(sve reči do sad ispisane, pa i ove, samo su zapisi spisateljkine duše i života....prelepog života....da mogu, kada se prozori sećanja isprljaju po malo da ih obrišem i gvirnem kroz njih, kada me život slomi da se podsetim gde spava snaga. Ovo je knjiga koju ostavljam u amanet onima koji hode za nama koračajući tragovima našim.....našoj deci)
VREME ZA NEVREME (objedinjeni blogovi)
http://forum.krstarica.com/entry.php/26419-RUKA-I-LEDJA
http://forum.krstarica.com/entry.php/27783-VREME-ZA-NEVREME
http://forum.krstarica.com/entry.php/27840-VREME-ZA-NEVREME
http://forum.krstarica.com/entry.php/27877-VREME-ZA-NEVREME
http://forum.krstarica.com/entry.php/28058-VREME-ZA-NEVREME
http://forum.krstarica.com/entry.php/28169-VREME-ZA-NEVREME
http://forum.krstarica.com/entry.php/28289-VREME-ZA-NEVREME
http://forum.krstarica.com/entry.php/31364-VREME-ZA-NEVREME
Nema šta da se oprosti....u životu postoji učinjeno i neučinjeno....ni za jedno ni za drugo ne treba oprost, jer i jedno i drugo imaju svoje počinioce. I u oprst uopšte ne veruje jer to izgleda kao da smiruješ sebe, miriš se sa sobom a ne sa drugom osobom osim ako se ta osoba ne promeni zaista i trajno te zasluži oprost. Sebi da oprosti nema šta.... ljubav ne traži oprost. Ili nečeg ima ili nema....a on je Maju i naučio da ne veruje na slepo i tako izoštrio njenu intuiciju neverovanjem i lažima, skrivanjima….laži kao sitni kapilari u mozgu. Naučio je da zna šta ne želi i koje karakterne osobine da ne ceni. Sudbina joj dodeli na drugom tasu životne vage suprotnosti kao lek. Ravnoteža.
A ona, naučila je kako da je manje boli. Svi su u porodici naučili. I ne mrzi ga....brine o njemu, svi brinu o njemu jer su prosto takvi i ne očekuju ni reč zahvalnosti znajući da ona ne živi u njemu. On živi sa Majom i njenima iako je i dalje sebičan i povredjuje sve oko sebe....Kod Maje nema emocija u njegovom slučaju već samo bista i hladna pamet. Nikada od njega nije čula pitanje “da li ti nešto treba…kako si” nikada nikoga od bliskih nije to pitao, ali svako svoje davanje ili dobru volju je veličao…samo ja…ja…ja ne misleći da li će nekoga povrediti šalom, gestom, učinjenim ili neučinjenim…celog veka tako…Dva puta je u svom životu tražila od njega pomoć i oba puta bila odbijena....ni jedna lokalna propalica nije odbijena hahaha Padao je pijan, lomio se, zet i unuk su ga nosili, bolnice, patronaža, brinuli o njemu, ugadjali mu jer su to oni...takvi su, ne umeju da okrenu ledja bogu hvala. Nikada ni hvala nisu dobili. Sredio je svoj život tako da nema obaveza prema porodici osim prema sebi…ali su zato svi okolni klošari i kockari od njega vajdu imali…oduvek je imao mnogo “prijatelja” i mnogo samoopravdanja za sve što je učinio…mnogo žena, mnogo laži…u sekundi smisli priču hahaha….kada mu Maja tresne istinu u lice samo pobegne. Ostale je uspevao da ubedi pričama, manipulacijom tudje svesti, čak i svoje sestre i braću …eto....i danas, kad je star i bolestan, Maja ne dozvoljava da ikoga povredi. Od nje, jedino od nje, od njene snage on ima strah.
Mnogo je mislila o ovome ...mnogo puta oprostila, padala i podizala se...drugi je podizali....a opet, ljubav je tu a ne oprost jer ubistva se ne opraštaju, ona su učinjena. Ne ljubav prema roditelju, već ljubav prema živom biću. Povredjivao je sve sebičlukom i nemarom, nebrigom, vredjanjem, stalnim “ja hoću” i tim svojim stavljanjem pred svršen čin koji tako jasno govori "nije me briga ni za koga drugog"...neki ljudi bolje da ostanu samci celoga veka jer uništavaju sve oko sebe, bolje da nikad poroda nemaju....i sad povredjuje sebično jer u starosti sve ono što jesmo tokom radnog perioda života postaje usled gubitka kočnica još ekstremnije....ima mnogo, previše toga....i sada odlazi ćutke, bez reči….samo vidiš ledja, ali se vraća uvek pompezno, glasno “dobro veče”…kada bi se ispisalo ....ne treba čeprkati po ranama....jer promene nikada neće biti a Maja sa svojima mora dalje.
Moram sebe radi priznati, jer naravno da ima i gorih ljudi i sudbina, a ovo je samo zapis života, da nikada nisu bili kao deca gladni, nikada im nije nedostajalo para ni za šta, samo je trebalo da Maja zatražiti. Teško je i retko išta deci obećavao, ali kad obeća, onda to i ispuni. Dok je radio, bio je dobar stručnjak, poštovan, brzomisleći i odgovoran šef. Ima osobinu da ubedi vrlo lako sebe da je to što radi dobro. Zahvaljujući toj osobini nikada nije upao u kladioničarski i kafanski finansijski haos. Zacrtao je granicu sebi i toga se uvek pridržavao...zato mu je Maja zahvalna...samo da je tome naučio i sina bilo bi mnogo lakše svima, najviše Malenoj, ali to već traži brigu i trud o drugome.
Kad bude vreme...Maja će ga pustiti da otplovi na njenoj ljubavi kako dolikuje, po njenim aršinima naravno, jer kako drugačije nego sobom živeti.
kraj
PS Ovo je sve već objavljivano u više blogova pisanih u razmacima. Sada sam samo dopisala kraj ove priče i objedinila sve u jedan blog, tako da oni koji su čitali znaju da ne gube vreme opet...jer, vreme je da se ide dalje i daje lepota i snaga i..... ljubaaaaaaaaav, a ona traži brigu i trud ...sve vrste ljubavi to traže a i sve vrste poštovanja
... 
