(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
Kad bude vreme...Maja će ga pustiti da otplovi na njenoj ljubavi kako dolikuje, po njenim aršinima naravno, jer kako drugačije nego sobom živeti.
Dakle, sve što je neuobičajeno i ponavlja se više puta uzastopno ili u kratkom vremenu, znak je za uzbunu. Ako osoba voli kuću, stan, ako nije od onih što vole da izlaze, pa odjednom počne da ide negde, ili obrnuto, ako počne da se svađa a sama je u sobi, ako ne ume da se javi na telefon, ako vidite da neke funkcije više ne koristi.....ili, ono što inače radi ponavlja do besvesti (to znači da mozak vrti jednu te istu informaciju)....ma milion stvari koje ne možete ni da zamislite i koje vam nikada, ali baš nikada ne bi pale na pamet da ih radi ta osoba. Često odlutaju i izgube se, posebno oni koji imaju i maniju gonjenja. Depresivna, agresivna i euforična stanja se menjaju 24 sata. To ne mora biti demencija samo, mada i njih ima raznih vrsta i neke se mogu držati pod kontrolom. Sve zavisi od slučaja do slučaja.
Dementni stalno traže nešto. Uvek im stvari nestaju. Ili sakupljaju sve I svašta, kupuju nepotrebne sitnice , uvek ih neko krade I vrlo često za to optužuju ukućane. Lažu za svetsku medalju, neverovatnom umešnošću skidaju sa sebe bilo kakvu odgovornost I uvek je neko drugi kriv. U početnim fazama, periodi dementnosti su kratki, pa se osoba “vrati” u normal I nastavi dalje kao da se ništa nije desilo. Kako vreme odmiče tako faze dementnosti zauzimaju sve više vremena od ovih 24 sata koje imamo na raspolaganju na uštrb vremena normale I svesnosti. …dok svih 24 sata ne postanu dementno vreme.
Demencija voli da skriva pogrešno urađene stvari I da I pored očiglednosti pogreške dementni negiraju das u oni to ulinili. To takođe može biti jedan od znakova prepoznavanja.
“Tata, šta će ova šolja puna jogurta u donjem delu sudopere?”
“Nemam pojma"
“Pa dobro, ko je stavio ovde među čiste šerpe?
“Ne znam
“Mora da si ti"
“Nisam ja, šta ti je.
“Kako nisi ti, sam si ceo dan u kući, mi smo na poslu?
“Nisam jab re, nisam lud valjda.
“Onda mora da sam ja hahahaahah
“Sigurno, pobrkala si stvari, umorna si, mnogo radiš” hahahaah
Izmisliće million razloga ali neće priznati. Zašto? Zato što se ne seća. Zašto je jeo samo sardine I luk? Zato što se samo toga mogao setiti. Čak je sve to držao u svojoj sobi jer je zaboravio šta je frižider I čemu služi.
Mozak je zaboravio da je sipao jogurt u šolju, dobio je pogrešnu informaciju da tu šolju treba da stavi u donji deo sudopere umesto da popije jogurt, a onda praznu šolju stavi u gornji deo sudopere u prljave sudove.
Ili
Gde mi je ona jakna, hoću da izađem
Tamo gde je uvek ostavljaš
Nema je tamo
Kako je nema
Odeš I nađeš jaknu tamo gde je inače, ali je on ne vidi. Tačnije, od nje vidi nešto drugo…košulju, sat, ko zna šta.
Predmeti koji volšebno nestaju, halucinacije, često dremanje čim se sedne bilo gde, izgubljenost u vremenu, da li je podne, noć , ili u prostoru.
Proveravanje po pet puta da li su vrata zaključana. To nije rasejanost niti zaboravnost. To je samo dokaz da ista informacija kruži mozgom.
Hodanje ulicom sagnute glave ne gledajući kud se ide, potpuno odsiutan, I obavezan prelazak ulice po dijagonali.
Moja klijentkinja je imala oca koji joj je pomagao. Divan čovek, tako posvećen porodici. Njegov zadatak je bio da oko podneva donese papire od juče kod mene I ode u centar grada u radnju po pazar, pa u banku, pa kući. Čim dođe, u roku od 3 sekunde zaspi na stolici. Rekla sam joj to. I to da sam primetila kako se njegov hod menja. Sagnuta glava, vuče noge. Na pešačkom prelazu, u centru grada, je udaren jako jer je sam zakoračio na ulicu dok je bilo crveno za pešake . Svi su stajali, čitava grupa ljudi jer je tu uvek gužva, ali je on krenuo da prelazi.
……….
Maja I njeni spavaju na spratu, a dedi su sredili sobu u prizemlju. Jedne večeri, Maja ga je čula kako se svađa a sam je u svojoj sobi. Umeo je nekad da se svaša I psuje tv I ove sa program. Ko zna koliko daljinskih je uništio. Uđe I pita šta mu je a on kaže iznerviramo.....i taj pogled
“pa vidiš ove četiri žene bre”
“koje žene tata, sam si u sobi?
