tada su ljudi postali uznemireni. Jedan je rekao da, da je znao da će biti ovako, nikada se ne bi ukrcao u taj avion. Ostali bismo malo duže za avion koji bi mogao da stigne do Getvika, ili čak do Lutona", ispričao je on.
Uprkos obećanjima da će jedan autobus će sve ljude odvesti nazad do tri i po sata udaljenog Getvika, putnici kažu da im je osoblje u Donkasteru u Šefildu po dolasku reklo da nema autobusa.
"Prošli smo pasošku kontrolu i bilo je samo nekoliko ljudi iz Viz era. Tada su rekli da ne možemo da dobijemo autobuse, jer ih nemaju. Savetovali su nam da uzmemo taksi i zadržimo račun. Onda su nestali! Ne znam ni kako su izašli odatle", objasnio je putnik.
Umesto toga, iznervirani ljudi, uključujući porodice sa malom decom, morali su da plate velike sume novca za noćne taksije prema jugu. Neki su u putovanju, uz nekoliko stajanja, proveli i više od 15 sati.
