Vučić: Predložiću da udžbenike iz srpskog, istorije i geografije piše država

Играни филмови и филмске серије су моћно средство у анимацији нације, па и за историју, то се показало посебно након одличног српског филма "Дара из Јасеновца" када имамо задњих недјеља и бројне изјаве и Вучића и других политичара, и изјаве у дневно политичке сврхе. Па и ова најава како ће држава "уређивати" уџбенике из историје, српског и географије.
Но исто тако чињеница јесте да се до уназад неколико недјеља политичари и нису занимали за српску историју, нису се нешто оглашавали и освртали на бројна српска стратишта у времену ендехазије. Ту је истина Вулин изузетак који потврђује правило, но од осталих када је било ко, било ко, поменуо Гаравице, Дракулић, Пребиловце, Хрватски Благај или неко друго стратиште у ендехазији?
Или да се дотакнемо Вучића лично. Колико је пута био Вучић како је ппв, предсједник владе и предсједник, значи од 2012-е, у Доњој Градини (а то је у Српској, значи не може се вадити да би то злоупотребили у Хрватској, а би) на подсјећању на јасеновачке мученике? У девет година (од 2012-е) само два пута (2015-е и 2017-е), само два пута, а морао је бити сваке године. Не кажем да је његова кривица, сигурно постоје притисци да не долази пречесто на ово подсјећање, али такав однос једноставно није нормалан.
Или шта је учинио он лично на реафирмацији приче о стратишту Јадовно гдје су му рођени дјед Анђелко и више блиских чланова породице брутално убијени? Не кажем да треба ићи на комеморације јер то би у Хрватској злоупотребили (иако је рецимо Борис Тадић такође у улози предсједника био), али може доста учинити барем да се уради пристојан документарац (не да он прави, али да обезбдједи финансијску подрпку, то може и то су безначајне паре), а о Гаравицама рецимо немамо никакав документарац.
Ту политичари могу дати допринос, ту морају бити активнији, доказати примјером да имају поштовања према српским мученицима, и умјесто изјава у дневно политичке сврхе да послушају древне Латине "Acta, non verba".

Што се тиче уџбеника, то треба препустити струци. Посебно када су у питању уџбеници историје, писати уџбенике историје ђаволски је тежак посао, у једном океану историјске грађе, књига, списа, докумената, ваља све то класификовати, поредати по некој важности, издвојити неки сажетак, прилагодити то узрасту ученика, поред образовног сегмента ваља то пренијети тако да школарци разумију историјске процесе и догађаје. Зато је код тих уџбеника важан не само садржај, него и како ће се написати, малтене свака реченица.

У ранијим временима, мислим када је у питању период трајања Југе, код уџбеника историје бјеше важна и идеолошка позадина, имали би препарирану и дестиловану интерпретацију историје, са бројним затамњеним периодима, рецимо у ендехазији од априлског слома до српског устанка крајем јула 1941.године на ширем простору Крајине.
Зато је неопходно вршити повремено корекције у уџбеницима, па и ревизију, посебно ако нова сазнања демантују наводе у прихваћеној интерпретацији историје, и када је у питању рани, развијени и позни средњи вијек и период под Османлијаа и новија историја.
И на томе треба истрајавати и наравно да неће бити лако, имамо и имаћемо „фронталне и бочне ударе“ код сваког покушаја исправке наопаке интерпретације историје, уз једну јаку медијску кампању а медијима у земљи Србији су овладали страни господари,
Ту су и те наше деобе које трају од 1941.године, деобе које су тако погубно одредиле судбину нашег рода и у Србији и још више преко Дрине. да не би тих деоба, да су се поставили приоритети, против кога ратовати, да водиља бјеше служити свом роду а не Коминтерни, Лондону и доктрини „што горе то боље“, Срби би и тада доживјели погром, геноцид, али би три пута мање Срба пострадало. И како то пренијети школарцима који у тој доби те процесе тешко могу разумјети и да се у таквом времену ваља равнати према околностима, и који лакше усвајају једну поједностављену и упрошћену интерпретацију историје, која опет води у робовање новим заблудама.
И ту е посао за струку гдје умјесто политичара, више могу помоћи наставници јер они су ти који преносе знања ученицима и они су ти коју проблематику разумију. Како будемо сејали, тако ћемо жњети.
 
За један дан, у паузи између учења немачког и спремања анатомије.

Како коментаришеш то што је Звончица уписао вишу тренерску и показује индекс, а син му ни средњу не би завршио да овај није плаћао приватној чколици 11 000 евра годишње за чколарину?
 
Како коментаришеш то што је Звончица уписао вишу тренерску и показује индекс, а син му ни средњу не би завршио да овај није плаћао приватној чколици 11 000 евра годишње за чколарину?

A jel neko zna sta radi taj njegov Danilo. Zavrsio je tu placenu skolu
jos re nekoliko godina. Cime se taj bavi?
 

Back
Top