AleksaJ
Buduća legenda
- Poruka
- 37.261
https://www.telegraf.rs/vesti/politika/4157013-vucic-vanredno-stanje-nije-opcija
Данима Вучић најављује 'бес грађана' ...
Вечерас широм србије у преко 250 места симултано 'протести' у којима 'протестанти' 'нападају' СНС
https://www.sd.rs/sr
О чемује реч...Вучић уводи ванредно стање у србији .
Сценарио: Хипотетичко проглашење ванредног стања у Србији
Овај хипотетички сценарио истражује како би Александар Вучић могао да прогласи ванредно стање у Србији симулирајући напад на Српску напредну странку (СНС), повлачећи паралеле са историјским догађајима попут Вартоломејског масакра и Ноћи дугих ножева. Кључно је нагласити да је ово фиктивна и спекулативна вежба, а не предвиђање или тврдња чињенице.
Сценарио се одвија у неколико фаза:
Фаза 1: Претпоставка и изградња наратива
Приликом повлачења паралела, важно је уочити разлике. Историјски догађаји су укључивали стварно, мада често измишљено, насиље над стварним људима. Хипотетички српски сценарио се фокусира на симулирани напад као изговор, иако би накнадна репресија била веома стварна. Циљ није нужно масовно истребљење, већ консолидација моћи кроз сузбијање неслагања и стварање климе страха. Савремени контекст такође укључује свеприсутан утицај друштвених медија и глобалних информационих токова, што би потпуно затамњење информација учинило изазовнијим, мада не и немогућим, за ауторитарни режим.
Овај сценарио истиче потенцијал владе да искористи страх и манипулише догађајима како би оправдала наметање ауторитарних мера, тактика виђена кроз историју.
Данима Вучић најављује 'бес грађана' ...
Вечерас широм србије у преко 250 места симултано 'протести' у којима 'протестанти' 'нападају' СНС
https://www.sd.rs/sr
О чемује реч...Вучић уводи ванредно стање у србији .
Сценарио: Хипотетичко проглашење ванредног стања у Србији
Овај хипотетички сценарио истражује како би Александар Вучић могао да прогласи ванредно стање у Србији симулирајући напад на Српску напредну странку (СНС), повлачећи паралеле са историјским догађајима попут Вартоломејског масакра и Ноћи дугих ножева. Кључно је нагласити да је ово фиктивна и спекулативна вежба, а не предвиђање или тврдња чињенице.
Сценарио се одвија у неколико фаза:
Фаза 1: Претпоставка и изградња наратива
- Појачана реторика: Током неколико недеља, медији под контролом државе и званичници СНС-а значајно би појачали реторику о унутрашњим и спољашњим претњама по стабилност Србије. То би укључивало упозорења о „страним агентима“, „дестабилизујућим елементима“ и „екстремистичким групама“ које желе да поткопају владу и вољу народа. Посебан фокус би био стављен на наводне претње СНС-у као водећој политичкој снази, приказујући га као бедем против хаоса.
- Мањи инциденти и провокације: Дешавали би се мали, наизглед изоловани инциденти, осмишљени да створе осећај нелагоде и потврде наратив. То би могло да укључи мање вандализам у канцеларијама СНС-а, онлајн претње страначким званичницима или инсцениране, лако обуздане протесте које медији потом снажно сензационализују. Ови инциденти би се приписивали „дестабилизујућим елементима“ на које је претходно упозорено.
- Законодавство и безбедносне мере: Тихо, или под маском рутинских безбедносних надоградњи, могли би се увести нови прописи или амандмани на постојеће законе који проширују овлашћења безбедносних снага или ограничавају одређене врсте јавних окупљања. Ово би поставило темеље за касније снажнији одговор.
- Догађај „Напад“:Догодио би се пажљиво оркестриран, високопрофилни инцидент, осмишљен да изгледа као директан и насилан напад на значајну мету друштвених мрежа. То би могло бити:
- Симулирано бомбардовање или оружани напад на истакнуто седиште СНС-а или зграду у којој се одржава важан страначки догађај. „Нападачи“ би били или непознати или би се брзо идентификовали као чланови маргиналне, лако демонизоване групе, вероватно са наводним везама са иностранством.
