(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREMENSKI ĐUBRETARI
To što ti radiš je čisto bacanje života u kantu za otpatke.
Jes ti svesna da svaki sekund koji baciš nikada više ne možeš da vratiš?..odneli vremenski đubretari bre. Užasno su revnosni
I ko ti je dao pravo da bacaš tuđe vreme?
I ko ti je dao pravo da budeš nezadovoljna?
Je l’ ti znaš da se to pravo stiče samo onda kada te neko povredi, izneveri, izlaže, izudara ti dušu, pregazi preko srca..onečoveči te svojim sebičlukom?
Osetila si to nekad? Znam da jesi i to gadno.
Samo tad si stekla to pravo.
Svesnost o važnosti ono malo vremena koje imamo na raspolaganju, ono malo vremena između svih moranja, dolazi s iskustvom….i često, prečesto, ljudi tek kad to izgube počinju da cene ono što su imali…ali, đubretari su već davno sve odneli.
Imamo pravo da budemo sretni sa onim što imamo, da to cenimo i uzgajamo, imamo pravo da budemo nesretni zbog onoga što nemamo i da stoga ono što imamo niti cenimo niti poštujemo i nemamo kad da budemo sretni jer sve vreme provodimo nesretni. imamo pravo da izaberemo jedno od ovih prava.
Sva prava se stiču rečima i delima.
Takođe, sva prava se na isti način i gube.
Sva snaga je u glavi, duši i ljubavi. Sveto trojstvo.
Žena može sve, ako ima ljubav, poštovanje i brižnost…sve što joj treba da bude žena.
PS Malo stroge al' duševne snage posvećujem divnoj prijateljici, jednoj od Žena.....
za sve ostale
PS Inače, dobro vam veče.....lepo veče, lepi ljudi oko mene trče ispred umornog dana i prestižu ga.....
pa naravno...oni ionako ne slušaju..
uh 
