Da nije bilo Zvezdinog osvajanja Kupa Sampiona i tom prilikom izazvanog emotivnog zemljotresa koji je sve drugo bacio u sesti plan, verovatno bih danas kao najuzbudljiviju stvar u zivotu isticao prvi poljubac. Ovako, moracu da lociram na stabilno drugo mesto skale bitnih zivotnih dozivljaja. Zasto sam se toga setio? Zato sto sam ovih dana sreo damu, akterku pomenutog dogadjaja i to posle skoro 20 godina. Neverovatno je, ali istinito...ucestvovala je u necemu tako bitnom u mom zivotu, a ja o njoj danas ne znam apsolutno nista, osim sto pamtim ime. Postoje ljudi sa kojima nisam progovorio ni jednu rec u zivotu, a uredno im znam dobar deo biografije, pa cak i neke intimne detalje, a o noj, tako bitnoj i posebnoj, bas nista. Meni licno iskustvo prvog poljupca bilo je vrlo traumaticno. Da li je to zato sto devojcice sazrevaju brze od decaka, ili sam ja bio klasican primer debila kome je u 12 godini bitnije da visi na fliperima i intenzivno forsira Luna Park od stupanja u carobni svet razmene ptijalina..ne znam. Znam samo da za taj velicanstveni trenutak uopste nisam bio spreman. Ali posto je doticna izrazila zainteresovanost da se "smuvamo"...i to javno...a ja vec imao uknjizenu laz da sam vec uveliko odradio prvo sexualno iskustvo (ne znam samo koji moron bi mi u to poverovao, obzirom na cinjenicu da u to vreme nisam ni bio blizu prvog brijanja), nije bilo druge, nego da opravdavam sebi nametnutu reputaciju 12-godisnjeg pastuva i da se sa izabranicom teatralno izdvojim iz drustva. I nije da nisam bio zaintrigiran za ljubljenje i zenski pol uopste, nego sam bre bio totalno isprepadan i zbunjen. Uglavnom...ne secam se o cemu smo pricali pre nego sto sam je ispratio kuci. Verovatno sam neuspesno pokusavao da budem frajer, ali ona je bila toliko odlucna da se ljubimo, da nije bilo sanse da se izvucem. Posto se sve desava na moru, pracenje kuci iziskivalo je usiljeni mars i to uz brdo, na cijem vrhu je ona bila smestena. O cemu smo pricali kada smo stigli, o cemu sam u tim trenutcima razmisljao, zasto nisam jednosatvno pobegao...nicega se ne secam. Secam se samo da sam jednostavno vodjen kroz celu situaciju i da mi je sam cin ljubljenja protekao u totalnoj panici. I uopste mi nije bilo lepo u smislu lepote koju poljubac sam po sebi nosi. Ali je bilo velicanstveno, jer sam negde u sebi polako shvatao da u tim trenutcima i zvanicno postajem "smeker". Rastanka se takodje ne secam. Znam da sam se dole vratio veci od planine, da sam to vece, nosen uspehom oborio licni rekord na Pac Man-u i da tu noc nisam spavao. I znam da sam istu noc najvise na svetu zeleo da se ponovo ljubim.
A ta devojcica, koja se uzgred zove Goca i u to vreme je bila iz Zemuna i koja je bila dovoljno predivna da ne isprica javno da sam se te veceri zestoko blamirao ne uspevajuci da sakrijem strah...ona je jednostavno ostala upamcena. I bez obzira sto ne znam ko je i sta je danas, da li je necija, ili nicija, da li je mozda izrasla u ultra seljanku, ili je sasvim ok...ja cu jednostavno uvek kad je sretnem doziveti predivno putovanje kroz vreme.
A ta devojcica, koja se uzgred zove Goca i u to vreme je bila iz Zemuna i koja je bila dovoljno predivna da ne isprica javno da sam se te veceri zestoko blamirao ne uspevajuci da sakrijem strah...ona je jednostavno ostala upamcena. I bez obzira sto ne znam ko je i sta je danas, da li je necija, ili nicija, da li je mozda izrasla u ultra seljanku, ili je sasvim ok...ja cu jednostavno uvek kad je sretnem doziveti predivno putovanje kroz vreme.
Sjajno.I vise nego sjajno.