“ama ove četiri što sede na nogarama od kreveta. Svaka na po jednoj nogari I tako sede celu noć I pričaju unakrst više moje glave. …I sakate su…jedna nema nogu….druga ruku… I samo toroču, toroču I svađaju se samnom”
“koje su to žene J?”
“Ne poznajem ih…….mada ona jedna ćopava mi je poznata”
“Mora das u neke tvoje prošle ljubavi tata. Da li je Javor među njima?
“Nije tvoja majka tu”
“Dobro je, da sedi na nekoj nogari znači da je došla d ate void sa sobom, na onaj svet da ljubav obnovite hahaha”
“hahahahaah ti si Čiro luđa nego ja”
………….
Jedne večeri dolazi na kapiju neki mladić. Zet izađe. Dečko se predstavi I pita da lit u živi neki deda, sitan, suvonjav starčić koji ćopa. Odgovor je potvrdan. Momak reče da je iz Surčina, da je deda ušao kod njih u dvorište sav pogubljen. Ovaj ga je ponudio da sedne I deda se povrati. Onda ga je momak pitao gde živi, da ga odveze kući . Kaže deda da zna gde mu je kuća I da će mu pokazati gde da vozi. I jeste se “vratio” u normalu. Momak ga je odvezao u kafanu hahahaha Deda nikako nije hteo dalje, nego je seo I naručio vino. Momak upita u kafani da li znaju gde deda živi I oni mu rekoše, te je on došao da kaže da je starca ostavio u kafani, pa da ide neko po njega. Majin muž se zahvali momku. Zaista je to retko danas, I ode po tasta. Ovaj sedi sav blažen u kafani, puši I pije crno vino (usput, deda nikada nije pio vino. On preferira samo žestinu I pivo koje je švercovao u svoju sobu hahaha).
“Deda, ajde, idemo kući”
“Oooo zete, ajde sedi da popijemo”.
“Neću da pijem deda, ajmo kući”
“Ajde bre zete, budi jednom čovek I sedi u kafanu samnom. “
“Deda, kasno je, moram po Maju da je dovezem s posla, a ti znaš kakva je ona”
“E, onda idemo. Bolje da sam kući ….znaš, ona je dobra žena, ali je malo luda hahaha”
………..
Majin tatko je izašao u kafanu I da uplati loto. Maja I muž joj sede napolju I piju kafu. Muž ubrzo ulazi u kuću.
“Majo, dođi da vidiš” doziva je iz kupatila.
Ona uđe u kupatilo u prizemlju a on drži u ruci paket umotan u papir sa koga se cedi voda. Uredno umotan zavežljaj pravougaonog oblika. Odmotava nekoliko papira (sa jedne strane je onaj masan papir a sa druge ne). Gomila novčanica od 1000 dinara.
“Odakle ti ovo?”
“Izvadio sam iz vc šolje”
“Pobogu, on mora hitno kod lekara.
Rasprostrla je novac da se suši, mada je tek po neka novčanica bila samo po ćošku mokra koliko je to bilo ufalšovano. Uvek je bio maher za pakovanje. za raspakivanje ti treba oho-ho vremena. 70.000 dinara. Novac je sklonjen jer će trebati za dedu. Kako se ispostavilo, bilo je I malo.
……………
Mora se nešto učiniti. Njega da savlada ne može. Ne pristaje ni na šta. Maja smisli da uleti da mu sređuje sobu. Na to je alergičan jer je uvek sve sam sređivao I terao je iz sobe. I tako, imala je šta da vidi. Izrezane jakne, košulje, progoren jorgan, uštopan jorgan, džemperi kojima su rukavi skračeni, prekrojeno ćebe, parket na nekoliko mesta progoren, sijaset kuhinjskih krpa iseckanih na salvete ili trake….Majin otac je oduvek voleo da krpi, prekraja. Postojala su dva para nemačkih makaza koje je njena majka jako skupo platila ko zna kada. Decenijama su bile odlične. Jedne manje sa zatupastim vrhom a druge duge, kao hiruške. Uvek su stajale kod dede u sobi I ako bi ih neko od njih pozajmio on je odmah dizao dreku gde su I da mu se vrate. Taj kad uštopa čarapu, ma kakva ženska ruka. To je savršeno. I tako….krojio je, prekrajao…..Maja sve pobaca, digne dževu na njega I sve to iskoristi dag a natera kod lekara. Pristao je.
Maja mu kupi sve novo. Nekoliko donjih delova trenerke, majice I pidžamu. Ali, ona nije imala šlic na sredini. Bunio se kakva je to pidžama, ali ajde, pristade nekako. Sutradan je donji deo imao tri ogromne rupe. Deda nije potrefio iz cuga gde treba da napravi šlic, pa je jedna rupa bila na kolenu, druga na butini a treća otprilike gde teba da bude šlic.
………..
Deda je pušač I to strastveni. Primeti Maja da nestaje mnogo toalet papira. Kad pogleda, a deda secka li secka krugove I sve stavlja u piksle I na to gasi cigare. Kaže da se piksle ne isprljaju. Svaki put kad mu dođe ideja on ode I uzme novu rolnu toalet papira.
-----------
Sutradan je Maja otišla kod njegovog lekara opšte prakse po upute.