(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Kad bude vreme...Maja će ga pustiti da otplovi na njenoj ljubavi kako dolikuje, po njenim aršinima naravno, jer kako drugačije nego sobom živeti.
Sutradan je Maja otišla kod njegovog lekara opšte prakse po upute.
Priča ide ovako…..28.05.2014.
Tražila je uput za neuropsihijatra opisujući stanje svog oca....Dobila je uput za psihijatra u Pasterovoj 2
Tražila je uput za hirurga opisujući stanje svog oca i ne znajući kojoj hirurgiji pripada ta oblast (zacrvenelo mu se zdravo stopalo jer je opet nešto čačkao)....Dobila je uput za opštu hururgiju u Pasterovoj 2
1. Demencija pripada neurologiji. Tako je rekao psihijatar pitajući se ko joj dade ovakav uput. Ipak, prošli susocijalnog radnika, psihologa i psihijatra. Konstatovana je demencija i obavezan stalni nadzor 24 sata,i dat Leporex od 25mg po 1/4 ujutru i uveče, s tim da ona oceni ako ga mnogo usporava (obara pritisak) da mu dajem samo uveče. Kod ovog leka se završava svo znanje i umeće psihijatra kao i njegova nadležnost. Doktrokra reče da idu sa ovim njenim nalazom u Institut za neurologiji pri kome je jako dobar Centar za demenciju, i probaju da li će ih primiti ili će tražiti poseban uput za njih. Posle pričanja bez veze, nerazumevanja I najjednostavnijih pitanja (koji je ovo grad, koja je godina, nacrtajte ovo, pročitajte ono),i totalno pogrešnih odgovora , izgubljen u vremenu i prostoru ali hiper aktivan, veseo, nezaustavljiv ( bilo je i odličnih, tačnih i preciznih odgovora), kao po zadatku šarmirane su sve dame /pod garanciju da nijedna nije prošla bez ukazane joj pažnje) koje su sreli na psihijatriji što komplimentima što ekstra bistrim i smislenim rečenicama koje su ih ostavljale prosto zatečene....Maja se smeje jer zna svog oca....dakle, sve dame, od čistačica, preko pacijentkinja, prolaznica do gospođe psihijatra Za svaku je poseban pristup. Bože, kolika raznovrsnost hahahaah……šta ćeš, talenat
Jedan od bisera kod psihijatra
doktorka: J. koliko imete dece?
tata: mislim......njih troje iz ovog našeg braka
doktorka: pogleda u Maju. Zna da joj je rekla da mu je ćerka. Maja reče “preformulišite pitanje, ne razume vas”....
Maja: tata, imaš troje unučadi (da ga vrati u kolosek)
tata: da, imam troje unučadi...mladi su
doktroka: imate li još dece pored vaše ćerke?
tata: svašta, pa mator sam.....nemam.....gotova je proizvodnja
i tu svi prasnu u smeh
2. Na vaskularnoj hirurgiji su ih primili na lepe oči iznervirani jer doktorka ne zna da oteklo i crveno stopalo pripada vaskularcima. Noga je danas bila normalne boje i veličine. Konstatovano da nema tromba već jako slaba cirkulacija shodno stanju nogu i godinama, problemom sa bolesnom nogom i pređašnjom gangrenom.
3. Otišli taksijem u Institut na neurologiju (to je sve blizu, ali tata ne može da hoda toliko). Tatu ostavlja na šalteru da sedi i čeka pod nadzorom sestre na šalteru a ona da nađe šalter gde treba da zakažu.. Primaju ga na osnovu nalaza psihijatra iz KCS i zakazuju prijem 25.03.2015. u 12 sati
Kažem da on tada možda neće biti živ. Kažem i da je već konstatovana staračka ili već kakva demencija i obavezan stalni nadzor i da im treba stručno lice da to potvrdi sa svoje strane i da prepiše lekove da ublaživo njegovo stanje koje se rapidno pogoršava a ne da ga lečei izleče.....pobogu, pa on ima 84 pune godine .....Sestra traži da zapiše broj mobilnog pa će mi javiti ako se ukaže neki raniji termin.
Maja I tatko joj sedaju u park da popuše po cigaru I odmore.
“Lepo je ovde Ćiro, daj cigaru”
“jeste, lepo je”
Onda podeliše čokoladicu koju je ponela. Gleda ga…….sunce se igra, a on sretan….kao dete jede čokoladicu I sve cokće….oko mu veselo I zagledano negde….sretan u svom vremenu….mozak rođen za kombinatoriku….veliki J.……boemčina….naebasmo J. moj, a ti si jedini sretan čovek.
Od svega, vezanog za demenciju, ništa nije urađeno. Socijalni radnik, psiholog i psihijatar kažu da im je odlična ideja da nađu ženu zrelih godina koja će biti po nekoliko sati sa njim dok neko od njih ne stigne kući. Ona bi mu pravila društvo, nadzirala ga, skuvala mu kafu, dala da pojede....njegov mozak i telo moraju da rade da ne bi zaboravili kako se radi.To je Majina ideja, ali čekaju nalaze specijalista pa da krenu u realizaciju.
Eto.....toliko o državnom zdravstvu. Dakle, moraš kod privatnika.
………
Maja uvodi nova pravila. Koristi to što je on svestan da se sa njim nešto događa. Periodi “odlaska” su sve češći. Potpuno nepredvidljivi.