- Инсцениран покушај атентата на нижерангираног, али видљивог функционера СНС-а, осмишљен да изазове негодовање и страх без ризика за заиста кључну личност.
- Насилно прекидање провладиног скупа великих размера, где провокатори подстичу хаос и насиље, што се потом приписује опозиционим снагама или „екстремистима које подржавају стране“.
- Непосредни одговор медија: Државни медији би одмах прешли у пуном јеку, пружајући континуирано, драматично извештавање о „нападу“. Наратив би био строго контролисан, наглашавајући бруталност чина, претњу по националну безбедност и потребу за снажним одговором како би се заштитила држава и њени грађани. Гласови опозиције би били ућуткани или дискредитовани.
- Председнички говор: У року од неколико сати од „напада“, председник Вучић би одржао свечано, телевизијско обраћање нацији. Осудио би „терористички чин“, изразио жаљење због свих симулираних жртава и изјавио да је нација под невиђеном претњом. Позвао би се на уставне одредбе које дозвољавају проглашење ванредног стања, наводећи потребу за успостављањем реда, заштитом грађана и неутрализацијом „претње“.
- Уредбе о ванредном стању:Одмах након проглашења, биће издат низ уредби о ванредном стању. Оне би вероватно укључивале:
- Ограничења кретања: Полицијски час, ограничења путовања и ограничења јавних окупљања.
- Цензура и контрола медија: Строга контрола над ширењем информација, што потенцијално укључује и затварање независних медија и платформи друштвених медија.
- Повећана овлашћења снага безбедности: Проширена овлашћења хапшења, притварања без оптужбе и надзора.
- Циљана хапшења: Истовремено са декларацијом, унапред идентификоване опозиционе личности, критички настројени новинари и активисти цивилног друштва били би ухапшени под маском националне безбедности, оптужени за саучесништво или подстицање „напада“. Ово би ефикасно неутралисало свако организовано неслагање.
- Вартоломејски масакр (1572): Овај догађај је обележен циљаним таласом атентата и масовног насиља од стране католичких руља против хугенота (француских протестаната) у Паризу и другим деловима Француске. Масакру је претходио период верских тензија и политичких маневра. Паралела лежи у унапред смишљеној природи насиља, циљању одређене групе (хугеноти/опозиција) и коришћењу перципиране претње (утицај протестаната/симулирани напад) као изговора за широко распрострањену репресију. У хипотетичком сценарију, „симулирани напад“ служи као катализатор, слично начину на који је венчање Хенрија од Наваре и Маргарете од Валоа коришћено као место окупљања хугенотских вођа, чинећи их рањивим.
- Ноћ дугих ножева (1934): Током ове чистке, Адолф Хитлер и нацистички режим су елиминисали политичке ривале унутар сопствене странке (првенствено руководство СА) и друге перципиране претње. Оправдање је била измишљена завера СА за свргавање Хитлера. Паралела овде је елиминација унутрашње и спољашње опозиције под маском спречавања пуча или веће претње држави. У хипотетичком српском сценарију, „симулирани напад“ би био измишљена завера, пружајући оправдање за брзу и одлучну елиминацију политичких противника и критичара, слично као што је руководство СА елиминисано да би се учврстила Хитлерова власт.
Приликом повлачења паралела, важно је уочити разлике. Историјски догађаји су укључивали стварно, мада често измишљено, насиље над стварним људима. Хипотетички српски сценарио се фокусира на симулирани напад као изговор, иако би накнадна репресија била веома стварна. Циљ није нужно масовно истребљење, већ консолидација моћи кроз сузбијање неслагања и стварање климе страха. Савремени контекст такође укључује свеприсутан утицај друштвених медија и глобалних информационих токова, што би потпуно затамњење информација учинило изазовнијим, мада не и немогућим, за ауторитарни режим.
Овај сценарио истиче потенцијал владе да искористи страх и манипулише догађајима како би оправдала наметање ауторитарних мера, тактика виђена кроз историју.
