Werner Herzog

[Fakje]

Werneg Herzog je čuveni nemački reditelj i scenarista. Snimio je mnogo filmova , kako igranih po fiktivnim pričama, tako i dokumentaraca.

Ne zna se da li su mu bolji igrani filmovi ili dokumentarci. Fantastično! Znate kako, ja sam '87. godište i ceo život gledam evropsku kinematografiju i azijsku, afričku nisam ispratio. Znam ponešto iz Hollywooda, ali brate, mene to smara uglavnom ne uvek ima i dobrih stvari ali kad superheroji dominiraju bioskopima i zeitgeistom - šta reći, bzvz je sve to.


Uglavnom, da ne kenjam više, Werner Herzog je snimao 70ih, tad je diskutabilno pravio svoje najbolje radove koje moraju da pogledaju svi filmofili i ljubitelji evropske kinematografije, što znači naviknuti su na avangardne ritmove i opskurne metode izlaganja radnje. Elem, Herzog je snimio ovim redosledom hronološki Aguirre: The Wrath of God, The Enigma of Kaspar Hausen i Heart of Glass ('Herz Au Glas', ako me sećanje služi). Da li ste gledali ove filmove? Ako niste, ja ih preporučujem, pogovovo Enigmu Kaspara Hauzena, u kojoj je zarobljena sva poezija, tragika i kontradikcija postojanja.

Herzog pronalazi lepotu i humanost dok gleda pravo u srce tame. Istovremeno, on odvažno uperuje kameru u najizopačenije dubine ljudske duše, kao i u ravnodušnost ostatka prirode i univerzuma prema čoveku. Njegovi junaci su jedinstveni osobenjaci sa grandioznim ambicijama i izuzetnim talentima i pogledima na život. Međutim, nemilosrdni univerzum je uvek tu da im pokaže ko je gazda.

Međutim, Herzog u tome vidi spiritualnu lepotu, čemu mnogo doprinose prekrasni snimci prirode - naime, Herzog veoma često snima u prirodi, i tamo je smeštena glavnina njegovih priča. Ti njegovi snimci istovremeno očaravajuće i impozantne prirode, koja budi osećanja nalik na kombinaciju strahopošotvanja i divljenja, opčinjuju gledaoca svojom veličanstvenošću i odgovaraju aspiracijama Herzogovih junaka. Istovremeno, Herzog podvlači poentu - i ta priroda, ma koliko sublimna bila (tj. proizvodila malopre navedene emocije), potpuno je ravnodušna prema najobičnijem čoveku. Možda Herzog ovde pomalo zaobilazi stepen pokorenja prirode pod naletom ljudskog alata, što je druga strana jednačine.

 

[Black_star]

Kasper Hauzer, Nosferatu, ove nove nisam gledao sem Zlog porucnika rimejk (nisam odusevljen), sjajni filmovi, lepo si ovo srocio,
dominira graciozna grandioznost veca od same egzistencije, sto je adut njegovog suspensa. Pa i ta priroda kad se slika prodje kroz neko
krivo socivo, bude oneobicena, a to je efekat kamere koji bas volim.

 

[Khal Drogo]

Мој "проблем са Херцогом" је што сам увијек, из неког разлога правио поређење са Рајнером Вернером Фасбиндером, који ми је и један од омиљених режисера, са другачијим приступом (и који кроз филмове води неки свој рат против малограђанштине и вриједносног система гдје царују лицемјерје и предрасуде) мени ближим, но и Херцог је одличан режисер, овом приликом даћу осврт на један филм који ми се необично допао
Aguirre, der Zorn Gottes (1972)

Филм нас водиу XVI вијек, година 1560-а и посљедње путовање извјесног Лопеа де Агуиреа, који ће остати упамћен по надимку луђак. И потрага шпанских конквистадора за митским градом Ел Дорадом, у свом путешествију од Анда сплавовима по ријечним брзацима пролазе кроз искушења, стална борба са природом, урођеницима, са својом нарави, похлепом, пожудом, сталне међусобне заваде, сулуда авантура која ће се претворити у катастрофу, гдје је само један крај могућ и неће бити срећан за ту кроз филм све гротескнију дружину.
Данас да је филм урађен, не би био толико необичан, но тада 1972.године приказао је на другачији него ли смо навикли кроз америчке филмове и атипичан начин то вријеме, конквистадори су приказани нереално реалистично, са својим манама и одлучношћу да се упусте у сулуду мисију, кроз филм имамо стални сукоб карактера, вјерски фанатизам, сурове околности које мијењају ментално стање тих сапутника, воде до стања малодушности и лудила, уопште том сегменту и како сурове околности могу одвести људску природу ка мрачној страни дата је посебна пажња.
Глума више него добра, Клаусу Кинском и тако са оним луђачким погледом "легла је" улога луђака, дијалози атипични за тадашњу продукцију, помажу да разумијемо то вријеме и агонију кроз коју пролазе јунаци филма, драматуршки врхунски одрађено, приоритет је дат реалистичности што се и није допало гледаоцима који филм гледају као разбибригу.
По мени јако добар филм, иако никад није добио већу популарност, подоста ће (као и други Херцогови филмови) утицати на обраду те теме, филмофилима који воле другачији приступ од оног кроз амерички филм, и који воле историјске теме,препоручујем, мислим да ће бити задовољни.

 

[Fakje]

Aguirre je po meni vrlo dobar film, ali ko je čitao pripovetku Josepha Conrada, The Heart of Darkness, zna da u Aguirreu ima mnogo motiva preuzetih iz tog seminalnog dela književnosti. Po meni, od dve notabilne adaptacije te pripovetke, bolja je Apocalypse Now.

Volim Aguirre, ali nekako karakteri deluju plitko, Aguirre je već lud na početku filma i nadalje svi se sunovrću u ludilo veoma brzo i neprirodno.

Nosferatu je horor-poezija, sjajno.

Od dokumentaraca, pomenuću Grizzly Man. Kakav autsajder! Kakav lik! Takvi se ne viđaju često. Istovremeno tragično, uznemirujuće i poletno, osnažujuće delo. Must-see.