Jednom je hteo da skuva kafu pa je sipao mleko u keramičku šolju I stavio na plin. Sva sreća zet je bio kući kad je šolja pukla. Onda mu je zabranjeno da bilo šta radi jer će ih zapaliti. Puši se samo napolju. U sobi nema pušenja. Naravno da se bunio. Kukao je na sav glas. Onda su zajedno seli na trem I pili kafu. Učili su gas vi kako treba. Njihova noseća ćerka je tad ćivela sa njima. Njen suprug je bio nekoliko meseci van zemlje na radu, pa je ona bilsa kod njih. Čerka, sin, muć, Maja….24 sata nadzora, učenja, kontrole. Pajao je noću po dnevnoj sobi. Ujutru nije kogla naći naočare, mobilne telephone. Sve je sređivao I svađao se sa one četiri žene.
………
Onaj lek što mu prepisa psihijatar mu je dala. Od prve četvrtine date uveče on je komplet spreman za ozlazak u kafanu, sav euforičan, I sa kišobranom u ruci negde oko 3 ujutru dospeo na sprat (na koji se popeo samo jednom da vidi kako izgleda kad su ga sredili). Pošao je čovek u kafanu I zalutao. Taman je krenuo rukom za kvaku da otvori vrata sobe u kojoj je trudna ćera spavala, kad ga je zet čuo.
“Deda, šta radiš tu?”
“Kako bre šta radim, pošao sam da izađem malo”
“Ajde, da te odvedem u sobu, vreme je da se spava ”
“Ajde…..ali da ti kažem…. Sad je noč……mora das am pogrešno video na satu”
Sutra ujutru je dobio još ¼……totalno je zanemoćao, uneredio se, savio od dva kata, mumlao je umesto da priča….
Lek ukinut….privatni neuropsihijatar zakazan.
…………
Privatna klinika. Deda nije odustao dok doktoru nije ispričao detaljno zašto mu je noga suva.
Dijagnoza.
Dementia obs.mixta (aethyl+ def.vit.+ Mb. Alzheimer)
prepisana terapija, exelon flaster......milgama dr......folnak tbl......OHB12 ampule 10 dana, pa svaki drugi dan 20 dana, pa na 15 dana doživotno....rocatrol tbl
Na testu, od maksimalnih 30 poena i graničnih 24 za demenciju, on ima 11....družbenica ili kako god se zove ova žena D. mu prija, i doktor kaže da nastavimo tako dokle god se može.
Doktor kaže da je dobro što mu je Maja ukinula lek. Da to jeste lek za demenciju, ali da je vrlo individualna reakcija na njega. On je imao pacijentkinju koja je od njega čupala utičnice iz zida.
………….
Našli su ženu koja će biti sa njim. peške dolazi do njih, toliko je blizu. Deda se namestio i kad su i jedna i druga bile na razgovoru, jer su dve dolazile. Sa drugom smo se dogovorili.Deda je svestan zašto su one došle i izvodio je svoju predstavu...po malo, jer prosto ne može da odoli Na kraju ga strogim glasom Maja otera u njegovu sobu da pojede večeru koju sam mu postavila. Sve je pojeo sam. Toalet i sve ostalo, šala ali i pričanje bez veze se vratilo u normalu, čak i govor. Setio se da je pušač i traži cigare, ali ih nema u kući. Deda je prihvatio, mada neradi I na million načina pokušava da ih ukrade, prošvercuje u svoju sobu. Čak je krao samo upaljač bez cigara. Danas je samo u košulji i donjem delu trenerke izašao napolje, tumarao po avliji, stigao do pušnice i otvorio vrata koja se inače jako teško otvaraju Kapija je bila zaključana, ali ga je video komšija i zvao mog muža. E, da, noćas je, oko 2, deda izašao u dvorište, njihov nemački ovčar samo kratko zalaja, muž je čuo i izašao....kaže deda da oće da ide kući (kafana). Smrzao bi se napolju i razboleo. Danas je zet stavio rezu sa spoljne strane vrata koja vode napolje. Užasno ružno izgleda, ali mora tako.
Što se žene tiče, objašnjeno joj je njegovo stanje i realna mogućnost svesne zaeebancije i glume s dedine strane u određenim momentima, u šta se i sama uverila tokom posete Stvar je u tome da je on oduvek takav, samo sa godinama i bolešću kočnice koje su do tada neke karakterne osobine držale pod kontrolom, popuštaju.
"Tata, ovo je D. i ona će provoditi vreme sa tobom dok smo mi na poslu, da ne budeš sam.Njoj ćeš se za sve obraćati.
Pruži on ruku, rukovao se....ja sam Veliki J.....da ne kažem Ludi J. i smeje se, sa sve ono kapče na glavi
“Mi ćemo se lepo družiti deda, jel' da?”
“Oćemo, ti ćeš da mi budeš kao ćerka....sad imam dve.....jedna (i pokazuje na Maju) i druga pokazuje na nju)....evo sad se spremam da idem u poštu pa da uplatim loto
"J......kažem ja
Dobro,dobro.....(u stilu, samo ti idi, pa ću ja lako )
Pili su kafu na tremu (deda je toplo obučen) i sad spava. Kaže da je sve u redu, da pričaju, i da je dobar. Kaže deda....tu na ćošku je radnja, da idem da kupim cigare.....ne treba, kaže ona, imam ja.....a i ti si pušač?....nisam....pa odakle ti onda cigare?....ostavili mi za tebe.....aaaaaaaa brine moj Ćira za moje zdravlje.
Kasnije je D. I zaprosio. Žena htede u zemlju da propadne od stida.
Jaooooooo J.
